arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. June 2019.

  У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. May 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

Василије Ђ. Крестић: О суштинским питањима српског духовног јединства

23. May 2019.

Да бисмо могли да дефинишемо шта чини српски културни простор и на које области се он протеже морали бисмо да имамо бар приближно  јединствена национална мерила и усаглашеније вредносне критерје. Међутим, за разлику од развијених и напреднијих западноевропских народа, због многих историјских, друштвено-политичких и економских разлога ми немамо јединствена национална мерила, наши вредносни критрији у темељима су поремећени и далеко су од сваке усаглашености. Ми смо до трагичних размера духовно разбијени, национално-политички и идеолошки нејединствени и поцепани. Једним делом смо Срби, другим Југословени, трећим Црногорци, четвртим Војвођани. Потом смо четници и партизани, комунисти и антикомунисти, републиканци и монархисти, аутономаши и антиаутономаши, интернационалисти и космополити, глобалисти и антиглобалисти, евроатлантисти и евроскептици,

У Њујорку откривен споменик у помен жртвама логора смрти Јадовно

22. May 2019.

У недељу је у Меморијалном парку холокауста у Бруклину у Њујорку, откривенo спомен обиљежје страдалима у комплексу логора смрти хрватских усташа Јадовно – Госпић – Паг. Споменик је постављен као плод сарадње Истраживачког института Јасеновац из Њујорка и УГ Јадовно 1941. из Бање Луке. Идеја да се на сјеверноамеричком континенту постави обиљежје за страдале, родила се још 2013. године, када су представници УГ Јадовно 1941. из Бање Луке боравили у Њујорку, гдје је том приликом отворена изложба “Моје Јадовно”. – Имали смо великих проблема, јер је амбасада Хрватске чинила све да то спријечи. Због тих притисака, одустали смо од навођења тачног броја жртава. Формулација “више хиљада” је свакако истина, али

У недељу откривање споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку

19. May 2019.

У недељу, 19. маја 2019. у подне, у Бруклину (Њујорк, САД) у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста, биће откривен споменик у сјећање на Покољ, на жртве комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг из 1941. године. Споменик за 40.000 жртава Јадовна и Пага, у Бруклину ће заједно открити Данијел Симић, Дани Новак и Бари Литучи. Не тако давне 2013. године, на позив господина Барија Литучија, директора THE JASENOVAC RESEARCH INSTITUTE из Њујорка,  Душан Басташић и Данијел Симић су отворили изложбу “Моје Јадовно” и присуствовали у Бруклину комеморативном скупу у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста. У том Меморијалном парку, захваљујући господину Барију Литучију (Barry Lituchy) стоји и спомен плоча посвећена жртвама

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

19. May 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. “Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама”, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

18. May 2019.

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

Х Сабор Билогораца – 02. јуна у Белом Потоку

16. May 2019.

Десети Сабор Билогораца одржаће се у недељу 02. јуна у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ коjи се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута. Циjена по учеснику jе 2.200,00 динара, а за све информациjе, приjаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 10. Сабора Билогораца, Синишу Радоjчића (тел. 063/323-888) или 063/523-994 (Јелић) или 063/290-29-75 (Раделић). Посљедњи рок за приjаве и уплате jе четвртак, 30. маj 2019.

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

15. May 2019.

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

Фото: YouTube Screenshot

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

14. May 2019.

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

БАЊА ЛУКА: Промоција књиге Драгана Грујића

14. May 2019.

Драган Грујић: Сусрет Истока и Запада у богословљу хрватских контроверзиста 18. вијека Из Предговора аутора Књига коју читалац има пред собом представља ентузијастичну жељу аутора да се, по ко зна који пут у историји, отворе недоречена и спорна питања која вијековима нарушавају јединство Цркве, у нади да ће се указујући на њих на овакав начин, родити жеља за њиховим одговорима у Истини. Теме које се обрађују могу се окарактерисати као својеврстан лавиринт и путоказ у хришћанску иницијацију, подијељену и анализирану кроз спорна и контроверзна питања о Крштењу, Миропомазању и Евхаристији – између Римокатоличке и Православне цркве на овим просторима. Као повод писања ове књиге представљени су хрватски литургичари и контроверзисти

Др Душан Ј. Басташић

У логору Земун највише је убијено Срба

10. May 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. May 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

Бојанић: 9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ… И ЕВРОПЕ

9. May 2019.

Дан победе над фашизмом и нацизмом У знак сећања на жртве фашизма у току Другог светског рата, у свету и Европи обележава се, 9. мај – Дан победе. Тада се обележава и Дан Европе, дан када је 1955. године створена данашња заједница европских народа. 9.мај, осим што је Дан Европе, обележава се и као Дан победе, јер је на данашњи дан, завршен Други светски рат, најкрвавији сукоб у историји човечанства у коме је нестало око 55 милиона људи од чега су готово 31 милион цивили а рањено је око 35 милиона људи. Рат је вођен на теритрији тадашњих 60 држава. Тога дана 1945. године, неколико минута после поноћи, у разрушеном

© Sputnik / Алексей Никольский

Путин: Русија ће чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал

9. May 2019.

Руски председник Владимир Путин поручио је у говору на Паради победе на Црвеном тргу да су поуке Другог светског рата и даље актуелне и да ће Русија чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал. Он је такође позвао међународну заједницу да формира јединствен систем безбедности, како би се супротставила претњама. Честитајући Дан победе као „дан победе и туге“, руски председник је рекао да је у историји Русије било много херојских подвига, али да Победа над нацизмом заузима посебно место. © Sputnik / Алексей Филиппов Дан победе: Црвени тргом продефиловали Терминатор, Армата, Тријумф… (видео) „Са сваком годином осећамо моћ великог подвига и тријумфа нашег народа. Управо је он одбранио домовину и постао главни ослободилац

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА