Тако смо се ми Срби казивали, носећи с’ поносом, од Косова до дана данашњега, своје име и крст часни, мој соколе. И запамти, честит чојек гине једном а поган стотину пута. Ко једном образ пресвуче, тај ће свачију чашу попити и затровати. Од таквих се пази, мој соколе. Слаткореки људи су најотровнији. Пише: Мишо Вујовић „Чији ти оно бјеше мали?“ „Видака Петкова.“ „Е, од доброга чојека и Србина, Божја ти вјера.“ Прођоше године, дечак постаде човек, високи функционер Савеза комуниста у Београду. Редовно је посећивао родитеље, Видака, рођеног на Видовдан и Божану, рођену дан по Божићу. Ђеда му Петка је на свет, мајка Госпава, рођена за Велику Госпојину, донела о

Уколико неко има анимозитет према наслову чланка, нека прескочи чланак или нека га прочита до краја. Нажалост, често пута сам чуо како се људи одређују према овоме појму, отприлике на сљедећи начин: „Шта ће ти празно србовање? …Много они србују… Или србуј или мируј. „ И слично томе. Пише: Ђорђе Стојсављевић Никада нисам чуо, аналогно овој ријечи да се може енглезовати, французовати или дојчовати. По свој прилици тај израз србовање  створили су сами Срби. И никада се нисам досјетио да сазнам шта су ти људи подразумјевали под србовањем и какав су став имали према онима који србују. Чуло се и оно: „Лако је бити Србин у Србији али није ван