arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Прича о Милутину – прича о народу који само брани своју кућу

27. March 2022.

Прође година дана како је у 86-ој години у Лебану умро Милутин Цветковић. Вест која би се, да су околности биле другачије, тицала само његових рођака и пријатеља, растужила је читаву Србију. Зашто? Зато што се овај времешни човек свега 15-ак дана пре своје смрти храбро супротставио пљачкашу који му је упао у кућу. Упркос фактору изненађења, безочности и бруталности плачкаша и великој разлици у годинама (уљез је био 35-огодишњи комшија), дека Милутин је још једном доказао ону пословицу-једном полицајац, увек полицајац. Инстинкт који га је сачувао током дугогодишње каријере, спасио је њега и непокретну супругу и у овој , готово безизлазној ситуацији. Милутин је, глумећи немоћ, неприметно извукао пиштољ

У понедјељак предавање проф. др Милоша Ковића у 15 градова широм Српске!

27. March 2022.

Гранична полиција БиХ је на прелазу Вардиште 12. марта забранила улазак у БиХ професору доктору Милошу Ковићу, уз образложење да „представља пријетњу по безбједност БиХ“. Његова ријеч ипак прелази Дрину, гласније него икада. Низ патриотских организација и појединаца широм Републике Српске у понедјељак 28. марта организује онлајн предавање професора Ковића. Предавање ће бити одржано у салама, амфитеатрима, културним центрима и другим локацијама у 15 градова, од Бања Луке до Требиња. Ријеч цијењеног интелектуалца и професора на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду тако ће сви заинтересовани моћи чути у преносу уживо, на јединственом догађају који је ујединио Српску. „Као потомци народа који је увијек изнад свега стављао слободу, сматрамо

Ђурђица Драгаш: Исекли су јутрос једну букву

26. March 2022.

Ранише је јутрос, убише потмулим ударцима. Паде уз тресак…. Лежи на влажној земљи, међ’ коровом, на ситном дрвећу што попусти под њеном тежином. Лежи, лепа и бела, бескрвна и величанствена. Лежи, смртно рањена, неболна и бистра као небо што  јој остаде у оку. Трепери роса на њеној нежној кожи, мирише њено лишће… последњи пут.  Плаче шума без сузе, жале је птице што свијаше гнездо међ’ њеним гранама. Оплакују је облаци…  Говорили су јој – не расти толико, не листај тако зелено. Није их слушала. Пружала је своје беле руке ка небу, смејала се сунцу, несвесна, недодирљива, поносна. Милујући се с ветром, није чула кораке. Радујући се киши, није видела варнице  секире.

Помен за српске жртве у Сијековцу (ФОТО/ВИДЕО)

26. March 2022.

У Сијековцу код Брода, обиљежено је 30 година од стравичног злочина над српским народом, који су починиле хрватске снаге. Овом догађају присуствовали су предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милуновић и делегација Народне скупштине Републике Српске. Помену су присуствовали и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, начелник општине Брод Зоран Видић, те представници осталих институција и организација, као и бројни грађани. Ресорни министар Душко Милуновић поручио је да ни жртве ни злочинци не смију бити заборављени и подсјетио да је у

Стари Брод: Обиљежено 80 година од страшног злочина над Србима (ВИДЕО)

23. March 2022.

Служењем литургије и помена у Старом Броду код Вишеграда јуче је обиљежено 80 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске и Подрињске регије, које су убиле усташе предвођене Јуром Францетићем. Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се током прољећа 1942. године. Усташе су тада убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, a најмасовнији злочин извршен је управо на јучерашњи дан 22. марта 1942. ИЗвор: РТРС Везане вијести:

24. марта у својим молитвама поменимо невино пострадале у злочинима НАТО агресора 

22. March 2022.

Обавјештавамо вас да Управа храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик у четвртак 24.3. у 11 часова организују молитвено сјећање – парастос за жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Осим у Бањалуци парастоси ће бити служени и у Приједору, Невесињу, Лакташима, Брчком, Мркоњић Граду, Козарској Дубици, Теслићу… и многим православним храмовима широм Републике Српске. Позивамо све српске родољубе да 24. марта у својим молитвама помену невино пострадале  у овим злочинима НАТО агресора.  Такође, позивамо и све оне храбре и истинољубиве људе широм свијета да се сјете жртава једног бројчано малог, али својим вијековним доприносом у борби против зла, великог  европског народа који је крај

Добојско насеље Станoви: Парастос српским жртвама крвавог прољећа

20. March 2022.

У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао и градоначелник Добоја Борис Јеринић. Јеринић је рекао да су Срби слободарски народ и да се никада не смије заборавити њихово страдање током антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. На данашњи дан прије 77 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова. О овом злочину познатом као крваво прољеће остао је запис

Арно Гујон: Сећање на мартовски погром Срба на Косову

20. March 2022.

На телевизијским екранима широм света низале су се потресне, застрашујуће и неподношљиве слике. Истовремено са својим сународницима, 17. и 18. марта 2004. гледао сам погроме које косовски Албанци спроводе над Србима. Десетине хиљада њих убијали су и прогонили Србе који су остали на Косову после јуна 1999, отимали су и пљачкали њихове куће и имања. Тај организовани талас насиља брзо је преплавио оружане контигенте КФОР-а; неки су се супростављали, док други нису ни мрднули прстом. Цркве у центру Призрена су оскрнављене и попаљене, као и зграде православне богословије, које су завршиле у пламену заједно с библиотеком ретких књига и рукописа, збирком икона и епархијском архивом. Чак и више него мушкарце

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

19. March 2022.

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

Михаило Меденица

Њена екселенција Јелена Милић, амбасадор беде и јада!

19. March 2022.

Није Јелена Милић тек бедни чауш оног НАТО пакта с ђаволом, оно блато и смрад друге Србије..Јелена Милић је много више и много опасније од свег тога- она је све оно што суштином нисмо и све оно што нам се намеће да нам ваља бити. Као таква је именована за амбасадора Србије у Хрватској. У Хрватској ће Србију представљати неко за кога је Јасеновац сеновито излетиште на Сави! Неко за кога је „Олуја“ поветарац, лахор што је развејао маслачке… Неко ко ће на згаришту српског дома пожалити ватру… У Хрватској ће Србију заступати као оптуженика бесчасни адвокат по службеној дужности, адвокат који би славио да му „брањеник“ допадне вешала… Јелена

Макормик: Хапшење Павелића био превелики ризик за САД и Ватикан

18. March 2022.

Амерички историчар Роберт Макормик изјавио је да је Ватикан веома добро знао за злочине у Независној Држави Хрватској (НДХ), а да је хапшенје хрватског ратног злочинца Анте Павелића спријечено јер је неко закључио да је то превелики ризик за Ватикан и САД.  “Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ, њихови представници били су присутни у Хрватској током рата”, каже Макормик, који је аутор кнјиге “Хрватска под Антом Павелићем: САД, усташе и геноцид у Другом свјетском рату”. Макормик оцјењује да би документи из периода Другог свјетског рата које Ватикан ставља на располаганје требало да пруже важне информације о бијегу Павелића. “До сада доступни документи указују да је Павелић

Jasenovac spomenik

Деца Јасеновца

17. March 2022.

Ревизионисти и многи јавни делатници који имају за циљ да негирају како геноцид у НДХ, тако и размере тог геноцида, настоје да своје аргументе усмере на поље квантитативног аспекта геноцида. Kвантитативни аспект геноцида је свакако врло важан аспект геноцида који су усташе спровеле над Србима, Јеврејима и Ромима. Међутим, негирање и редукција броја жртава почивају на проблематичним теоријским, али и емпиријским основама. Поред теоријске и емпиријске проблематичности, неопходно је указати да поред квантитативног, постоји и квалитативни аспект геноцида, који се неоправдано занемарује као контра-аргумент када ревизионисти наступе са позиција позивања на званичне податке одређених институција. Управо квалитативни апект односно природа злочина, методолошки стандард убијања, идеологија усташког покрета, психопатолошки профили убица

ЗАШТО СЕ ОДРИЧЕМО БОРАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ?

16. March 2022.

Изгласавањем Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је на снази од 01. јануара 2021, након више од две деценије прекинут је однос државе као строге „маћехе“ ратним ветеранима, и начињен огроман помак према онима који су ту исту државу бранили својим животима. Пише: Душан Опачић Донет је један Закон који дефинише положај бораца, а у коме се јасно наглашава брига о њиховим породицама (живих и погинулих), њихова права и одређене субвенције које уживају. Да ли је Закон идеалан или не, то је већ друга тема и може се о томе дискутовати, али свакако да исти тај Закон представља крај тишине, окретања леђа

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

15. March 2022.

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Траг: Херој са Повлена

14. March 2022.

Имао је свега 19 година и одбио је да послуша само једно наређење – оно које се односило на предају. У смрт, али и вечност, отишао је са својим надређеним, мајором Миланом Тепићем. Војник Стојадин Цоле Мирковић, јунак је са падина Повлена којим се поноси цео ваљевски крај, али о коме шира јавност, нажалост, мало зна. Мајор Милан Тепић је 29. септембра 1991. године, како би спречио предају складишта муниције припадницима хрватског Збора националне гарде, минирао објекат у Беденику код Бјеловара, у којем је било 170 тона експлозивних средстава. Поред Тепића, погинуо је и војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић који, упркос мајоровој наредби, није хтео да се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА