
Мрачне странице културне историје Србије
Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом, поетичком верношћу и издајом и, нарочито, личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима српска културна историја наликује полицијској хроници. Марко Ристић био је необична појава. Предратни надреалиста, али за разлику од његових другова Коче Поповића и Оскара Давича, није био партизан. Марко Ристић Други светски рат проводи у Врњачкој Бањи, у санаторијуму свог таста Драгутина Живадиновића, не испаливши ниједан метак на окупатора. Можда се управо стога, гоњен некаквом фројдовском кривицом – Ристић међу првима идеолошки сврстава као комуниста чланком ‘Смрт фашизму слобода народу’, који штампа октобра 1944. у Политици. Стари другови надреалисти очигледно цене ово