arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бојан Милијашевић: Гробови се прекопавају и парцеле продају углавном имућнијим грађанима, а споменици завршавају ко зна гдје

Ко је крив? Трагови нашег постојања на просторима прњаворског краја полако нестају. Однос какав показујемо према културно-историјском насљеђу се не може пронаћи код ниједног другог народа. Непостојање културе памћења и затирања сопствене историје сваким даном бива све више изражено. Закон о гробљима донесен прије неколико година, који прати и преписује чланове из Закона какви се доносе у земљама у окружењу, усмјерен је на уништавање културно-историјског насљеђа и културе памћења. Закони се не доносе према хришћанским начелима. Прњаворско комунално предузеће, које би требало да води бригу о гробљима, позивајући се можда на нове законе, ако уопште дјелују у складу са члановима Закона о гробљима – а знамо да то не раде,

ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ: Како смо трагањем за истином о страдању српског народа добили цензуру?

Повремено се овом потписнику омакне да напише штогод о злочинима над србским народом – злочинима увек геноцидне природе јер је оној другој страни, геноцидној, врло стало да Србе, почетни народ-мајку, творце људске цивилизације, чуваре праве вере, сатру до последњег, не би ли тако прикрили своју јаловост, и духовну и сваку другу, што их упорно држи на зачељу оне управо поменуте цивилизације. Пише: Илија Петровић Подоста папира са таквим забелешкама скоро да се већ и убуђало, да би пре неки дан, при њиховом “проветравању”, изронио и један с краја 2008. године, прикладан да се и данас понуди читаоцима на увид – не би ли се видело колико званична Србија “не воли”

Ускоро излази из штампе Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара – 80. година касније“

Прошло је осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико година нам је требало да јавно проговоримо о тим страдањима на историјски тачан и утемељен начин. Кроз овој Зборник стручних и публистичких радова, те огледа, приказа, докумената, свједочења и фотографија, екипа која га реализује има жељу да те догађаје, везане за офанзиву на Козару, расвјетли на исправан начин (не само кроз партизанску историју!), не само кроз призму идеологије и циљева КПЈ-та. Зборник представља Козару у првом реду као дио српске историје и великог страдања, погрома епских размјера. Страдања од хрватских  усташа са циљем затирања и геноцидног уништења нашег народа , и страдање од Шваба у смислу одмаздe. Српска национална трагедија

Ко су Сурдулички мученици?

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид.  У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају

Јуриш који нико није могао да заустави!

Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. Пише: Радко Гарчевић Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. На данашњи дан прије 103

Трибина: ПРОТИВ ЗАБОРАВА – СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ

О важности памћења и сећања на страдање Срба у Независној Држави Хрватској, на трибини у Зрењанину ће говорити Гордана Достанић, председник УО Удружења “Огњена Марија Ливањска” из Београда и Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке док је модератор трибине Ђорђе Прстојевић, уредник трибинског програма Kултурног центра Зрењанина. Као појединци сећамо се страшних историјских догађаја који су однели наше претке. Као део неке страдалне локалне заједнице, такође се сећамо тих страшних и тужних догађаја. Но, време, пре или касније, испира појединачна сећања и она ће избледети, ако се не институционализује однос према важним датумима и догађајима, који ће поштовати поднету жртву. Зато је део укупне културе и историје

Arie Livne, a friend of the Jadovno association in 1941, left us.

Two years have passed since Arie Livne passed away. Uncle Arie was a participant and benefactor of the First International Conference on Jadovno held in June 2011 in Banja Luka. СРПСКИ Without his crucial help, there would be no conference. He was our friend who advised us with a lot of understanding and, when it was necessary, benevolently criticized. Here is the transcript of his addressing to the conference participants: “Highly respected participants of this historic and important conference, ladies and gentlemen, I have the great honor to welcome this conference on behalf of the President of the Republic of Srpska, Mr. Milorad Dodik.” I stand before you deeply excited. I think, as

ВРАТИЋУ СЕ! – O београдској премијери филма посвећеном херцеговачким јамама и жртвама геноцидне НДХ

Филм “Вратићу се!”, аутора Небојше Колака потресно је сведочанство о страдањима херцеговачких Срба у канџама усташких хорди током глобалне трагедије под називом Други светски рат. Пише: Божо Ћоровић Септембар, девети. Савршен дан за шетњу по топлом београдском сунцу. Студентски трг препун, све бруји од возила, пешака, труба, вике, дреке, буке. Свако ко је провео више од десет секунди у престоници памти тај звук дуго, ту хаотичну какофонију какве мало где на свету има. Ипак, поуздано знам да једно месту, у центру града, није било као сва остала. Тихо, мермерно, и помало крхко. Југословенска кинотека у Узун Мирковој улици. Пројекција у сали почиње у 15 часова и 30 минута. Филм “Вратићу

Годишњица страдања Срба у акцији “Медачки џеп”

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.

ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

Неки од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења “У име народа за слободну Србију”, којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости. Иза петиције “Једнак приступ за све” први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић. “Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона

У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.

НАЈАВА: Парастос за Србе убијене септембра мјесеца 1993. године код Госпића

Београд, петак  09. 09. 2022. у 11 часова – Црква Светог Марка. Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у петак  09. 09. 2022. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Извор: Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, Београд

ПОКОЉ У ГРЕЂАНИМА И ЧОВЦУ – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Хрватско правосуђе и послије 31 годину ћути о злочину над српским цивилима и припадницима Tериторијалне одбране у селу Гређани код Окучана. Да би прикрила злочин у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене признала статус цивилне жртве рата уз образложење да су их убили “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници. Пише : Миломир САВИЋ Припадници хрватских паравојних Формација “Tигрови” су на данашњи дан, 05. септембра 1991. године у селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, извршили стравичан злочина над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали, а одговорни ни данас нису приведени правди. Предсједник Удружења протјераних Срба

Хиљадама српске деце рат je украо име

За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће данас бити отворена. Пише: Јелена Чалија Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово име Ђуро. Велика вода и голем чамац. Млин на реци где смо се увек играли. Брат Ђорђе се приликом раздвајања расплакао и добио високу температуру. Када су изашли из вагона, једна госпођа узела је Смиљу за руку, умила ју је, обрисала и обукла јој хаљиницу. „Сећам се, та хаљина је била црвена и имала је туфне… Гледао

Zoran Saponjic

Зоран Шапоњић: Децу вам, екселенцијо, не можемо заборавити

Амбасадор САД у Србији, господин Кристофер Хил, уверен је да колективно сећање Срба не сеже дуже од десетак година,  пар месеци, два дана или десетак минута, уверен је такође да је осећај самопоштовања у Срба заувек изгубљен, згажен, нестао, да овај народ нема више ни једну једину црвену линију, па  се Србима може попиш… у брк и то у сред Београда! А, шта друго човек да каже пошто прочита данашњи интервју његове екселенције једном београдском недељнику у коме Хил вели „да Србија мора да се окрене Западу и то због своје деце и због деце своје деце“, као и „због свих других разлога“! „Многи млади из Србије одлазе на Запад,

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.