arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ЛЕОН КОЈЕН: ЧЕМУ ДАНАС СЛУЖИ ПРЕЋУТКИВАЊЕ КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА?

У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар. Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада недужних жртава побијених у Србији после ослобођења, крајем 1944. и почетком 1945. године, остао је какав је био током читаве комунистичке владавине. Нико од оних који су владали Србијом после пада Берлинског зида није нашао за сходно да јавно каже пуну истину о злочину почињеном против сопственог народа, да обележи стратишта какво је ово где сада стојимо и обавеже се

Пражић Ђорђе

Хрватска ревизија и српска амнезија

Након вишедеценијске ревизије историје српско-хрватских односа, хрватско друштво је на прагу потпуне рехабилитације фашистичке творевине Независне државе Хрватске. Ревизија се одигравала у континуитету са различитим интензитетом, практично од 1945. године, тј. од слома те злогласне државе. У том времену су усташки кољачи најпре постали припадници хрватских оружаних снага, па на крају хрватски витезови. Хрватски концентрациони логори су од губилишта српског и јеврејског народа постали „рехабилитациони центри“, где су се наводно рехабилитовали и културно уздизали Срби, Јевреји и остали непоћудни народи. За све оно што су Хрвати учинили Србима, они су оптужили Србе. Тако су Срби од жртава постали агресори а натпросечно учествовање Срба у антифашистичком покрету у Другом светском рату

Када сахранисмо оно – није српски ћутати?

1918. године смо ћутали о “Вражијој дивизији”, па нам се догодише Јасеновац, Јадовно и Пребиловци о којима смо ћутали 1945, па нам се догодила 1995. Између осталих бескорисних,а кадкад и веома штетних, вести које се нађу на насловницама таблоида скоро је била једна која преноси шокантну ситуацију једне жене која је жива сахрањена, па је лупала и викала из сандука, несретница, док су је већ оплакивали и полагали у гроб. На њену срећу, чули су је и „спасили“ пре него је постало касно. Међутим, у вестима никако да се нађе прича о једном народу који ћути и не лупа, иако му запалише свећу на узглављу, већ непомичан тихо говори –

НАВРШИЛО СЕ 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА ИЗ СЕЛА КЛИСА И КИП

Данас се навршава 27 година од монструозног убиства 18 српских цивила из западнославонских села Клиса и Кип, које су починили припадници хрватске војне полиције у затвору “Рибарска колиба” у Марином Селу, саопштио је Документационо информациони центар “Веритас”. “Веритас” подсјећа да су припадници хрватске војне полиције у периоду од 12. до 18. новембра 1991. године ухапсили 24 српска цивила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, довели их у Марино Село, затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. “Мучили су их потапањем у води, прикључивањем на индукторску струју, одсјецањем ушију, резањем по прсима и ставаљењем соли на ране, газили су их ногама,

Драган Лукач Фото: РТРС

ЛУКАЧ: ПРИОРИТЕТ У РАДУ МУП-а – ФОРМИРАЊЕ РЕЗЕРВНОГ САСТАВА ПОЛИЦИЈЕ

Формирањем резервног састава полиције, МУП Српске могао би ефикасније да одговори на проблем повећаног прилива миграната који ће у БиХ бити изражен у наредних не годину, двије, већ и дуже… Постоји реална потреба да се ради на формирању службе националне безбједности, јер Република Српска мора да штити своје интересе и кроз тај вид овлаштења, а који јој је Уставом загрантован… Разговарала: Татјана Парађина Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач рекао је у интервјуу Срни да је приоритет у раду Министарства унутрашњих послова /МУП/ у предстојећем периоду формирање резервног састава полиције с циљем ефикасног одговора на мигрантску кризу и нови прилив миграната који се реално може очекивати у наредним годинама.

Др Предраг Ристић

Архитекта Пеђа Ристић: Београд вапи за јасеновачким меморијалом

Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке. Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан „Медијале“, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом ратном острву подигне црква мученицма чија је тела избацила Сава и где их

ЛИНТА: ДАНАШЊА ХРВАТСКА НАСТАВАК НАЦИСТИЧКЕ НДХ

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да су усташки поздрав “За дом спремни” на изложби у Хрватском сабору и на спомен-плочи на улазу у Новинарски дом у Загребу два од многих примјера који јасно потврђују тезу да је данашња Хрватска наставак нацистичке НДХ. “Непобитна је чињеница да је усташки поздрав `За дом спремни` под којим је убијено на стотине хиљада Срба, Рома и Јевреја постао легалан у Хрватској. Наиме, прекршајни судови у Пожеги и Слуњу су донијели пресуде којима се `За дом спремни` сматра изразом воље власти, као и да његова употреба не узнемирава јавност”, рекао је Линта. Осим тога, хрватско Министартво државне управе је дало сагласност да

visocica-divoselo.jpg

Kрушковаче, масовна гробница невиних српских жртава

Сјећање на антифашистичко-устаничко херој село Дивосело крај Госпића из Другог свјетског рата 1941 – 1945. године, кога, на жалост , више нема. Пише: Гојко Матић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. наприла 2017. године. Прољетни дан над Дивоселом као и сви дани ведри, свјежи, прозрачни, котрљао се у сунчаним нитима и лаганом повјетарцу силазећи с висина у сеоска дворишта и вртове, зазелењеле и процвале воћњаке, уносећи немирну јутарњу радост у очи и срца народа, а посебно дјеце. Потјерали смо говеда као и обично пролазећи дугим селом које се будило из јутарњег дријемежа и успут скупљали своје другове, друге дјечаке – пастире који

Најава: Ненад Милкић, аутор трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ у Бањалуци

Ненад Милкић, аутор трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. ОВК и војске Албаније долази у Бањалуку да се дружи са читаоцима и потписује књиге. Сриједа, 14. новембар 2018. у Светосавсом  културном клубу од 15 до 17 часова     Везане вијести: Живот за отаџбину: Бесмртни батаљон | Јадовно 1941. Представљена књига „Зов карауле“, исповијести војника са … (КУРИР ТВ) С ЈУНАЦИМА С КОШАРА ОЧИ У ОЧИ: Албанци су … „Зов карауле“: Војнике са Кошара није поразио рат, њих је … Потпоручник Лео | Јадовно 1941. Идемо даље… | Јадовно 1941.

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

Душан Буковић: ШТА ВЕЉКО ЂУРИЋ МИШИНА ХОЋЕ ДА КАЖЕ?

Шта Вељко Ђурић Мишина очекује од несрећних, обесправљених и потлачених Срба, којима и сам припада, да му донесу списак од преко седам стотина хиљада српских жртава хрватског усташког терора у Другом светском рату, као доказ? Такође, треба рећи да није само проблем у острашћеном „историчару“ Вељку Ђурићу Мишини, проблем је у Брзовој идеолошкој, безумној, утицајној, рајетинској, дефетистичкој, интернационалној, глобалистичкој, екуменској, издајничкој, интермаријумској, фабијанској, марксистичко-масонској и инфантилној елити у Београду – Јосипграду, коју између осталих представљају и проф. Љубинка Трговчевић, проф. Милан Ристовић, др. Душан Раљић и Милан Косановић, који су усташком представнику, новогебелсу Корбу доделили награду „Андреј Митовић“ за тзв. „докторски“ рад, који је објављен под насловом „Масовно насиље усташа

Др Горан Ж. Комар

Горан Комар: Спаљивање књига

Српска историја, измакнуто, чува се у Хиландару,  Дубровнику, Венецији. У Срба – само измакнуто. На српском матичном тлу – погорјело Митрополит Црне Горе пружа наду у високо црквено-државно покровитељство идеји одрицања од покрета комуниста Јосипа Броза као једини активни високи ауторитет у српској народној цркви који јавно износи став о најдубљем националном расколу у историји Срба. То покровитељство може задобити своје формалне оквире било када и само Бог зна хоће ли се то збити за двије или двадесет година. Овоме народу, дакако, не треба одмазда, већ само и искључиво отклон. То је услов одржања. Бројни су ауторитети из круга високих службеника Цркве Христове (а нема виших од епископа) који ћуте

Огњен Краус и хрватски рабин Луциано Мосе Прелевић у Јасеновцу на алтернативној комеморацији

‘Негирање нацистичких злочина могуће само у Хрватској’: Јеврејска општина и антифашисти послали оштру поруку власти

»Ма колико плитке биле клевете и лажи на којим се та нетрпељивост изграђује, оне мало по мало стварају јавно мнијење«, додао је Пусић и рекао да је тако почео нацизам. Говорници су се посебно осврнули на премијеру филма Јакова Седлара »Сто година србијанског терора у Хрватској» Антифашистичка лига Републике Хрватске и Жидовска опћина Загреб обиљежили су у петак навечер у Мештровићевом павиљону 80. годишњицу погрома над њемачким Жидовима, познатим као Кристална ноћ, уз позив да се не изједначавају усташтво и антифашизам те упозорење на опасност од ксенофобије и национализма. У ноћи с 9. на 10. студени 1938. нацисти су организирали погром Жидова диљем Њемачке и Аустрије који је резултирао стотинама

ПљUвaњe у oкo

Kaкo je Удругa Хрвaтски дoмoбрaн joш jeднoм пoдвaлилa прoустaшку нoстaлгиjу: Спoмeник кoпривничким дoмoбрaнимa с устaшким симбoлoм нaлaзи сe пoкрaj свeучилиштa, вртићa и низa aнтифaшистичких лoкaлитeтa. Иaкo je спoмeник пoгинулим дoмoбрaнимa Koтурaшкe бojнe из Другoг свjeтскoг рaтa, нa кojeму je истaкнут и устaшки симбoл, у Koпривници пoстaвљeн joш 1997. гoдинe, кoпривничкe грaдскe влaсти и дaљe oдбиjajу рeaгирaти нa тaj чин jaвнoг вeличaњa фaшизмa. Пише: Зоран Витановић Приje вишe oд двaдeсeт гoдинa спoрни спoмeник пeтoрици припaдникa вojскe квислиншкe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe пoдигнут je у oргaнизaциjи Удружeњa Хрвaтски дoмoбрaн из Koпривницe, зaпoвjeдништвa Хрвaтскe вojскe у Koпривници, тj. вojaрнe ‘Бaн Kрстo Фрaнкoпaн’, и тaдaшњeг грaдскoг пoглaвaрствa нa чиjeм je чeлу биo Mлaдeн Гoдeк, грaдoнaчeлник

7. јул 1941. – Дан кад је Србин убио Србина комунисти су нам наметнули као Дан устанка Србије

Црни дан у Белој Цркви године Жикица Јовановић Шпанац убио је Крајишника Богдана Лончара и Миленка Браковића Прије 77 година један пуцањ, испаљен у мјесту питомог имена Бела Црква, подијелио је српски народ далеко више него што се мислило у том тренутку и далеко више него што и данас можемо помислити. Идеолошки раздор је догађај који се збио 7. јула 1941. године начинио и данас представља незацијељену рану српског народа. Њу нису успјеле да залијече ни одлуке Народне скупштине ни судске пресуде. Данас је све на научницима и народу. Јовановићев револуционарни говор Био је понедјељак, врео јулски дан, Ивањдан, тог 7. јула 1941. године, у Белој Цркви код Крупња. Требало

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.