Episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije rekao je da je Dan Republike Srpske velika srpska pobjeda, ponos i snaga srpskog naroda. Tekst “Božićno slovo o Srpskoj”, objavljen na internet stranici Eparhije bihaćko-petrovačke, prenosimo u cijelosti: Iščekujući dan Rođenja Hristovog, a svjesni svoje uloge u istoriji, ali i prizvanja u carstvo nebesko, ne možemo zatvoriti oči pred onim što nam se dešava, što nam se priprema i što nas uvodi u nove sukobe, nova razjedinjenja i konačno naš nestanak, koji je priželjkivan i pripreman od moćnika ovoga svijeta. Pravoslavlje je na udaru, kako juče u Ukrajini tako danas u Crnoj Gori, a sutra ko zna gdje?! Oni koji bi da nas ne

Grupa intelektualaca sa prostora bivše SFRJ nedavno je, veoma „hrabro“ i „građanski“, dala podršku režimu Mila Đukanovića u pokušaju otimanja svetinja u Crnoj Gori. I, bez obzira što se sramni Zakon o slobodi vjeroispovijesti kosi sa svim pravnim normama i pozitivnom praksom, potpisnici tzv. „Apela 88“ zdušno su ga podržali, jer je – nesumnjivo štetan po Srbe. A, u njihovoj izvrnutoj stvarnosti, otvoreno ispoljavanje srbomržnje nedvosmisleno ih oktroiše u predstavnike „napredne“, „građanske“, „intelektualne“ elite, „savjesti“ naroda. Izlišno je nabrajati sve potpisnike „Apela 88“, ocjenjivati njihov značaj i kontinuiranu podršku diskriminatorskim politikama šefa crnogorskog režima.  Ipak, siurno da počasno mjesto među podržavaocima otimanja hramova od Crkve pripada – počasnom građaninu Podgorice,

Srpsko pitanje za nas danas je pitanje „resuverenizacije naše kulture“ i „resuverenizacija naše države“, naglasio je profesor Miloš Ković na tribini Srpsko pitanje u 21. veku. Beograd – U Amfiteatru Georgije Ostrogorski na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 24. Decembra je održana tribina „Srpsko nacionalno pitanje u 21. veku“. Tribinu je organizovala „Grupa studenata sociologije“ a govorili su profesori Filozofskog fakulteta Miloš Ković i Slobodan Antonić, profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar i muzičar i advokat Feđa Dimović. Tribina je održana pred dupke punim amfiteatrom. Prisustvovali su joj i ratni veterani kojima je publika gromoglasnim aplauzom odala počast. Uvodničar je ukazao da je potrebno promišljati o srpskom nacionalnom pitanju i, povrh toga,

Pokazali smo se kao narod kojem je lako oteti identitet i zemlju, ali ukoliko bi nam neko dirnuo u smartfone, video bi šta je odmazda. Često mi je padalo na pamet, a brojni su primeri koji ovo potvrđuju, da se patriotizam među nama Srbima preleži kao boginje. Ko odboluje patriotizam, najčešće postaje globalista Na kraju smo godine koja nama Srbima ponovo nije bila baš najrodnija u populacionom smislu, ali je bila vrlo rodna oko presađivanja zapadnih pelcera i kalemljenja rodne fluidnosti u našu nerodnu zemlju. Na zalasku je godina u kojoj je verbalni delikt najavljen u BiH, a tiče nas se zbog Republike Srpske, dok je u Beogradu već na