arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Kaкo су хaрaли “нaши дeчки”

13.11.2016

Дoк сe хрвaтскa jaвнoст с ужaсoм питa кaкo je мoгућe дa хрвaтски вojници мoрajу у притвoр сaмo зaтo штo су нaвoднo пoбили нeкoлицину цивилa, oни кojи бoљe пoзнajу ситуaциjу у Пoсaвини чудe сe дa сe oптужницe зa рaтнe злoчинe спoмињу тeк сaдa, jeр су сe злoчини дoгoдили приje 24 гoдинe Нaкoн виjeсти o хaпшeњу дeсeтoрицe припaдникa ХВO-a из Oрaшja хрвaтскe мeдиje испунили су брojни тeкстoви и прилoзи у кojимa сe из рaзних углoвa пoкушaлo oдгoвoрити нa питaњe кaкo je мoгућe дa сe тo уoпћe дoгoдилo и ткo je зa тaj ‘прoпуст’ крив. Jeдинo нa штo сe зaбoрaвилo, кao и мнoгo путa рaниje, jeст рaзлoг збoг кojeг су ‘нaши дeчки’ трeнутнo

ХРВАТСКА ВОЈСКА ИЗВРШИЛА МАСОВНО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

12.11.2016

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је провокативном изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића да је хрватска војска била ангажована на “ослобађању територија БиХ од великосрпске агресије на челу са Слободаном Милошевићем”, те истакао да је она у Републици Српској извршила масовно етничко чишћење Срба. “Хрватска војска заједно са ХВО у злочиначким операцијама `Маестрал` и `Јужни потез` окупирала је западне делове Републике Српске и том приликом извршила масовно етничко чишћење и бројна убиства Срба на подручју општина Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Кључ и Мркоњић град”, навео је Линта у саопштењу. Линта је поздравио одлуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске да подигне кривичне пријаве против 16 хрватских генерала, укључујући

ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА

05.11.2016

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН 1991. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА Кренили су пре зоре ране да у Дабру купе коње вране. Своју земљу да би обрадили фамилију милу прехранили. А када их кући није било цјело село на њих је мислило. Мили Боже што их кући нема нешто црно као да се спрема. Из Капеле црни глас се вије и у себи тужне слутње крије. Магловита скрила је Капела што остаде од три мушка тела. Исечени усташким рукама умирали у страшним мукама. Звјерски су их мучили и клали на комаде тјела комадали! Ој Капело горо наша мила где си тјела њих тројице скрила. Већ три дана

Др Милан Булајић: Карлина замка геноцида

31.10.2016

Покојни Др Милан Булајић (1928. – 2009.) био је доктор међународног права, међународни стручњак за геноцид, аутор бројних књига из те области, човек чије се мишљење поштовало, а ставови прихватали у међународним организацијама и институцијама. Овај интервју је Др Булајић дао 2005 године. • Господине Булајићу, свакодневно се у медијима говори о геноциду, а Вас, стручњака за ту област, нема у јавности. – Право да Вам кажем, не знам шта да одговорим на то питање. Нормално би било да моја влада, стручни органи, да се интересују. Ја сам из међународног права – историје дипломатије, докторирао 1953. године и више од педесет година активно сам се бавио међународним правом, питањем геноцида –

parastos_bilogora_grubisno-polje.jpg

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

28.10.2016

У суботу, 29 октобра 2016. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“. Извор: БИЛОГОРА

У понедељак у Београду отварање изложбе: А Бог само ћути и гледа

23.10.2016

Свечано отварање изложбе биће у понедељак 24. октобра 2016. године у 18 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд. У оквиру изложбе одржаће се и промоција истоимене књиге аутора Душана Јелића. Изложба ће бити отворена до 26. октобра а може да се погледа од 10 до 18 часова. Изложбу, промоцију књиге и видео-презентацију о Билогори организује Завичајно удружење „Билогора“са седиштем у Београду, а у сарадњи са Народном банком Србије и Савезом Срба из региона. Догађај је део шире манифестације посвећене 25. годишњици егзодуса са Билогоре. Аутор изложбе је ликовни педагог, сликар и коаутор уџбеника за ликовни одгој у Републици Српској, Милан Дијаковић, који живи и ради у Гроцкој, а рођен

Најава – Мило Ломпар: ,,Српски народ после распада Југославије“

22.10.2016

Позивамо вас, да у понедељак, 24. октобра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Светог Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Српски народ после распада Југославије“. О овој теми говориће: Проф. др Мило Ломпар (Филолошки факултет, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. Извор: СОЗ Архиепископије београдско-карловачке

Као значајно дело остаје Миланова вредна књига Билогора и Грубишно Поље 1941–1991.

15.10.2016

У Београду се 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, говорио је и Проф. др Вељко Ђурић Мишина, Миланов пријатељ и вд директора Музеја жртава геноцида у Београду. Драги пријатељи, браћо и сестре Данас је дан када се опраштамо од покојника, када требамо да се подсетимо најважнијих чињеница из његова живота, поменемо његове заслуге. Зато молим мало пажње како бих могао да кажем неколико таквих реченица и тако испуним део аманета који је оставио иза себе. Милан Басташић рођен је 1931. године у Грубишном Пољу, у крају који је својевремено у аустријским картама био уписан као Мала Влашка то јест Мала Србија. Отац Лука био је солунски

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14.10.2016

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут.   А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Умро је Милан Басташић

12.10.2016

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

07.10.2016

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља “важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година”. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на “непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима”. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се “стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима”. Муижниекс поздравља увођење закона којим

СДП – највећи пораз Срба у Хрватској!

05.10.2016

Када смо у ноћи избора чули прве званичне резултате било је јасно да СДП, омиљена странка Срба у Хрватској (не зна се зашто и због чега је то тако), по други пут у годину дана мора у опозиционе клупе. Само највећи заљубљеници у лик и дело Зорана Милановића надају су се да би он могао да остане председник СДП-а и након наредних унутарстраначких избора. Пише: Богдан Пантић Међутим, све наде тог малог броја људи су распршене, а народ у Хрватској, али и у региону, без обзира на националну припадност, био је задовољан, када је Зоран Милановић следећег дана објавио да се неће кандидовати на следећим изборима за председника СДП-а. У

Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину

04.10.2016

Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје. СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи “предали” под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало “звецка” оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало

Нови импулси у обнови Пребиловаца

03.10.2016

На Трибини у Kултурном и духовном центру ”Свети краљ Милутин”, изградња Пребиловачке куће у овом селу (коју планира подићи Удружење ”Јадовно 1941.”), као и приједлог Павла Булута да се формира Фонд за обнову сваке куће у насељу добили су пуну подршку.  У посљедње вријеме, посебно након прошлогодишњег свјештања храма Васкрсења Христовог, све је више знакова живота у овом српском насељу у којем је у августу 1941. године убијено преко 800 чељади а у потоњем рату свака од 118 кућа запаљена а имовина прогнаног народа опљачкана. Од маја мјесеца до краја септембра, према ријечима пароха чапљинског јереја Марка Гојачића, храм Васкрсења Христвог и село Пребиловце посјетило је 5500 гостију из Србије,

Дане Чанковић: На љуту рану доброта и љепота

03.10.2016

Посвећено Андреју. Потребно је само да донесемо одлуку. Избор је искључиво наш, и у зависности од њега исход је извијестан. Бити спасен или не… Каква мука, патња или нечије лукавство и сила може навести човјека да се окрене против себе, свога идентитета, против својих предака у себи? Своју слабост да оправда ружном критиком народа из којег је. Које незадовољство собом треба да има, па да пожели да буде неко други. Да говори, да су Срби најгори народ… Српски народ је вијековима био изложен огромним страдањима, притисцима, не само да би га поробили, већ и да би га учинили суштински другачијим. Огроман број Срба жртвовао се да би одбранио свој идентитет.

Правда за Слободана

30.09.2016

Елфета Весели, осумњичена за свирепо убиство српског дечака 1992. године у Зворнику, ухапшена у швајцарском кантону Нешател, јављају медији у БиХ. Елфета Весели се противи изручењу Босни и Херцеговини. Елфета Весели је под истрагом и осумњичена је да је заједно са другим особама, у лето 1992. године у близини места Доња Каменица код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем усмртила дечака српске националности Слободана Стојановића (12), преноси Фена. Тужилаштво БиХ је спровело опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи наведену, и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске и да су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ. Тужилаштво

ПОНОСНИ НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

29.09.2016

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици данас је обиљежено 25 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића. “И послије 25 година традиционално се окупљамо на овом мјесту и одајемо почаст мајору Милану Тепићу, засигурно једном од највећих хероја у српској историји. Козарска Дубица је поносна што је изњедрила таквог човјека, а ово је мали симболичан чин у односу на дјело које остало иза покојног мајора, нашег суграђанина”, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро. Он је изразио очекивање да ће у времену које долази у Комленцу бити изграђено одговарајуће спомен-обиљежје. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније

29.09.2016

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28.09.2016

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања “Септембарских дана одбране”, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28.09.2016

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

Најава: Трибина у Пребиловцима

27.09.2016

Позивамо мјештане села Пребиловци али и оне из Клепаца, Тасовчића и околних села да у петак, 30. септембра 2016. у 19. часова дођу у Дом Краља Милутина у Пребиловцима, на трибину: „Меморијални центар – Пребиловачка кућа“ Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, представиће пројекат изградње, уређења и предвиђене намјене Пребиловачке куће. У разговору са присутнима ово је прилика да се размјене мишљења, чују приједлози и критике. Очекујемо вас. УГ Јадовно 1941.

Умро јеврејски осветник Јозеф Хармац

27.09.2016

Познати јеврејски осветник Јозеф Хармац, који је преживио холокауст и организовао један од највећих напада Јевреја на бивше нацистичке мучитеље, умро је у 91. години. Његов син Ронел Хармац, потврдио је да је Хармац умро јуче. Хармац је један од неколицине преосталих јеврејских “Осветника” који су извршили масовно тровање бивших официра СС у америчком логору за ратне заробљенике 1946. године, када се разбољело више од 2.200 Нијемаца, али нико није умро. Хармац, који је рођен у Литванији и којем је током холокауста побијена скоро цијела породица, бранио је у изјави агенцији АП прошлог мјесеца поступке своје групе Накам /на хебрејском “освета”/. “Није нам било јасно зашто не може да дође

Serbia calls on UK and other governments to condemn Ustasha resurgence

06.09.2016

Institutions within Serbia start a campaign of intergovernmental lobbying targeting the rise in neo-Nazi ideology in modern Croatia. Materials describe describe what effectively amounts to a rehabilitation of the Ustasha movement, fuelling “anxiety and fear” among minority Serbs, Jews and Roma in Croatia. The despatch to various capitals refer to damning examples which have thus far remained unanswered by UK and EU authorities. These started in 2012 and have only accelerated since. The unofficial “non paper” paints a historical picture for foreign officials describing the “Independent State of Croatia” (NDH) as a Quisling state. With Hitler’s help, the Ustasha became Croatia’s Nazis perpetrating genocide, ethnic cleansing and crimes against humanity

Изложба о Јасеновцу

Најава: Изложба „Моје Јадовно“ у Приједору

05.09.2016

У просторијама Музеја Козаре у Приједору, у понедељак 5. септембра 2016. године, у 20 часова биће отворена изложба „Моје Јадовно“. Изложба ће бити постављена до 15. септембра 2016. године а посјетиоци ће је моћи погледати сваки радни дан од 7:30 до 15 часова, а суботом од 9 до 13 часова. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена је и у Руском дому у Београду, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини и још неколико градова Српске и Србије. У иностранству, изложба је постављена у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву и Ослу. Изложба је пројекат Културног центра Новог Сада

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: