arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: БРЕЗА ДИВОСЕЉАЧКА

19. August 2023.

Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о јутру што на хлеб мирише. Одај ми тајну коју ти пролетос донесе бура с Велебита.Станују ли душе њихове у облацима што кишу носе.Чује ли се тужбалица девојачка,носи ли је ветар к мору,крије ли је у утроби земља. Јесу ли им руке у корењу твоме,Растеш ли из снаге њихове,Јел’ ти лишће шапат дечји. Причај ми, мила моја.Саме смо под овим небом нашим,саме међ’ гробовима њиховим. Пружи ми руке, рођена,Утеха ми буди… Од истог аутора: Ђурђица Драгаш –

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

„ЛИЈЕВЧАНСКЕ ЗАЂЕВИЦЕ“ ПРЕКО ЈАСЕНОВАЧКИХ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА

18. August 2023.

Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на српским универзитетима није докторирао на теми Јасеновца, а ми се питамо зашто он за све своје године проведене у Јад Вашему као упосленик, па потом сарадник и „врховни ауторитет у Срба“, није на тој теми чак ни магистрирао? ’Ајде да се више не лажемо. Српска Православна Црква је у озбиљном проблему. Данас је јасно као дан да је владика Јован недостојан места на којем се налази. То потврђује његово најновије појављивање у Јутарњем програму „Прве“ ТВ. Да кренемо редом. Владика није први који је почео да истиче десетковани број убијених у Јасеновцу, али јесте први који је то

Сећање на покољ над Србима и Јеврејима на Пагу 1941. године

16. August 2023.

За 132 дана 1941. године у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг убијено је 38.000 православних Срба, међу њима и 73 свештеника Српске православне цркве. На крају функционисања тог логора, пред долазак италијанских окупационих власти, усташе су, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, на острву Пагу убиле око 800 људи. Процењује се да је на том острву, у логорима Слана и Метајна, током четири месеца убијено више од 8.000 људи. На острву Пагу су током четири месеца 1941. путем смрти ишли и преци председника Удружења “Јадовно 1941” из Бања Луке Душана Басташића, који је своју потрагу за њима почео када је сазнао да је први логор за

Ђурђица Драгаш: Сетиш се и не знаш шта би са собом!

14. August 2023.

Седнеш овако испред куће у којој си такорећи одрастао, у којој су живели људи који су те волели више од живота па се сетиш…. Како ти је баба кувала гриз у свеже закуваној вареници, како си јој спавала ” у крилу”, како те је учила да плетеш и како си јој помагала да “тка” биљце. Сетиш се и дједа, питомог и вредног човека који је својим рукама направио све ово око тебе што сада пропада и нестаје… и ону кацу у подруму што још пркоси. Дједа, којег си, мала и прехлађена, молила – ђидо, ложи ватру, гота (готова сам) па сте то препричавали годинама… Сетиш се и не знаш шта

“КАДА КАЖЕМ ТРИ, ДА ЈЕ ГЛАВА ОДСЕЧЕНА” Потресно сведочење о мучењу српске деце у логорима: Од страха нисам говорио месец дана

12. August 2023.

Из мог ува стално је цурио гној и сукрвица. Нисам ни имао вату да ставим у уво. Муве су ме стално нападале. Било ме је страх да ми се уво не уцрва. Једно јутро је дошла болничарка и питала да ли има неко болестан. Ја сам се јавио једини из бараке. Болничарка је рекла да ће доћи касније по мене. (У логор је дошао Међународни Црвени крст.) Она је дошла око 14 сати и одвела ме у бараку код љекара. Питали су ме шта ме боли, ја сам одговорио – уво. (Нисам им смио рећи да ме је ударила часна сестра). Када сам сјео на столицу, тада је један у

Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика)

11. August 2023.

У знак сјећања на српске жртве из Косиња које су свирепо убијене у усташком таборништву у Горњем Косињу, а након 79 година се још увијек налазе у септичкој јами иза данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу. Пише: Ђорђе Пражић У згради данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу прије Другог свјетског рата се налазило опћинско поглаварство, а у току рата усташко таборништво. Иза те зграде налази се једна провалија која је претворена у септичку јаму. Пошто народ ту зграду по навици зове „опћина“ и сама јама се зове „код опћине“. У тој јами се вјероватно налази тринаест жртава српске националности који су у њу бачени 10/11. августа 1941.

Dragomir_Andjelkovic.jpg

Анђелковић: Неосноване тврдње Јована Ћулибрка о преувеличавању српских жртава у Јасеновцу

10. August 2023.

Историчар Драгомир Анђелковић изјавио је да неосноване тврдње владике пакрачко-славонског Јована да Србија и Република Српска стоје иза преувеличавања српских жртава у Јасеновцу служе као средство онима који желе да обесмисле геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској сада када се Србија и Српска “спремају да изграде српски Јад Вашем”. Анђелковић сматра да је несхватљиво да један владика Српске православне цркве /СПЦ/ било када то каже. – Без обзира да ли то /владика Јован/ Ћулибрк сада каже или је то рекао прије неколико година, несхватљиво је да се историјским ревизионизмом, тим прије на штету свог народа, бави владика. То би било исто као кад би јеврејски рабин преиспитивао жртве Аушвица

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 10. август 1941. Злочини над Србима Раковице, Блажуја, Смиљанског поља и на Мехином стању

10. August 2023.

Села Раковица и Блажуј, поред Сарајева. Усташе убиле већи број српских цивила, укључујући жене и дјецу, у селима Раковица и Блажуј покрај Сарајева. Према публикованим подацима, у Раковици је убијено 125, а у Блажују 25 становника. Група аутора, Сарајево у револуцији, књига 2, Историјски архив Сарајево, Сарајево 1977., стр., 157-167 Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Мехино стање,на граници слуњског, војнићког и кладушког котара. Усташе из Кладуше и Осијека на челу са заповједником Баљком су 10. августа 1941. године из села Гејковца, котар Војнић одвели Ранка Вуксана и његове две снахе са осморо дјеце. Свих 11 су најприје мучили, а онда на Мехином стању поубијали.

Срби као јеврејски албатроси

8. August 2023.

Давно пре изјаве Јосија Гевира, директора спољних послова Јад Вашема, да Хрватска постаје „светски лидер сећања на холокуст” лансиране су досетке да се историја репризира као фарса или пародија, а сад смо сазнали да реплике повести васкрсавају и као гротеске Независна држава Хрватска (НДХ)  почела је, у пролеће 1941. да хапси и испоручује Јевреје и Србе у свој логорски комплекс смрти Госпић-Јадовно-Паг и убија их, дакле пре 31. јула те године, када је рајхсмаршал Херман Геринг упутио писмени налог шефу тајне полиције Рајнхарду Хајдриху да „предузме све потребне припреме за коначно  решење јеврејског питања”. Фрањо Туђман, први председник Републике Хрватске (РХ), „врховник” и „отац  нације”, изјавио је 1990. да је

visocica-divoselo.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

6. August 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

Литургија и парастос у Садиловцу

5. August 2023.

Дана, 29. јула текуће године Господње, у мјесту Садиловац на Кордуну, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 81 годишњицу страдања, служена је света Литургија и помен за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао презвитер Саша Кремић, парох плашчански а саслуживали су парох коренички протонамјесник Никола Малобабић . Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj

Убици своје породице осветио се после рата али правду није добио

4. August 2023.

ДУШАНОВА ТРАГЕДИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА KАД СУ УСТАШЕ УШЛЕ У СЕЛО “Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Ђецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Ођедном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући. Мама је окупила око себе четверо дјеце:

На огњишту Николе Тесле

4. August 2023.

Бијаше Смиљан некад јака и велика парохија. Разлог је у томе што „синови овог села не љубише своје православне вјере и цркве“, као што су дужни, него се изневјерише ђедовском аманету и учењу цркве Божије, одадоше се мјешовитијем браковима. ПИШЕ: Томо Радусин, дипломирани економиста „Некад давно, прије тог времена обавезно се ишло на сајам за Петровдан у Смиљан. Али, времена се промјенише. Крене група из Госпића за Смиљан, иако је ударила врућина. Успут стигоше их два попа у колима. Значи иду и они тамо. Некад их је долазило и по десетак. Сретоше их и затвореници, који су возили воз сијена за неког домаћина, који је то платио затвору. Пут опћинском

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

3. August 2023.

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију),  у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

Помен на Гаравицама за 12.000 невино убијених Срба

3. August 2023.

У присуству потомака, на Гаравицама, код Бихаћа служен је парастос жртвама усташког терора у Другом свјетским рату. Крај ријеке Клокот у љето 1941. године усташе су убиле око 12.000 Срба и мањи број Жидова Бихаћког краја, Лике у Кордуна које су у већини случајева одводили од кућа, наводно у радне логоре, а завршавали су на стратишту на Гаравицама. Међу њима био је и велики број жена и дјеце. 1981. године на том мјесту изграђен је спомен парк чији је аутор био вајар Богдан Богдановић који је направио и споменик Камени цвијет у Јасеновцу. На мјесту масовних покоља и гробница био је постављен споменик са обиљежјем али је остећен, а потом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА