arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Јован Вуковић: После битке триста генерала

“После битке триста генерала”, каже народна пословица али, увек постоји оно али. Са архивом или без ње, упркос идеолошком молерају, данас, са ове временске дистанце, здрав разум се мора запитати: Зашто је дозвољено да устанак почне у Србији? Србија није остала без политичке па и војне организације а ипак је извршена подјела на колаборационисте (врло ревносне) и устаничку памет. Зар обе нису екстремистичке, зар разум није био у средини те две опције ? Сва српска интелигенција није могла стати у оних неколико авиона који су полетели на југ, где је њена улога ? Зар се комунистичка пропаганда наслоњена на традиционалистичка братска осећања према Русији, није могла сузбити разумом и свести

Немања Девић

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Бесједа Епископа далматинског Г. Никодима 28. септембра 2018. у Вариводама

Дана 29. септембра 2018. године обележен је Дан сећања на српске цивиле убијене 27. августа 1995. у Гошићу и 28. септембра у Вариводама. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је у Вариводама помен за ове невино пострадале. Владика се присутним верницима обратио следећим речима: „Долазећи данас овде у Вариводе из Шибеника прочитао сам на фејсбуку објаву г. Бориса Милошевића у којој он пише да су ови пострадали људи, које смо поменули у молитвама, ставили на своје куће беле крпе као знак мира и њихове наде да ће бити поштеђени и наставити ту да живе. Међутим, управо тај знак мира, који се вековима стављао када је неко хтео

veritas2.jpg

ОКРУГЛИ СТО: КУЛТУРА ПАМЋЕЊА И ОДНОС ПРЕМА ИСТОРИЈСКИМ СПОМЕНИЦИМА

О СПОМЕНИЦИМА КОЈЕ ЈЕ ВЕРИТАС ИЗГРАДИО НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ 1. Сјећање и помени Однос према мртвима и разликује човјека од других бића. Преко мртвих предака и знамо ко смо и шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свијест о припадности национу и вјери и уче нас вриједностима као што су слобода, чојство и јунаштво. Бранећи те вриједности и Срби су гинули или су их други због тога убијали. А колико је страдало Срба од оног до овог Косова? Нажалост, једноставног и правог одговора још нема, првенствено због тога што сами нисмо сачинили вјеродостојне и потпуне спискове наших жртава, па су у оптицају разни и у

СЛУЖЕН ПАРАСТОС БОРЦИМА СТРАДАЛИМ ЗА ОСЛОБАЂАЊА БРОДА

Код спомен-обиљежја у бродском насељу Барица данас је служен парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Барица, Козарске Дубице, Оштре Луке и других општина, који су погинули током војне операције за ослобођење Брода 1992. године. Са подручја Барице погинуло је 10 бораца, из Козарске Дубице 17, а из Оштре Луке/Санског Моста 12. Представник Борачке организације Брод Горан Мичија рекао је да су у ослобађању учествовали припадници Првог крајишког корпуса, Првог батаљона војне полиције, затим Србачке бригаде, 11. дубичке, 6. санске, осињске, крњинске, као и других бригада. Учесник у војној акцији Радислав Башић рекао је да се на данашњи дан присјећају својих сабораца и чланова породица који су погинули

ДАНАС 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

Данас се навршава 25 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. “Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА У ГОШИЋУ И ВАРИВОДАМА

У организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и општине Кистање, данас су у Вариводама и Гошићу одржане комеморације и служени парастоси за 16 углавном старијих жртава српске националности убијених у тим селима у августу и септембру 1995. године након операције “Олуја”. Седам мјештана Гошића убијено је 27. августа 1995. године, а 28. септембра, мјесец и по дана након “Олује”, убијено је и девет мјештана оближњих Варивода. Сви убијени у тим селима, у којима ни раније ни у вријеме злочина није било ратних активности, били су цивили, а ни након 23 године за њихову смрт нико није осуђен, саопштено је из СНВ-а. Обиљежавање је почело у Вариводама парастосом који је служио епископ

Хени Ерцег: Јавна кућа

„Испричавамо се због објављене неточне информације да је у Јастребарском одржана пригодна комеморација у поводу Еуропског дана сјећања на жртве тоталитарних режима и 76. годишњицу напада на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, будући да се радило о 76. годишњици партизанског а не усташког напада на тамошњи Дјечји дом.“ Сазнали смо тако, посредством такозване јавне телевизије, каква је њежна оаза био дјечји дом за ратну сирочад у мјесту недалеко од Загреба, а којега су партизани „напали“ ’42., након што је усташка држава Хрватска уз помоћ Цркве брижно скрбила о малишанима, нешто слично као што данашња власт брине о српским повратницима или мигрантима. Тако је један мучни повијесни фалсификат опет

ДСС: Пуповац је изнио низ лажи, а политичка клима према Србима у Хрватској је све гора

Додају и како је Пуповац свој политички положај градио новцем намијењеним за рјешавање проблема српске заједнице и неупитно је да он има велики утјецај у хрватском друштву. Након гостовања предсједника СДСС-а Милорада Пуповца у емисији Недјељом у 2 огласио се и Главни савјет Демократског савеза Срба. Они тврде како је Пуповац том приликом изнио “низ лажи након објављеног прилога у коме су се бивша потпредсједница СКД “Просвјета” Сретенка Чаовић и главни секретар ДСС-а Синиша Љубојевић критички осврнули на његов рад“. “Повезивао је бивше руководство Просвјете с Хасанбеговићем и Карамарком иако је управо он одржавао на животу бројне ХДЗ-ове владе. Устврдио је да је “Просвјета” послужила за финансирање неких странака, алудирајући

Јадовно 26. јун 2011. Другo обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. - Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941.

Јован Вуковић: Ко хоће . . .

Ко хоће, нађе начина, ко неће, нађе изговор. Ово је мото овог писања, дијелом је постао наслов. За ово писање ме је инспирисала полемика између доктора Душана Ј. Басташића (Јадовно 1941.) и доктора професора Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја геноцида. По мом мишљењу, овде се ради о различитим виђењима компетентности за бављење неким послом, односно да ли је стручност само један сегмент основе за компетентност. Све некадашње науке, у савременим условима дјеловања, постале су научне области са масом научних дисциплина, било сасвим нових или старих које су искориштене за потребе нове научне области. Историја, по својој природи, једна је од најбујнијих научних области. Постала је врло захтјевна али и моћна

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу. Пише: Душан Ј. Басташић Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа. Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли

Вељко Ђурић? Не, епископ Ћулибрк!

Полемике које се воде око ставова г. Вељка Ђурића одавно превазилазе оквире појединачних личности које су у полемику укључене. Ми му не оспоравамо стручност, ни научност, ни резултате, него се ради о нечему другом. Кратко и јасно: поставља се питање броја жртава у концентрационом логору Јасеновац, које хрватска страна одавно покушава да минимизује тврдећи да су Срби митомани, и да се треба служити само пописивањем конкретних имена. Колико конкретних имена – толико жртава. Ако се томе дода теза да у Јасеновцу нису убијани само Срби, него и хрватски антифашисти, па онда теза да је Јасеновац био и комунистички логор, онда ће све бити крајње понижено и погажено, и испашће да

Фото: Amos Ben Gershom/Israeli Government Press Office via Getty Images

Педагошки приступ учењу о холокаусту прилагођава се узрасту, сензибилитету и интересовањима ученика

Ученици Средње економске школе “Светозар Милетић” у Новом Саду диче се успесима на спортским и кулинарским такмичењима, али по једној секцији њихова школа се посебно издваја. Реч је секцији за учење о холокаусту, коју већ девету годину води професорка књижевности Гордана Тодорић. “То је нешто што сам осмислила по повратку са едукације из Јад Вашема, која се организује сваке године за наставнике из целог света. Мислила сам да је то врло важно, не само зато што су Јевреји убијени у холокасуту остали као празнина на културној мапи памћења Новог Сада, Србије, Европе и света, него и због тога што је учење о холокаусту парадигматично. Наиме, када научите како један геноцид

СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ПРИХВАТИЛИ ДА ЛАТИНИЦА НИЈЕ СРПСКО ПИСМО

ПОСЛЕ ВИШЕГОДИШЊЕ БОРБЕ И ДОКАЗИВАЊА СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ПРИХВАТИЛИ ДА ЛАТИНИЦА НИЈЕ СРПСКО ПИСМО У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде. Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.