Рат је завршен 1945. године и дошла је слобода. Али су остали трагови, ожиљци. Хиљаде згаришта, стотине хиљада усмрћених људи, велики број инвалида и сирочади. Утихнуло је оружје и зарасла су гробља, запустјеле бројне бездане јаме и стратишта. Немар је прекрио и логор смрти Јадовно на Велебиту, Слану и Метајну на отоку Пагу, логоре Ступачиново и Овчару, концентрациони логор Госпић, казнионицу и мучилиште у згради Окружног суда у Госпићу. Све до данас, више од пола вијека по страдању толиких невиних људи, ова мјеста су углавном необиљежена, понека тек означена, и то недостојанствено, без пијетета према осуђенима без суда, без правде, према онима који су убијани таквом брзином да се смрти

И у источној Босни су усташе транспортовали Србе у логор Јадовно. Највише их је одведено из Бијељине, Зворника, Тузле, Власенице, Рогатице и околних српских насеља. Почетком јуна, усташе су похватали неколико десетака Срба из Бијељине и околине, већином трговаца и обртника, међу којима је био и свештеник Миленко Поповић. Ноћу су их батинали у затвору среског начелства, а дању их, као у Огулину, Винковцима и неким другим градовима, изводили да чисте улице, док су их мјештани пратили погрдним ријечима и ударцима. Ова група је 23. јуна отпремљена у логор Даницу, одакле је, заједно с другим Србима, у јулу, у једној од пет композиција, транспортована у логор Јадовно. Сљедећа већа скупина

Логор Јадовно на Велебиту, први логор масовне смрти на подручју Независне Државе Хрватске, и након пуних 50 година по много чему представља енигму, прије свега по великом броју невиних жртава. Планински пропланак ограђен бодљикавом жицом, с неколико дрвених барака, у којима су боравили логорска управа и усташе то није био логор у правом смислу те ријечи, већ посљедња животна тачка оних који су из разних крајева НДХ упућивани у концентрациони логор Госпић, а преко њега у смрт. Мјесто гнусног злочина утемељеног у геноцидном законодавству НДХ, које се у пуној мјери манифестовало масовним терором над српским и јеврејским народом. Звјерства извршена на Велебиту и отоку Пагу од средине априла до поткрај

И с подручја Херцеговине, у исто вријеме када и из других крајева НДХ, Срби су транспортовани, преко Мостара, Сарајева, Славонског Брода, Загреба и Карловца, у логоре Госпић, Јадовно и Слана. Овај пут је прешао велики број Срба и Јевреја из Мостара, Љубиња, Требиња, Стоца, Љубушког, Коњица и других херцеговачких насеља. У вријеме капитулације Краљевине Југославије, 16. и 17. априла, у Мостару је успостављена усташка власт. За усташког повјереника је постављен Иван Хочевар, дотадашњи гардијски официр. Истовремено је формиран усташки стожер, на чијем челу се налазио Станко Шарац, а чланови су били: Ђуро Спужевић, судија, Стјепан Барбарић, судија, постављен за логорника, Петар Врдољак, професор, Мато Бунтић, директор занатске школе, Мирко Удиљак,

IIНЕЗАВИСНA ДРЖАВА ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЕНОЦИДА И КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА Успостава Независне Државе Хрватске   Усташки покрет вуче своје коријене од др Анте Старчевића (1823-1896),[1] названог „оцем домовине“. Иако није имао увијек исти став према Србима, он је својом расистичком теоријом и дјеловањем Странке права, коју је основао 1861. године, покренуо праву лавину мржње против Срба, које није признавао за народ, већ за „нечисту пасмину“ зликовачке ћуди и „влашки накот“ који треба истријебити.[2] Неке владајуће политичке идеје у Хрватској XX вијека заснивају се на Старчевићевом учењу. Његови сљедбеници, као што су Јосип Франк, Доминик Мандић, Иван Пилар, Керубин Шегвић, Анте Павелић и други, више од пола вијека су на тлу Хрватске развијали

У Босни и Херцеговини је хапшење Срба, Јевреја и југословенски опредијељених Хрвата и Муслимана почело у априлу и мају, као и у другим дијеловима НДХ. Затвори су се брзо пунили невиним људима, којима нико није објашњавао зашто их хапсе, затварају, туку и одводе у логоре. Поглавниково повјереништво у Сарајеву, повјерено професору Хакији Хаџићу и жупнику цркве Св. Јосипа Божидару Брали, средином априла је организовало хапшење Срба и Јевреја у Сарајеву и његовој околини. Први похапшени Срби, међу којима су били Милан Божић, протојереј и вјероучитељ из Сарајева, човјек који је неколико пута био биран за народног посланика, затим доктор Војислав Бесаровић, предсједник трговинске коморе у Сарајеву, професор Милан Јањешевић, управник

У вријеме масовних хапшења у Загребу, почетком јула, усташе су хапсили Јевреје и Србе и у Вараждину. Хапшењима је руководио извјесни Грегл (Grögl), виши усташки функционер, према расном закону полујеврејин. По његовој заповијести, усташе су ноћу ишли од стана до стана и наређивали Јеврејима, како мушкарцима тако и женама с дјецом, да се спреме за одлазак у року од 15 минута. Тако похватане Јевреје би потрпали у теретне вагоне на жељезничкој станици и преко Загреба транспортовали у логор Госпић. Током транспортовања, били су изложени окрутностима за које нема довољно ријечи. Зато овдје наводим ријечи из елабората о злочинима над Јеврејима, у којем је изнесен и језовит примјер како је „једна

Хапшења Срба и Јевреја у Карловцу, те Срба на Кордуну и Банији, такође су почела у априлу 1941. Међу првим Србима у Карловцу, 16. априла су ухапшени професор и катихета Милан Радека, Михајло Медаковић, Димитрије Димић, Божидар Дозет, трговац, Јанко Михајловић, трговац, Милош Улемек, трговац, Стеван Дракулић, Милан Козомарић, трговац, Андрија Новаковић, Душан Докмановић и Михајло Затезало, жељезничари, Ђорђе Пајић, гостионичар, Петар Каран, Ђуро Грудић, Миле Цревар, Вујо Воркапић, Андрија Воркапић, Душан Маројевић, Ђуро Шарић, Урош Петровић, Ђуро Петровић и други. Већ крајем априла и почетком маја, ухапшено је више Срба и Јевреја. Међу њима су били и познати професори Марко и Перо Сабљић, др Никола Бадовинац и инжењер Иван

У казнионицу Окружног суда Госпић, коју ће претворити у логор, усташе су похапшене Србе из Госпића и читаве Лике почели да доводе већ 11. априла 1941. године. Током маја и јуна, прилив ухапшених је растао из дана у дан, а по изградњи комплекса логора Јадовно, транспорти са Србима, Јеврејима и Хрватима су у Госпић стизали из свих дијелова НДХ. Интензивније, свакодневно довођење на губилишта логора Јадовно почело је почетком јула и трајало све до 18. августа 1941. Почетком јула је концентрациони логор у Госпићу потпуно завршен и оспособљен да прихвати дневно и до 1.000 заточеника. То потврђује и Налог Равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ од 8. јула 1941,

КАРЛОВАЦ, 3. ДЕЦЕМБРА – Његово преосвештенство владика горњокарловачки Герасим изјавио је Срни да није званично обавијештен о истраживању и прекопавању Шаранове јаме и других јама на Велебиту у које су усташе бацале побијене Србе, иако је надлежан за подручја гдје се оне налазе, али да ће тражити да кости жртава након ископавања буду предате Српској православној цркви. “Кости жртава су наше и ми ћемо упутити захтев да нам се након ископавања оне предају, да их ми похранимо у наше храмове како доликује земним остацима светих мученика”, рекао је владика Герасим. Он је додао да понеку информацију о прекопавању јама на Велебиту сазна “са стране, од других људи”. “Забрињава нас то