arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Србија и Српска почињу штампање уџеника од националног значаја, без утицаја других издавача

31. August 2022.

Писање уџбеника српске историје, српског језика и географије ускоро би требало да се издвоји из механизма слободног тржишта како би се образовање деце у тим националним предметима препустило домаћим стручњацима и држави. Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја наводе да је, по налогу министра Бранка Ружића, током прошле године формирана радна група која је разматрала неопходне измене и допуне Закона о уџбеницима, у циљу прављења основа за увођење уџбеника од посебног националног интереса за основну и средњу школу. Можда и најбитнији новитет који би уследио прихватањем поменутих измена било би усклађивање наставног програма са оним из Републике Српске. Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима је припремљен у мају

Проф. др Љубодраг Димић, историчар, академик: Урадили сте велико дело

29. August 2022.

Пре четири месеца, добротом Мирослава Глигоревића из Брадине, новинара у Канади, неколико мојих књига СКРИВЕНА ИСТОРИЈА о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945. поклоњено је нашим познатим професорима на Универзитету у Београду. Књигу је добио и проф. др Љубодраг Димић, академик, професор историје на Филозофском факултету, чија сам предавања често пратио, гледао наступе на телевизији, читао његове књиге и интервјуе у новинама.  Али, никад нисмо успоставили лични контакт. Ових дана смо се срели и упознали.  Прва реченица овог уваженог професора и признатог историчара била је: ,,Колега, честитам, урадили сте велико дело“. Мало ме збунуло, то ,,колега“ јер он је историчар, академик САНУ, а моја маленкост – новинар, публициста.

Сремско крваво лето није преживело шест хиљада Срба

29. August 2022.

Прошло је осам деценија од хрватских и немачких злочина почињених на сремскомитровачком православном гробљу где је откривено 2.800 посмртних остатака стрељаних жртава, али записи неколицине преживелих још живо сведоче о ужасу и страдању Ухапшени сељаци у Сремској Митровици 1942. године У здању Црквене ризнице српске православне црквене општине Шид изложбом „Срем 1942” биће обележена једна тужна годишњица – осам деценија хрватских и немачких масовних ратних злочина почињених над Србима у Срему. Поставка ће бити отворена данас у подне, а ауторски тим Музеја жртава геноцида потрудио се да фотографијама, прикладним текстовима и публикацијом употпуни сећање на то – како га многи називају – сремско крваво лето. Казнена експедиција, коју је предводио Виктор

Одржана нишка премијера филма „Логор смрти у Карашјоку“

26. August 2022.

Након премијере у Нишу, филм “Логор смрти у Карашјоку”, редитеља Кјетила Палмквиста, биће приказан у Београду, Ослу, Грачаници, Стокхолму, Швајцарској, а филмска екипа већ размишља о снимању другог дела. Две сале у биоскопу „Синеплекс“ у Нишу биле су мале да приме публику која је вечерас дошла да погледа филм „Логор смрти у Карашјоку“ који је премијерно приказан документарни у оквиру „Филмских сусрета“. Овај филм представља историјско благо које смо  као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом ПОX са редитељем Кјетилом Палмквистором на челу. – Видели сте и сами колико је публика била “без

РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: Заборављени злочин у Бањевићима 1942. године

25. August 2022.

Прошло је 80 година од злочина над Србима села Бањевићи када су на други Васкрс 04.04.1942. год усташке снаге из Сопотника и Дрињаче које су предводили Рамо Авдић и Ибрахим Сулејмановић напале село Бањевиће и за један дан убиле 164 мјештана, Србе из тог села, углавном жене, дјецу,старе и немоћне. Рамо и Авдо су прије рата радили у том селу код угледних домаћина, тако да су знали сваког домаћина у селу. Пошто је Милан Вукосављевић био болестан и није хтео бјежати од куће као ни његова супруга Станка и кћерка Јока са дјевојчицом Сретојком.Они су замолили Раму и Ибрахима да их поштеде. Али, они су везали  и Станку и Јоку

У Носковачкој Дубрави у Хрватској служен помен за дјецу са Козаре (ВИДЕО)

23. August 2022.

У селу Носковачка Дубрава код Слатине у Хрватској, служен је помен за 69-оро дјеце са Козаре, узраста од три мјесеца до три године, која су у овом мјесту од августа до новембра 1942. године, умрла од глади и болести. Носковачка ДубраваФото: РТРС Дјеца су била заточена с мајкама које су тјеране на присилни рад у пољима. Вијенци су положени на нови, дограђени споменик, на којем су исписана имена уморене дјеце. Обавеза генерација које долазе је да чувају успомену на невино страдале у усташким покољима. Један од потомака жртава, Мирко Граховац каже да је овдје први пут. –  Да дођем први пут да видим гдје ми је брат страдао када је имао

У Нишу 25. августа светска премијера норвешког филма ,,Логор смрти у Карашјоку“

22. August 2022.

У биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа у 19 сати, премијерно ће бити приказан документарни филм ,,Логор смрти у Карашјоку” у оквиру Филмских сусрета у Нишу. Овај филм је историјско благо које смо ми као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског (родом са Космета), који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом POX на челу са редитељем Кјетил Палмqуистором. А у целој овој причи велики допринос дао је и норвешки историчар Кнут Фловик Торасен. Српски писац и публициста Бранко Димовић Димески написао је три књиге а по доласку у Норвешку кренуо је да истражује и страдање Српског народа за време Другог

Парастос

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања цапрашких Срба 22.08.1991. године

22. August 2022.

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека десио се 22. августа 1991. У раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали“ кроз српска села: Блињски Kут, Kињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, којом приликом су убили 15 цивила*, просјечне старости 48 година, и више десетина ранили. У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана

Бојанић: Зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио

21. August 2022.

Осећам моралну одговорност да као српски историчар одговорим на дискутабилне тврдње Игора Вукића. Игор Вукић је познати адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Пише: Ђорђе Бојанић, професор историје Игор Вукић, објаснио је да је у усташкој војсци владала велика дисциплина, па је 11 јасеновачких стражара стрељано јер су ухваћени како поткрадају логораша и додао да је логорашима речено да ће за бег једнога бити „стрељано десет његових пријатеља“ из логора. Оспоравао је и број од 80 хиљада убијених у Јасеновцу те тврдио

Теразије, 17. август 1941: Такве ствари не покопавају се кукавним заборавом

19. August 2022.

Да би “ефектно застрашили становништво”, одвратили га од борбе против окупатора и угушили устанак који се лета 1941. дигао у Србији, шеф београдског гестапоа СС-мајор Карл Краус и војни заповедник Србије генерал Хајнрих Данкелман наредили су “спровођење егземпларне одмазде у Београду”, односно “јавно погубљење комунистичких терориста”. Обешени на Теразијама: Лево Ратко Јевић, десно Милорад Покрајац (фотографије: Архив Југославије, Историјски архив Београда, Службени гласник) Пише: Иван Јевић Ујутру 17. августа 1941. на Теразијама обешена су тела петорице родољуба: Милорада Покрајца, Јована Јанковића, Светислава Милина, Велимира Јовановића и Ратка Јевића. Ово је прича о једном од њих. Сви знамо фотографију. Два мртва тела висе са бандера које носе трамвајске жице. Група Београђана се

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

18. August 2022.

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са “срамотном злоупотребом Холокауста”. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

Лордан Зафрановић о пројекту “Златни рез 42”: Филм ће узбудити регију, а многе ће и забољети

16. August 2022.

Један од највећих хрватских, екс-југословенских и европских филмских редитеља Лордан Зафрановић ускоро би требало да крене са снимањем дуго очекиваног новог филма симболичног назива “Златни рез 42”, који говори о страдању козарске дјеце у логору Јасеновац. Аутор: Вељко Зељковић У ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” Зафрановић истиче да ће ово бити круна његове досадашње филмске каријере, изузетно стваралачки богате, коју је углавном посветио анализи зла и догађајима везаним за страдање невиних у НДХ. – Веома дуго припремам овај филм, који сада носи и други наслов “Златни рез 42”, умјесто “Дјеца Козаре”. Прича је подигнута на један други и виши ниво од прве верзије сценарија. Оно што у овом тренутку могу

Данас, након 81 године, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

14. August 2022.

Ових дана, око празника Светог Илије, навршила се осамдесет и једна година и од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију и да ће их ако пођу, полиција одмах питати зашто су ишли, ко их је звао…..

Крст над заједничком гробницом смиљанских Срба

Српски Патријарх у Теслином Смиљану

1. August 2022.

Радосно се одазивајући позиву Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима и српског православног народа Лике и целе Епископије горњокарловачке, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће 2. августа 2022. године, на празник Светог пророка Илије, у личком селу Смиљану служити свету Литургију и освештати обновљени храм Светих апостола Петра и Павла. Смиљан и храм Светих апостола Петра и Павла, подигнут на крају 17. столећа, имају изузетан значај за Српску Православну Цркву и српски православни народ. Смиљан је широм света прославио један од најзначајнијих и најутицајнијих научника и проналазача Никола Тесла, који се родио 10. јула 1856. године у парохијском дому тик поред цркве Светих апостола Петра и Павла,  у којој

Ковић: Рецидиви најстрашнијих идеологија у ЕУ препоручљиви

29. July 2022.

Историчар Милош Ковић изјавио је да су рецидиви најстрашнијих идеологија као што су неофашизам и усташтво, у ЕУ не само дозвољени већ и препоручљиви, али и нагласио да српски приоритет мора бити утврђивање чињеница о геноциду. Он је истакао да је све што се дешава у Хрватској у вези са оживљавањем усташтва само нова потврда да ће злочини када нису кажњени највјероватније бити и поновљени, те додао да је питање да ли је Хрватска икада прошла кроз процес денацификације или деусташизације. – Ријеч је о једном ширем процесу обнове нацифашистичких, али и усташких идеја које видимо, не само у Хрватској, већ и у Украјини, дијелу балтичких република, па и у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА