Скочите на садржај
У Пребиловцима код Чапљине, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије служио је литургију за Васкршњи понедјељак и помен за све страдале из овога српског села за вријеме Другог свјетског рата. Усташки злочин над српским народом у овом селу један је од најмонструознијих у историји човјечанства. 1941. године, усташе су за само неколико дана убиле више од 800 српских цивила, већином дјеце. Извор: РТРС
Није ми јасно, у чему је проблем код појединаца да негирају термин „Покољ“ као одредницу за злочин над Србима у НДХ, који је покренуо Душан Басташић,главни уредник сајта ЈАДОВНО. За тај термин сагласност је добио од академика Василија Крестића и др Николе Жутића. Вероватно, главни напад је усмерен на то да Срби не добију одредницу о геноциду 1941-5, коју никада није ни имала, за разлику од Јевреја (Холокауст), Рома (Порајмос) или Јермена за 1915. У својој изјави они оптужују Басташића да је „преименовао“ , а геноцид српски никада није имао своје име, и шта је ту ,,преименовано“?! Наравно да је геноцид и ПОКОЉ, као и ХОЛОКАУСТ. Шта ту има лоше? Он само хоће да се ИМЕНУЈЕ геноцид над
Бивша суткиња Опћинског суда у Сарајеву Лејла Фазлагић годинама је водила имовинске спорове у којима је разбаштинила десетине власника некретнина у Сарајеву, махом Јевреја страдалих у Другом свјетском рату, пише Центар за истраживачко новинарство (ЦИН). Прекњижавала их је на себе, али и друге особе које на то нису имале право, за шта је против ње кантонално тужилаштво у Сарајеву подигло и оптужницу. Новинари Центра за истраживачко новинарство дошли су у посјед докумената у којима је бивша суткиња злоупотребљавала личне податке углавном умрлих особа, укључујући и своје најближе сроднике, прибавивши тако за себе и саучеснике најмање 19 некретнина вриједних готово пет милиона еура. Према наводима ЦИН-а, напуштена зграда јеврејских породица Циндорф,
У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток данас је служен парастос и положени вијенци поводом обиљежавања 77 година од страдања педесет четворо Срба из тог мјеста, које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Савјетник у Одјељењу борачко-инвалидске заштите у Градској управи Бањалука Горан Шљивар рекао је да су се прије 77 година на подручју тадашње општине Бањалука догодили стравични злочини, а једно од тих мјеста је и Бијели Поток гдје је страдало 54 невиних Срба. “Ту су и Дракулић, Шарговац, Раковац, Дурале, Поткозарје и многа друга мјеста на подручју тадашње Краљевине Југославије гдје је српски народ страдао само због тога што су били Срби и православци”,
Циљ његовог текста је да забави масу и да одлетује једну или две године под канским палмама Емира Кустурице, па ће после поново напасти некога за кога помисли да преко његових леђа може да се живи, или за кога му нареде У једној од својих заумних олакшица које су резултирале чак и књигом, Виктор Иванчић, бивши уредник и оснивач мртворођеног „Ферал трибјуна“, овога пута је себи дозволио да напише писмо Милана Лукића Емиру Кустурици. Наравно, како се другачије пробити у окружењу које не разуме текстове Иванчића, а не разуме га, јер у њима нема ничег за разумевање, него пљунути на Емира Кустурицу? И на пљувању великог редитеља се његов поход
Парастос за погинуле у хрватској војној агресији “Бљесак” биће служен у сриједу, 1. маја, у Цркви Светог Марка у Београду, саопштено је из Удружења породица несталих и погинулих “Суза”. У саопштењу се додаје да ће парастос бити служен у 11.00 часова. Из Удружења “Суза” наводе да ће тог дана, као и сваке године, подсјетити на размјере злочина и положити у Ташмајданском парку вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протјерале су око 15.000 Срба. Тада су убијена или нестала 283 лица, међу којима 57 жена и
Навршавају се две деценије од када су бомбе Алијансе уништиле чувену грађевину у престоници. Сведок Рајачић: Без те грађевине, планина није била препознатљива Сећам се као да је јуче било тог тренутка. Са породицом сам био на тераси, а из моје куће пуца поглед на торањ. Најпре смо приметили светлост, а онда су се чуле бомба, експлозија… Торањ је још стајао усправно. Затим га је погодио и други пројектил. Тек тада из подножја је почео да куља дим. У следећем моменту торња више није било. Овако, за “Новости”, прича Милан Рајачић из Врчина, сведок страшне ноћи од пре равно две деценије. Био је 29. април 1999, када се на мети
У Бијелом Потоку код Бањалуке сутра ће бити служен помен Србима страдалим у усташком покољу на православни Васкрс у априлу 1942. године. Помен ће бити служен код спомен-обиљежја у 12.00 часова, најављено је из Удружења “Бијели поток” Бањалука. Из Удружења су позвали грађане да присуствују помену, а те напоменули да је за заинтересоване обезбијеђен бесплатан превоз. Један аутобус ће у 10.00 часова кренути са старе бањалучке аутобуске станице, а други у исто вријеме испред Друштвеног дома у Дебељацима. Усташе су на Васкрс, 5. априла 1942. године, мучки убиле 54 мјештана бањалучког насеља Бијели Поток, а највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић. Извор: СРНА
За изгласавање ове одлуке у Тутину, упркос противљењу коалиционог партнера СДП Расима Љајића, изборили су се одборници СДА Сулејмана Угљанина Одлуком Скупштине општине Тутин улице у овој вароши на Пештеру добили су Аћиф Хаџиахметовић (Аћиф-ефендија), ратни градоначелник Новог Пазара и сарадник Немаца кога су поратне комунистичке власти стрељале 1945. године. Улицу у Тутину добио је и Ибрахим Ругова, једно време лидер Албанаца са Косова. За изгласавање ове одлуке, упркос противљењу коалиционог партнера СДП Расима Љајића, изборили су се одборници СДА Сулејмана Угљанина која у Тутину има већину. Ова странка покушала је да и у Новом Пазару преименује више улица, а пошто није имала подршку међу другим одборницима напустила је заседање
Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 75. год на Васкрс, 16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин. Највеће жртве током априлског бомбардовања Београда забележене су 16 и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса. Страдало је око 4.000 Срба, а према проценама амбасаде САД 2.271. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет,
Саборна црква Богородица Љевишка у Призрену, вршњакиња париске катедрале Нотр Дам, један од најлепших и највреднијих споменика српске средњовековне уметности и културе, запаљена током мартовског погрома на Косову и Метохији, ни после 15 година није обновљена, иако је под заштитом Унеска. Некада главна црква у Призрену, с највећим живописом међу српским црквама и манастирима, Богородица Љевишка је у погрому 2004. године тешко оштећена, заједно с још 35 православних цркава и храмова, а ватрена стихија у призренском храму прогутала је олтар, живопис међу којима су најстарије фреске из треће деценије 13. века, псалтире… Њена унутрашњост и фреске од непроцењиве уметничке вредности и лепоте данас су само делимично очишћене од гарежи. Међу
Људи неће подржати твој успех, рађа се у људима љубомора и сујета, тада се провлаче лажи и неистине, желећи тако омаловажити твој успјех и плодове твог рада. То сам често проживљавао у својих 28 година пастирске службе и данас проживљавам и то од најближих сарадника… Протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки, поручио је уочи највећег хришћанског празника Васкрса да нас нада у боље сутра мора мијењати и да се Срби у Хрватској, ако се држе православља и ако су вјерници, морају надати бољем. “Кроз вријеме је, описујући себе, човјек ту своју посебност сажео у изреку – нада задња умире. Тако је са Србима и у Хрватској”, рекао у интервјуу за Срну
Одбор за заштиту Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/ саопштио је данас да српски народ у том ентитету највећи хришћански празник – Васкрс дочекује у најгорем положају од свих српских заједница на Балкану и позвао Србе, гдје год да живе, да доброчинствима помогну своје сународнике и врате живот у некадашња српска села у ФБиХ. Из овог одбора наводе да српску дјецу у ФБиХ тјерају да уче да су им очеви били агресори и да је њихов народ злочиначки, за запошљавање Срба у органима ФБиХ и кантонима нема мјеста, док у српска повратничка села не долази хитна помоћ. “Србима се отима земља, сијеку им шуме, нападају цркве, руше гробља. Српска села су
Бројни снимци настали испред Цркве светог гроба на Велики петак осванули су на друштвеним мрежама. Велики број вјерника из Србије је и ове године посјетио Свету земљу у сусрет великом хришћанском празнику Ускрсу. Бројни снимци настали испред Цркве светог гроба на Велики петак осванули су на друштвеним мрежама. Веће група српских ходочасника дошла је да целива Христов гроб и изазвала је велику пажњу присутних, пишу Новости. Малтене свако од њих је носио крст. Окупљени су у чуду гледали вјернике из Србије док громогласно одјекује песма „Ој Косово, Косово“, што можете видјети на следећем видеу: ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Извор: ИН4С
У Горњем Осову крај Рогатице као да се и данас чује плач, врисак дјеце и мирис паљевине иако је прошло 76 година од стравичног злочина, који су починили припадници усташке Црне легије под командом Јуре Францетића. Двадесетседмог априла 1942. године у једном дану су живе запалили и уморили, у Ристановића штали, 90 жена, дјеце и стараца. „Од 90 уморених прича се да је било 50 дјеце. Моја сестра је имала 10 година. Брат Радоје имао је пет година, а брат Момчило три године,“ каже Милован Бојат, потомак страдалих жртава. „Ово је свето мјесто, мјесто ходочашћа гдје треба омладина да долази, да разумије шта значи какав је то злочин, само што
Све је то патетична статистика”, гракнуће ухрањена гомила перача крви са ветробрана НАТО-ових летећих убица. Она иста бесловесна маса френетичних натофила чија ће добродошлица Солани, Анри-Левију и осталим србофобним заговорницима одстрела Србије остати уписана попут олимпијских рекорда у дисциплини подаништва злочинцима и издаји отаџбине Те ноћи, 29/30. април, наши традиционални пријатељи ракетирали су Генералштаб у центру Београда. Он, дежурни у Градском штабу цивилне заштите, похитао је са екипом да спасава рањене. Пажљиво израчунавши време, убице су се вратиле дванаест минута касније и бомбардовале исто место. Он је остао без обе ноге и тла под њима. Нису му давали много шанси, али је преживео. Од њега и данас можемо учити како
Како је констатовао истакнути дипломата Књажевине Црне Горе, војвода Гавро Вуковић: „Аустрија без рата, без крви, без икаквијех жртава прими на себе улогу да рјешава судбину балканских народа!“ Сан Стефански мировни уговор је Русија билатерално склопила са Османским царством 3. марта 1878. године. Територијална рјешења овог мировног уговора нису се допадала Аустро-Угарској и Великој Британији, те су оне издашно заговарале њихову измјену. Њима никако није било по вољи да Русија оствари превласт у овом дијелу Европе, нити словенски фактор генерално. Енглеској је источни Медитеран увијек био важан простор и било јој је императивно да Руско царство тамо не оствари превагу. Давно се говорило да је Русија џин у боци, а
Витална старица Радојка Капор Маринковић је у својој десетој деценији живота 20. априла 2019. године у Удружењу књижевника представила своју прву књигу Тугованка. Вођена снажним мотивом да сачува истину о своја четири брата Младена, Шћепана, Радослава и Милорада – Миша страдала од братоубилачке комунистиче руке, написала је књигу у којој је описала сурову судбину породице Капор из родног села Мириловићи код Билеће. Други свјетски рат је дочекала са 14 година. Ратне дане провела је у збјегу, била је јатак четницима и због тога скапавала двије године у затворима у Билећи, Мостару, Бугојну и Зеници. Предсједник Завичајног клуба Билећана у Београду новинар Миодраг Дунђеровић је истакао да се поједини дијелови Радојкине књиге
Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу. Корушки жупан Петер Kајсер послао је канцелару Себастиану Kурцу писмо у којем апелује да се заштити “међународна репутација Аустрије”, коју би догађаји на Лојбашком пољу код Блајбурга 18. маја могли нарушити, те да савезна тела примене закон о јавном окупљању и спрече инциденте који се очекују, пише данас “Вечерњи лист”. Покрајинска влада Kорушке јуче је прихватила резолуцију града Блајбурга у којој се тражи примена мера и правног оквира како “локално становништво не би било угрожено” због нереда који се очекују на комеморацији припадницима усташких снага погинулим на крају Другог светског рата. Наиме, већ су заказана четири протестна скупа
Број туристичких аутобуса који чекају на улаз у Хрватску је за више од два сата премашио 20, а путници кажу да им делује да хрватска полиција нема намеру да почне да пушта аутобусе да уђу у земљу На граничном прелазу Батровци – Бајаково хрватска полиција већ два сата не пушта више од 20 српских аутобуса да пређу границу. Полиција је забранила путницима да стоје поред аутобуса и прети им казном од 5.000 куна, што је око 670 евра. Број туристичких аутобуса који чекају на улаз у Хрватску је за више од два сата премашио 20, а путници кажу да им делује да хрватска полиција нема намеру да почне да пушта
Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос за 61 српског борца и цивила који су погинули у рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су са подручја Козје Луке погинула 54 борца Војске Републике Српске и седам српских цивила. “Борци су углавном били из Миљевинског батаљона и Фочанске бригаде, а има ту и мјештана који су погинули у другим бригадама, а родом су из ове мјесне заједнице, која броји око 15 села”, навео је Станковић. Козја Лука је површином једна од највећих фочанских мјесних заједница са измијешаним српским и бошњачким селима, која су у рату сва погорјела.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је од Министарства правде Србије да упути најоштрији протест Холандији, која је одлучила да свог држављанина Милорада Бараћа /53/ изручи Хрватској због наводног ратног злочина у Госпићу 1991. године. Линта је предложио да се од Хрватске затражи да омогући обнову овог судског поступка у Србији. Указавши да је Жупанијски суд у Госпићу у монтираном судском процесу осудио Бараћа на 15 година затвора у одсуству, Линта је истакао да тај човјек и његова породица пролазе кроз праву голготу, саопштено је из Савеза Срба из региона. “Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживио мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор и
Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није
Југословенство је оставило српски народ без светосавског и отаџбинског темеља, изнутра нас разорило и појело један вијек наше историје, а тај аутоимуни вирус и данас нас дезоријентише, замагљује нам видике и онеспособљава да препознамо сами себе и да учинимо било шта заједно. Ово је поручио предсједник Института за националну стратегију, редитељ, књижевник, публициста и колумниста Драгослав Бокан из Новог Сада на предавању „Враћање Срба на отаџбински и светосавски пут“, које је у Галерији Kултурног центра организовало Српско удружење „Ћирилица“ Требиње. Не продајући вјеру за комфор и привилегије, каже Бокан, наши преци, интелектуално неписмени али духовно писмени – знали су да постоји дубоки смисао останка у православљу и српству, што су њихова интелектуално писмена а духовно неписмена
На градском гробљу у Броду јуче је служен помен за 88 убијених Срба чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице која је откривена након ослобођења ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић подсјетио је да су од марта до октобра 1992. године хрватско-муслиманске снаге формирале логоре за Србе у којима је велики број и убијен. “У масовној гробници на градском гробљу, након ослобођења Брода, пронађена су тијела 88 убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА. Прва ексхумација извршена је од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела”, рекао је Видић. Он је навео да је у марту 2000. године Борачка
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
