arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ОТВОРЕНА ИЗБЛОЖБА О СТРАДАЊУ СРПСКЕ ДЈЕЦЕ У ПРОТЕКЛОМ ВИЈЕКУ

У Дому Војске у Београду отворена је изложба “Дјеца у рату”, документовано свједочанство о српској дјеци као жртвама рата у периоду од 1914. до 1999. године. Министар одбране Србије Александар Вулин поручио је да би ову изложбу требало да виде српска дјеца, да би разумјела са каквим злом се суочио њихов народ, али исто тако да је виде и дјеца других народа. “Хоћу да верујем да ниједно хрватско дете, да је видело праве слике усташког ужаса у Јасеновцу, не би никада могло да пева на Томпсоновом концерту или да носи усташку капу. Зато, треба се суочити са злом, да би се знало против чега се треба борити”, рекао је Вулин.

Рајилић: Елфета Весели требало је да добије доживотну робију

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић изјавила је да је крајње неприхватљива мала казна Суда БиХ којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Божица Живковић Рајилић – Оваква пресуда је крајње неприхватљива и недовољна за свирепо убиство дјечака. Требало је да добије доживотну казну затвора – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је навела да ова пресуда представља увреду за српске жртве рата и породицу дјечака Слободана Стојановића јер је Веселијева добила малу казну, док је ослобођен Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ. Она је

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

ВЕСЕЛИЈЕВОЈ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗА УБИСТВО ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Сакиб Халиловић ослобођен је оптужби да је посматрао убиство дјечака и пропустио да, као командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ, казни Веселијеву која је била припадник овог вода. На основу исказа великог броја свједока и вјештака медицинске струке Судско вијеће је закључило да је Веселијева починила кривично дјело за које је оптужница терети. Елфети Весели је у казну урачунато и вријеме проведено у притвору од 24. марта 2017. године, као и вријеме проведено у екстрадиционом притвору у Швајцарској.

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим “не би служило ничему ако истина није јасна”. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац “био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим”. “Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке”, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се “молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја”. “Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина”, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

Aприлa 1941. године  створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна  држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Анђелко Анушић: Удружењу Јадовно 1941.

Знам за идеју да се, коначно, оно што се десило нашем народу у усташкој земљи – назове ПОКОЉ, како налажу добри закони нашег доброг, великог српског језика који за све има јасну јавку, и на све се, и свему се течно и недвосмислено одазвао.  Људи, појаве, процеси, догађаји, стања, осјећања, особине и својства морају се увијек и неодступно именовати правим именом, иначе, губи се њихова суштина, и ми нестајемо заједно с њом. Губи се њихов универзум. Као што нас је досад више од пола и нестало, на нашу жалост. Једино тако ако будемо радили – биљежећи знакове егзистенције њима примјереним језиком који је увијек њихова пуна духовна мјера (барем данас и овдје,

ПОДРШКА УДРУЖЕЊУ ЈАДОВНО 1941. ЗА АКТИВНОСТ НА ДАВАЊУ НАЗИВА ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

Удружење Огњена Марија Ливањска је на својој седници Управног одбора, одржаној 28. фебруара 2019. године, разматрало активности и одлуку Удружења Јадовно 1941, а у вези са давањем терминолошке одреднице ПОКОЉ за злочин геноцида над православним Србима који је починила Независна Држава Хрватска. Како се наводи у образложењу Удружења Јадовно 1941, давање терминолошке одреднице од значаја је за културу сећања и памћења бројних невиних српских жртва пострадалих у систематском злочину извршеном у периоду 1941-1945. у Независној Држави Хрватској, а од стране те државе. Значајан путоказ у том правцу су и примери других народа који су у одређеном историјском тренутку били жртве геноцидног затирања. Тако је Метс-Јегерн злочини над Јерменима почињени од

Сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској

На 15. седници Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије, одржаној 22. априла 2019, чланови Одбора размотрили су једину тачку дневног реда, сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској, поводом 74 године од пробоја последњих јасеновачких логораша. Председник Одбора Миодраг Линта је, на почетку седнице, истакао да је 22. април дан када су 1945. године последњи заточеници највеће фабрике смрти на Балкану, у Другом светском рату, Јасеновцу извршили пробој. Он је навео да је у ноћи између 21. и 22. априла од преко 1000 заточеника њих око 600 кренуло у пробој, а преживело је свега 117 људи. Истог дана пробој је извршило 147 логораша у

РУСИ НАС НИСУ ИЗДАЛИ…

Промоција књиге руског књижевника и српског добровољца… Писац књиге која је изашла из штампе уочи 12. априла 2019. године, дана обележавања “Дана руских добровољаца” који је под тим називом званично установила Репубила Српска, руски књижевник и новинар и српски добровољац Борис Земцов лично ће учествовати у промоцији своје књиге која се појавила на српском језику. Књига “Руси нису издали…” нераскидивим нитима је повезана са два тешка искушења српског народа у периоду после Другог светског рата – са борбом за очување и опстанак српске државности са друге стране реке Дрине после распада Југославије и са злочиначким бомбардовањем српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта. У првом случају као руски добровољац, учесник

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља

Мртво село. Асфалтни пут се пружио између попаљених кућа и зараслих дворишта, вијуга и жури у правцу Загреба. Као да хоће некуд, или од некога побјећи. Огољеле купине попадале, испреплеле се, црнином омотане не дозвољавају кораку да се заустави у напуштеној авлији. Све изгледа сабласно. Свуда трагови паљевине. Зидови кућа што одољеше времену и експлозиву, војсци и новој држави “украшени” јединственим великим словом “U”.  Тамо гдје су некада били прозори израсла агација (багрем) додирујући својим врхом срушену бетонску плочу. На вратима осакаћене љепотице стражаре коприве и бујад. Помоћни објекти до јуче богатог дворишта се једва препознају. Изнаказила их или уљепшала паветина која се по брвнима час са вањске, час са

divoselo11.jpg

Илија Вујновић: Писмо удружењу Јадовно 1941.

У „Гласу Српске“ сам прочитао интервју др. Душана Басташића у којем је истакнуто да страдање српског народа у Хрватској буде именовано ПОКОЉ. Ово име одговара страдању највећег дијеча српског народа. Примјер: У мом родном мјесту Дивоселу, 5. августа 1941. године у збјегу на Крушковачама побијено је, највише поклано, 907 мјештана. На највећој гробници покланог народа направљен је 1956. године споменик на којем је писало: „На овом мјесту су усташки злочинци 5. августа 1941. године не разликујући дијете од одраслог и жену од мушкарца уз необично мучење побили 907 људи, жена и дјеце.“ Ту ми је заклана мајка, браћа Дмитар и Душан, сестре Милица и Десанка и доста родбине. Овај покољ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.