arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. “Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Народни хероји у фабрикама Вермахта

Стратешки циљ Башића било је одвраћање Цвијиног одреда од противусташких акција тако што ће га увући у борбу против других српских устаника и Италијана: „Требало је искористити прву прилику да га доведемо у сукоб, најпре с окупатором, а затим с четницима, да се с њима непомирљиво закрви!!!” Сведочанство пуковника ЈНА Дуја Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије Mноги шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце

Дан кад су „савезнички“ авиони сравнили Подгорицу са земљом

Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош. Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено. Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник

Годишњица злочина над Србима у Граховишту код Сарајева

Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе. Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани

Срби без струје у Теслином крају

На месту уништеном током операције “Медачки џеп”. Дом родитеља славног генија сравњен до темеља. Дивосело пусто, у Почитељу живе само две жене. За електрични прикључак Србима траже 90.000 евра Села су остала, људи више нема. Тако данас изгледају подвелебитска места где су живели Срби пре ратних страхота деведесетих година, када су им куће запаљене и срушене, а они натерани да напусте огњишта. У Медаку, смештеном између река Лике и Гламочнице, неколико километара од Госпића, пре деведесетих ту је живело 850 Срба, данас их је педесетак. У Читлуку их је десетак, Почитељу само две жене, а у Дивоселу нема дословно – никога. Она шачица преосталих Срба, пре свега стараца, животари у

„Мали Хитлер” из првомајског сокака

Кадар у ком Титов пионир, на запрепашћење учитељица салутира у маниру Хитлерјугенда, један је од оних који непогрешиво хвата дух епохе у којој је настала, оцењује историчар др Срђан Цветковић Први мај, 1946. година, центар Панчева. Главна градска улица, свечани дефиле, вијоре се заставе државе и партије, у скоро свакој руци транспарент. Изашли на улице, радници, напредни омладинци, скојевци, народ панчевачки, у најбољим оделима и обавезним шеширoм, ђаци у испегланим белим блузама, народним ношњама – прослава Дана рада у слободи… Свечаним дефилеом се ори, одјекује: „Да нам живи, живи рад…” Документа и фотографске записе препознатљиве иконографије чува панчевачки Архив. Чува и један кадар настао захваљујући oштром оку и хитрој руци

Промоција књиге “Госпар Мато Грацић настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”

Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” аутора Предрага Савића и Саше Недељковића нови је допринос истраживању прошлости Срба у Дубровнику. Срби римокатолици нису пристали да њихову националност одређује вера. У књизи се приказује развитак и рад српских друштава у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Захваљујући њиховој активности Дубровник је био центар Срба у Далмацији. Најважнија српска културна установа Дубровника била је Матица српска у Дубровнику. Од дубровачких друштава друштво Српска Зора било је централно привредно и просветно друштво Срба у Далмацији. Грацић је био велепоседник и власник Српске штампарије у којој су штампане књиге Матице српске и

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Сутра обиљежавање 27 година од страдања Срба из Чардака

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Програм обиљежавања почеће у 10.00 часова Светом литургијом у Цркви Светог апостола Tоме, која је саставни дио спомен-комплекса. У 11.00 часова биће служен парастос, затим положени вијенци и прислужене свијеће за страдале, а планирано је и обраћање званица. У оквиру Спомен-комплекса “Чардак”, који је изграђен поред магистралног пута Дервента-Добој, налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква. Обиљежавање 27 година од страдања Срба у овом насељу организују општина и Удружење ратних заробљеника Дервента. Извор: СРНА

Дарко Момић: Покољ и геноцид

А над Србима је почињен геноцид. И тачка. Једна од жртава, иако је жив, јесте и пуковник ВРС Дане Лукајић, који скоро десет мјесеци чами у затвору у Загребу Предсједник удружења грађана „Јадовно 1941” Душан Басташић цијели живот гаји сјећање на своје претке и још десетине хиљада Срба које су усташе умориле и побацале у јаме у комплексу усташких логора Јадовно. Посљедњих десет година то ради кроз „Јадовно 1941”, чија основна сврха је, како је наведено на порталу удружења, „да покуша стати у крај забораву беспримјерног злочина који се догодио у тзв. Независној држави Хрватској почетком Другог свјетског рата у комплексу овог логора”. Захваљујући његовом и ентузијазму чланова удружења и

Бомбе и данас разарају живот

У гранатирању аутобуса „Ниш-експреса” погинуло је 46 путника „Лежи угљенисано тело с подигнутим рукама, прилазе да га однесу и како га додирну оно се распадне. Ничег није било што није сагорело”, каже Бобан Секулић, сниматељ РТВ Приштина. Он је заједно с колегом Гораном Копривицом, међу првима, дошао на место злочина. Док су долазили и њих је гађала авијација, преживели су напад и наставили, а Бобан говори да је чуо застрашујући хук треће бомбе и да су се од њене детонације отворила врата на њиховим колима док су били у покрету, а да је амбуланто возило нестало и да су га неколико тренутака касније приметили сурвано испод пута. Злокобне експлозије учиниле

Милан Ружић: Српски крст

Шта ће остати иза Срба кад нас не буде, требало би да буде оно по чему бисмо морали живети. Не треба да остављамо иза свог народа оно што они који нас затиру желе да оставимо, већ оно што ће пркосити и њима и целом свету, као што је наш народ одувек пркосио. Мислим да је нас Срба рођено много више него било којих других народа, али смо скоро највише и убијани, а са тим се трендом није престало ни до дана данашњег. Замислите само када бисмо сви сишли са кочева, свукли се са бајонета, скинули се са ножева, изашли из пламена, испузили из јама, повадили меткове из кошуља, покупили главе

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

 Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење “Ветерани” из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења “Ветерани” Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

Дани(ј)ел Симић: ПОКОЉ ИЛИ КАКО ПРЕИМЕНОВАТИ НЕШТО ШТО НЕМА ИМЕ?

Иницијатива УГ Јадовно 1941, о давању имена геноциду над Србима у вакат Другог свјетског рата, дочекана је на нож од стране неких државних установа. Откуд толикa агресиja? Пише: Дани(ј)ел Симић На почетку треба рећи да овај текст пишем са осјећајем тешке срамоте. Зађите по основним и средњим школама, дјеца неће знати готово ништа о Јадовну, Јасеновцу и њиховом творцу НДХ. Старија популација још и мање. Све су то неке нејасне представе и магловита полуубјеђења, а тек у иностранству ни тога нема. Крајње незнање. У тим условима, када посла има преко главе за све који се тога желе прихватити, овако распреним тоном и неконструктивном реакцијом на иницијативу, доказујемо изреку: Два Србина,

Бојанић: Зна се гдје је мјесто злочинцима

Слободан Бојанић који је рањен на данашњи дан прије 27 година у Добровољачкој улици у Сарајеву, када се повлачила колона припадника ЈНА, оцијенио је да не постоји воља да тај злочин буде процесуиран, те изразио жаљење што не може на мјесту страдања прислужити свијеће својим друговима Здравку Томовићу, Миодрагу Ђукићу и другим настрадалима. “Имам утисак да се нико не труди да се овај догађај спомене, да се неке ствари изнесу на видјело и да злочинци буду кажњени. Нисам националиста, нисам за рат, ја сам за помирење са људима, а злочинцима се зна гдје је мјесто”, рекао је Бојанић новинарима у Источном Сарајеву. Он је изразио жаљење што породицама страдалих у

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре

Усташка идеологија и профит од оружја

Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу у Југославији, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке емиграције која је рушила Југославију свим средствима. Најпознатија Шушкова пропагандна акција догодила се 1979. године, кад је испред тадашње југословенске Амбасаде у Отави покушао да постави мртвачки сандук са свињом на којој је било написано “Tито”. С обзиром на то да је свиња била жива, цијели случај довео је до истраге коју су спровеле канадске власти због кршења

У недјељу обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу, 5. маја, биће одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Tополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски обред подразумијева молитву – православну, јеврејску и ромску, док је у 13.00 часова планирано обраћање званичника. Уочи парастоса

Обарање Ф-16 – пад сокола у Ждраловац (ФОТО)

Како је 2. маја 1999. године судбина спојила ракеташа Тиосава Јанковића, данас команданта 250. ракетне бригаде ВС, и пилота Дејвида Голдфејна, садашњег команданта Ваздухопловних снага САД ај ратни догађај је подједнако важан као и обарање „невидљивог” авиона Ф-117А, али се о њему готово и не говори. У години када обележавамо две деценије од агресије НАТО-а навршава се 20 година и од подвига тадашње Војске Југославије – обарања америчког авиона Ф-16 код Накучана 2. маја 1999. године. Овај авион оборили су припадници Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране (ПВО), исте јединице која је претходно оборила Ф-117А. Руковалац гађања био је мајор Бошко Дотлић, који је био на челу тима

Из живота Светог Владике Николаја: Из логора Дахау

У логору Дахау једногa дана, патријарх Гаврило и владика Николај, носили су на подужој мотки, затворску киблу пуну људског измета, да је испразне. Патријарх, будући снажнији, примицао је киблу ближе себи, пошто је владика био болешљив и изнемоћао. Тако, носећи преко затворског круга, Николај посрне и падне на колена, кибла удари о земљу, пљускајући се. Немци, који су се задесили у кругу, смејали су се говорећи:” Видите, видите шта раде српски попови”. Официр Немац, који их је пратио, опомињао је бичем и иронично запитао – Како вам је? Патријарх се унесе у лице Немцу, говорећи: “Слепче, зар не видиш да сте пропали!”[[1]] Немац стави руку на пиштољ и запита владику:

Обиљежавање 27 година од страдања у Добровољачкој

У мјесту Миљевићи у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 27 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијена њих 42, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Према програму обиљежавања, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос убијеним. У 11.30 часова биће положени вијенци код централног Спомен-крста код Спомен- костурнице, а за 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите. У нападу паравојних муслиманских наоружаних формација на припаднике

Марш живих у Аушвицу

Марш се одржава сваке године на Израелски дан сећања на Холокауст Хиљаде младих Јевреја из целог свијета придружило се данас преживелима Холокауста и политичарима у годишњем маршу сећања на Холокауст на југу Пољске, који се фокусира на борбу против антисемитизма и мржње. Око 10.000 људи који су носили заставе Израела и транспаренте на којима је писало „Реци ’не‘ антисемитизму“ учествовало је у годишњем Маршу живих, који прати трасу од три километра између два дијела бившег логора смрти Аушвиц—Биркенау којим су управљали њемачки нацисти, пренио је АП. На некадашњем месту логора Биркенау, гдје су Јевреје из читаве Европе довозили возовима и убијали у гасним коморама од 1942. до 1945. године, учесници марша су

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

У Лијешћу служен помен за осморицу српских бораца

Код спомен-обиљежја у порти Цркве Свете Тројице у насељу Лијешће у општини Брод данас је служен помен за осморицу српских бораца погинулих прије 27 година током агресије хрватске војске. Предсједник Одбора ратних војних инвалида који дјелује у саставу Борачке организације Брод Горан Мичија нагласио је да је осам бораца погинуло 2. маја 1992. године, бранећи најмилије од хрватске агресије. “Будућа покољења морају учити о стварним и истинским догађајима на простору Брода и шире. Сјећање и организација помена на храбре борце и све српске жртве у протеклом рату је наша обавеза и дужност”, рекао је Мичија. Вијенце су положиле породице погинулих бораца, начелник општине Брод Илија Јовичић, делегација локалне Борачке организације

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала