Sjajno, ne moramo ništa da platimo i neko drugi će da obavi posao umjesto nas. Daćemo im sve što imamo – arhiv, materijal, logistiku (da li besplatno ili uz naknadu?). Samo, da li će nam se dopasti rezultat tog posla? Kome ćemo da se požalimo, ako slika i poruka koju taj film pošalje u svijet ne bude onakva kakva treba da bude – istinita? Piše: Zorica Đoković Zašto mislimo da će stranci bolje ispričati ovu strašnu priču srpske nacionalne istorije, koja nije samo srpska, ali se nas Srba najviše tiče? Samo zato što imaju pare koje mi, navodno, nemamo (a imali smo da izdvojimo nekoliko miliona u ime navodnog genocida

Smatram da gospodinu Mišini, kao direktoru Muzeja žrtava genocida u Beogradu ostaje da se izvini svima onima koje je svojim neodgovormim izjavama u javnosti uvredio i da se odrekne neistina koje je izgovorio. U svojim izlaganjima, koje je prenelo više medija u Srbiji, Veljko Đurić Mišina, Direktor Muzeja genocida u Beogradu, je izjavio sledeće: „Srboljub Živanović je 1964. godine bio mlađi asistent Zavoda za anatomiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Početkom godine, voljom i dozvolom visokih političkih i državnih (znači i bezbednosnih) struktura, postavljen je za člana naročite komisije…” (nije tačno) „…da sve to bude fotografisano i snimljeno filmskom kamerom”… (nije tačno) “…u tim dostupnim javnosti dokumentima vidi se nešto

Obrazovanje nastavnog osoblja o holokaustu doživljavam kao „kukanje na tuđem grobu“. I sama vest o tome je nekako miksovana ne bi li se zabašurila suština. Naše nastavno osoblje usavršava se u Izraelu da bi našoj deci prenelo znanje o srpskom stradanju u NDH! Eh, što naše institucije i profesionalci ne sprovedoše taj projekat? Istina, nije o temi srpskog stradanja bilo baš poželjno naširoko (svi znamo zašto i kako), ali ipak su se tom temom bavili i naši istoričari, bar oni hrabriji. Možda nisu baš svi bili istoričari, kao cenjena profesorka Smilja Avramov, ali su dosta istražili, sakupili, saznali, što ne znači da nema na tom poduhvatu još dosta posla i