Skip to content
У суботу 9. септембра т.г, у 20 часова, у парохијском дому цркве Св.Сава у Тивту, а у недељу, 10. септембра т.г такође у 20.часова, у парохијском дому цркве Св.Никола у Котору, верницима ће бити представљена књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Очекујемо вас! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА
Јуче се навршило 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата. Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. – То је исти онај лик који
Једно од највећих и најзначајнијих католичких светилишта у 20. веку никло је у Међугорју у близини јаме Голубинка, у коју су усташе само у једном дану у августу 1941. бациле 237 деце из Пребиловаца. На свега два километра од страшног стратишта где су свирепо убијена српска деца наводно се указала Госпа. Пише: Никола Тркља Брдо указања у протеклих 40 година посетило је више од 40 милиона католика из целог света али изгледа да нико од њих никада није чуо плач невине деце која и данас вриште из понора оближње јаме у Шурманцима Званична историја после Другог светског рата деценијама нас је учила да је устанак у Југославији почео 7. јула
За свега 132 дана, у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг, угашено је не мање од 40.000 живота, од чега 38.000 православних Срба. Комплекс ових логора у Хрватској своде на само једну, Шаранову јаму, доказујући да ни у њој нико није убијен Пише: Др Душан Ј. Басташић* Јасеновац – Доња Градина, неоспорно највеће губилиште Срба из периода НДХ, у јавности све присутније слови као парадигма целокупног страдања на том простору. Тиме неправедно остају непозната и заборављена многобројна друга места страдања, а жртвама и њиховим потомцима се ускраћује право на помен и памћење. Лета 1941. године, на подручју Средњег Велебита, Личког Поља, Подвелебитског подгорја, Подвелебитског канала, Пашких врата и северног дела острва Паг, почињени су
Ових дана се, по ко зна који пут, креће у акцију смањивања броја жртава у Јасеновцу. Челник Музеја жртава геноцида у Београду, Дејан Ристић, никако да пређе цифру од сто хиљада, која му је одекуд октроисана ( ваљда Срби не могу да имају „превише“ жртава, јер су они „геноцидлије из Сребренице“, како је одлучио газда звани Нови светски поредак ). Пише: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ СМЕЈУ ЛИ СРБИ БИТИ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА? Ко год има мало логике, и ко, бар мало, познаје историјске чињенице, не може тек тако да се помири са таквим ревизионизмом. Довољно је, рецимо, сетити се колико је људи са Козаре одведено у смрт, па да све буде јасније. Немачка
Инсистирање на акрибичности приликом утврђивања броја страдалих Срба у Јасеновцу, логору анихилације сваке акрибичности, довело је до (по)грешних бројева, супротно намјери ревносних истраживача, али сасвим у складу са намјером усташких зликоваца и савремених ревизионистчких (пост)усташких агитроповаца, свих трију вјерозакона. Тако се у “акрибичности” пописивача јасеновачке некрополе “поткрао” још један заборав. Обнављањем заборава у “акрибичним” бројевима, јасеновачке жртве двоструко су погубљене. Првим погубљењем наношена је патња жртвама, док се њиховим другим погубљењем, губљењем у умањеним бројевима, наноси патња живим ем-па(м)тиоцима Јасеновца – садашњим и свим будућим, иживљавањем над њиховим памћењем и њиховим осјећањима. Тако се тобоже научно савјесна матемaтика злочина – ни најмање случајно – преокреће у злочиначку „математику“, којом се
Логором Јасеновац, бројем жртава и сјећањем на овај страшни злочин, поред историчара, требало би да се баве и социолози, психолози, демографи, али и сами потомци жртава, зато што је овај концентрациони логор једна од најзначајнијих карика у српском идентитету. Разговор водио: Вељко Зељковић Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, наводећи како то потомцима жртава нико не може да забрани, ма како се он звао и у којој фотељи сједио. Како каже, интервју који је недавно дао директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић, у ком је истакао да дилетанти не би требало да се баве Јасеновцем, јесте иритантан и увредљив за све потомке жртава
Из Документационо информационог центра “Веритас” саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Рапублике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.083 цивила /71 одсто/, од чега су 424 /28 одсто/ жене, саопштено је из овог центра поводом Међународног дана несталих – 30. августа. Из “Веритаса” је указано да је највише несталих, њих 750, у посљедњој ратној години, док је међу несталим, за којим се још трага 607 оних који су погинули на самом почетку рата. – Више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за
Чињеница да је спот “Теци реко” о страхотама Јасеновца, у извођењу “Београдског синдиката” и Павлине Радовановић, од 1. јула када је премијерно приказан има око милион и по прегледа охрабрује да ће истина о страшним злочинима у том логору и у Независној Држави Хрватској (НДХ) бити сачувана и отета од ревизиониста, рекао је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Београд Момчило Мирић. Нисмо ни сањали да ће такав број досећи, а што је нама најважније њихова публика су млади. Управо они треба то да чују, да сазнају и препознају и да се са тим поистовете – рекао је Мирић, чије је Удружење помогло реализацију спота. Он је нагласио да је свака српска
Последњих година у српској јавности све се чешће и систематичније умањује број српских жртава у логору Јасеновац. То се повремено претвара у праве медијске кампање. Расправе иза којих не стоје нова темељна истраживања, него игре моћи, политички интереси и људске сујете, претвориле су се у ружне свађе и недостојне лицитације. Све је део ширег тренда који прати обнову моћи и самосвести Немачке и њених савезника из два светска рата. У време обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата, када је било јасно да је у току ревизија владајућег наратива о том пресудном историјском догађају, на овом месту сам упозоравао да ће на ред доћи и Други светски рат. Заиста, данас
Као што су након Другог свјетског рата освијешћени родољуби бивали заковани на крст срама и разапети своје идеје брусили на Голом отоку и у разним казаматима “творевине над творевинама”, тако се и данас на исте или сличне обрушава погрда и хула уколико и помену једну једину ријеч – српство. Пишем ове редове са жељом да исти буду исправно и разумно схваћени и прихваћени. Својевремено је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг оставио неколико записа о аутизму гдје је напоменуо – парафразирам – да је аутизам болест током које обољели ствара имагинарну слику свијета.Не желим да се бавим психологијом, нисам за то квалификован и мој текст је посвећен једној другој области. Желим,
Госпођа Драгана Томашевић из Лондона, како сама за себе каже “потомак преживјелих усташког геноцида у Шарговцу, Дракулићу, Мотикама и руднику Раковцу”, односно “члан политичке партије оних чија је ћутња вјечна”, одлучила је да реагује на ревизионистичке тежње за смањењем броја српских жртава логора смрти Јасеновац. “Парадржавни наратив… веома опасне групе појединаца…. та група је на вријеме уочена, идентификована и временом потпуно маргинализована…” Горе наведени изрази неодољиво подсјећају на британске или америчке акционе игране филмове, попут Џејмс Бонда, али ове ријечи смо имали недавно прилике читати у интервјуу г. Дејана Ристића, директора Музеја Жртава Геноцида за Глас Српске, 21.08.2023. г. У овом интервјуу јавност је сазнала да: “Активним деловањем председника Управног
Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ, сматрамо актуелним и вриједним да подсјетимо на прилог објављен на нашем порталу октобра мјесеца 2020. године На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Ријеч је о интервјуу под насловом „Матаушић: Очекујем дезавуирање истине о Јасеновцу и Диани Будисављевић“ који је за Радио слободна Европа урадио новинар
Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању, каже за РТ Балкан познати израелски стручњак за Холокауст. Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу, каже у интервјуу за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело „Јасеновац, Аушвиц Балкана“. У разговору за наш портал он говори о Јасеновцу, геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, својим искуствима у истраживању Холокауста, али и о све заступљенијем тренду
Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже за ПЕЧАТ проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ Проф. др Гидеон Грајф, светски признати експерт за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ ових је дана поново боравио у Београду. Говорио је на промоцији прве студије у светској историографији о страдању Рома проф. др Драгољуба Ацковића под називом
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у
Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
