arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Јелена Стевановић: Да ли „Њујорк тајмс” оправдава Радована Караџића

Напис ауторке Џесике Стерн у Њујорк тајмсу о Радовану Караџићу наишао је на оштре критике пробошњачких политичких активиста. Jош се није ни појавила у књижарама, а нова књига о Радовану Караџићу већ је донела бројне негативне критике ауторки, професорки Универзитета Бостон и потомкињи преживелих у Холокаусту, као и „Њујорк тајмсу”, који је објавио одломак. „Мој ратни злочинац: лични сусрет с творцем геноцида” излази из штампе следеће недеље, али је ауторка Џесика Стерн на мети напада откако је њујоршки дневник прошле седмице објавио одломак, насловљавајући га: „Зашто сам осуђеном ратном злочинцу дозволила да ме исцељује уз помоћ енергије”. Експерткиња за тероризам је 12 пута интервјуисала ратног лидера босанских Срба, разговарајући са

Одржана трибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ (ВИДЕО)

Tрибина „Усташки злочини на Кордуну 1941. године“ одржана је у понедељак 27. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милан Мицић. Кордун је током Другог светског рата поднео веома велике жртве. На том уском географском простору убијено је 6.200 војника, односно партизанских бораца, а цивилне жртве износиле су између 34.000 и 36.000. Од тог броја 88 одсто су били Срби – рекао је Мицић. Ови догађаји, навео је Мицић, имали су своју генезу 1914. и 1918. године када се догодио атентат на престолонаследника Франца Фердинанда, а Срби означени као колективни кривци од стране Аустроугарске. По завршетку Великог рата југословенска идеја преточена је

Црногорски националисти поздрављају НАЦИСТИЧКИМ поздравом: Још један излив мржње после УСТАШКИХ песама на Цетињу (ФОТО)

Фашистички испади групе никшићких момака јасно показују ко је на страни оних који су донели закон о отимању храмова СПЦ. За право част и слободу Црне Горе, порука „зеленаша“ уз очекиван колорит, Крсто Зрнов Поповић, али шокантан нацистички поздрав, у чије име и под којим су побијени милиони људи у Другом светском рату. Све се то види на слици групе црногорских националиста. Фашистички испади групе никшићких момака, показују степен оболелости и мржње, као и очигледно распиривање верске и расне мржње, преноси Ин4с. Иначе, крилатица „Никад више 1918“ изворно припада немачком миту о убоду у леђа који је био широко распрострањен у послератној Немачкој у време Вајмарске репиблике. Изразито су га

Фото: Танјуг (Xinhua/Ma Shijun)

Срби ујединили Југословене: Зашто је празан језиви Блок 17?

Већ 11 година празан је Блок 17 у „Аушвицу“, где су били утамничени и брутално убијани грађани Југославије. Србија је покренула иницијативу да поново уједини све бивше републике и да врати музејску поставку на место злогласног логора. Слободу у злогласном логору „Аушвиц“, који су Совјети ослободили на данашњи дан пре 75 година, дочекали су и малобројни преживели грађани Краљевине Југославије. У нацистичкој фабрици смрти остало је њих 12.000. Међутим, спомена на те људе данас у Аушвицу нема — Југословенски павиљон је празан од 2009. године. Након распада Југославије, Хрватска и Словенија су 2005. године тражиле поделу простора у Југословенском павиљону. Неколико година касније Блок 17 је затворен, али музеј ипак

Херојство: 76. годишњица пробоја блокаде Лењинграда

Данас се навршава 76 година од потпуног укидања блокаде Лењинграда. Блокаде која је започела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана. За време блокаде Лењинград је изгубио по разним подацима од 400 хиљада до милион и по људи. Већина њих погинула је не од непријатељских дејстава, већ од глади. Норма хлеба по особи износила је свега 125 грама дневно. Људи су падали на улицама, и смрт је постало толико уобичајена појава, да више никога није плашила. У међувремену, лењинграђани су се трудили колико могу да подржавају војску. За спас рањених дали су 144 хиљада литара крви. У време рата Лењинград је фактички постао још један концентрациони логор

К.Дубица: Обиљежавање Дана сјећања на жртве Холокауста

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста данас ће бити обиљежен у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици. Директор Спомен-подручја Тања Тулековић рекла је да ће овај дан бити обиљежен полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе “Пробој из логора Јасеновац”, чији је аутор Дејан Мотл. Вијенац на спомен обиљежје жртвама Јасеновца у Доњој Градини ће у 9.00 часова положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац, делегација општине Козарска Дубица и друге делегације и поједнинци. Тулековићева је подсјетила да се ове године обиљежава 75 година од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, те ће тим поводом Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина организовати и друге значајне активности. У

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да ли је Ефраим Зуроф још увек заокупљен послом који није у његовој надлежности, пребројавањем јасеновачких жртава?

Размишљам, заправо бринем, шта ли је са господином Ефраимом Зурофом, директором канцеларије Симон Визентал у Јерусалиму. Оде човек из Србије сретан да сретнији не може бити. Обећали му да ће Закон о меморијалном центру на локацији Сајмиште бити донет до краја године. Наравно не ове, оне прошле. Толико је био ван себе од среће да је извређао оне који су преживели Холокауст и онако успут на телевизији са националном фреквенцијом оптужио Србију да број јасеновачких жртава користи у дневно политичке сврхе, а ето он зна, није навео изворе, да их је било до 100 000. Већ смо месец дана у 2020. години, Закон још није усвојен, а када ће не

ХРВАТСKА БРУТАЛНО ПРЕKРАЈА ИСТОРИЈУ: После Тесле ПРЕKРСТИЛИ још два СРПСKА ВЕЛИKАНА У ХРВАТЕ!

Хрватски Вечерњи лист покренуо је мултимедијлани пројекат под називом “Хрвати који су мењали свет” и ништа не би било спорно да се на листи истакнутих особа нису нашли и неки Срби. Реч је, како у листу, о пројекту којим желе да се одуже “хрватским великанима”, онако како су они заслужили, промовисањем њихових имена и њихових достигнућа. Поред текстова који објављује поменути лист, најављена су и предавања у свим хрватским школама, као и телевизијски програм на исту тему. Дванаест “Хрвата који су мењали свет” по Вечерњем листу су: Руђер Бошковић, Фауст Вранчић, Свети Јероним, Никола Тесла, Андрија Штампар, Ивана Брлић-Мажуранић, Андрија Мохоровичић, Иво Андрић, Јулије Kловић, Марко Марулић, Иван Мештровић и

Vladimir_Putin_3.jpg

Путин: Гнијев према нацистичким дјелима је праведан

Он је додао да су Русија и Израел огорчени покушајима негирања Холокауста и ревидирања исхода Другог свјетског рата. Предсjедник Русије Владимир Путин назвао је праведним гнијев према нацистима због почињених дјела Другог свјетског рата: ниједна кинохроника не може пренијети ту трагедију. „Двадесет седмог јануара 1944. године завршена је једна од најдраматичнијих и најхеројскијих страница у историји Другог свјетског рата — коначно је пробијена опсада Лењинграда“, рекао је Путин на церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда у Израелу „Свијећа сјећања“. Руски лидер је истакао да у историји постоји много примјера упорности, жртвених подвига, „али опсада Лењинграда и Холокауст не могу ни са чим да се упореде“. „Наш заједнички праведни гнијев због

Никола Жутић: Криштин великохрватски клерикално-франковачко-радићевско-комунистички приказ књига о Степинцу

Поводом текста Jurа Krištа „Dva srpska povjesničara o Stepincu“, пренетом и на „Стању ствари“. Осврт (реаговање) на приказ књига: Николе Жутића, „Надбискуп Степинац – идеологија и политика 1934-1946”, Београд, 2017; Љ. Димића и Н. Жутића „Алојзије Степинац – држава, црква, надбискуп 1934-1941”, Београд 2017 (изашла 2018). Аутор приказа је др Јуре Кришто. [1] Приказ је објављен у најновијем броју Часописа за сувремену повијест, бр. 3, Загреб, 2019. Мој осврт је објављен у часопису Српске радикалне странке „Српска слободарска мисао“, бр.107, јули-децембар 2019. (у штампи). Са др Јуром Криштом сам се упознао на „Дијалозима повјесничара-историчара” у Печују крајем 1999. године. „Дијалоге” је организовала неолиберална фондација „Фридрих Науман – Штифтунг” (Науман је био

На изложби у Москви делегација Српске представила материјал о Јасеновцу (ФОТО)

У Москви је синоћ отворена изложба „Непобједиви“ о концентрационим логорима и судбини њихових затвореника, а која је посвећена Међународном дану сјећања на холокауст. Делегација Музеја Републике Српске је у оквиру пројекта представила материјале о највећем усташком логору смрти Јасеновцу. Директор Музеја Миладин Савић је одржао током отварања говор гдје је испричао о судбини логораша. Свечаном отварању су присуствовали ветерани и бројни гости међу којима су представници амбасаде Босне и Херцеговине у Руској Федерацији, амбасаде Републике Србије у Руској Федерацији, шеф Представништва Републике Српске у Русији Душко Перовић. У оквиру свечаног отварања је одржано свечано потписивање споразума о сарадњи између московског Музеја Побједе и Музеја Републике Српске. Учешће Музеја Републике Српске

Ђорђе Бојанић: Свети Сава нема алтернативу

Свети Сава је део свих нас, он се издигао негде у средини, он представља историју иза и испред себе и гледа у будућност… он вечно живи са нама, он нас опомиње, а да тога нисмо ни свесни! Без Светосавског пута ми можемо само да бауљамо у безнађу, у том случају смо без корена… као пањ или као кућа без темеља. И данас је Свети Сава са нама, то је и једини исправан пут којим сви Срби морају ићи. Он сада ,,корача“ са српским народом широм Црне Горе. Та духовна и света личност, која је дубоко урезана у нама, је и подигла оволики народ у братској Црној Гори. Сви се питамо

Слободан Антонић: Вампирски национализам из Сарајева проглашава Србе за нацисте

Овакво незнање није смешно. Спојено с изразитом малициозношћу, оно постаје опасно, не само за Србе у БиХ који се желе расрбити већ и за нас у Србији, које Сенадин Лавић хоће да „ослободи вируса“. Већ сам писао (овде) о књизи Косово на крају историје (2019), у којој се приказује етничка групација која за себе тврди да је староседелац на Балкану – где, наводно, пребива хиљадама година – а да не може да покаже своје споменике, цркве и манастире (или друге богомоље), своје повеље, мапе или топониме… Стога безобзирно присваја туђе. Такав национализам је паразитски, аветни, зомби-национализам. Он хоће до краја да уништи домаћина, како би заузео његово место. Читајући један

Операција „Масленица“ у филмској серији „Генерал“

На православни Божић ове године ХРТ је у вечерњем ударном термину емитовао пету епизоду филмског серијала “Генерал” Антуна Врдољака, која је посвећена хрватској агресији на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК), под кодним називом “Масленица”, која је започела 22. јануара 1993. Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. Интензивне борбене активности за Равне Котаре потрајале су до краја марта 1993.

Милутиновић: Формирати војни музеј у Бањалуци

Организација старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ упутила је приједлог институцијама Српске за формирање војног музеја ВРС у Бањалуци у којем би се чувале заставе ратних јединица Војске, приређивале пригодне изложбе и окупљала удружења проистекла из одбрамбено-отаџбинског рата. Предсједник Организације старјешина ВРС Милован Милутиновић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је питање изградње адекватног музеја ВРС у којем би били представљени резултати одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и процес стварања Републике до сада било у знатној мјери запостављено. Милутиновић је прецизирао да би војни музеј ВРС требало формирати у бившем Дому ЈНА у Улици краља Алфонса, који се налазио на овој локацији до 1974. године. Он је рекао да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.