arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

“Kости” ударају до кости

Одавно ме неки уметнички садржај није толико продрмао и “дотакао” као серија “Kости”, која је недавно емитована на РТС-у. Нисам једина, свакако, пошто су “Kости” оставиле равнодушним само оне који их нису гледали. Пише: Ђурђица Драгаш Верујем, међутим, да су бројне реакције и похвале довољан разлог да је, “одложено”, на РТС Планети, погледају и они који су скептични према домаћим серијама и како кажу, из принципа их избегавају. Ја спадам у ону другу групу. Мени је, од кад знам за себе, термин од 20 часова резервисан за њих па признајем да гледам чак и репризе. Ипак, упркос мом стрпљењу и заиста доброј намери да одгледам све што се у том

Мапа голооточких затвореника: Погледајте гдје их је било највише

Скоро да нико од нас нема члана породице који није робовао на злогласном Голом отоку. Овај концентрациони логор, на коме су звјерски мучени и убијани противници комунистичког режима, формиран је 1949. године, и трајао све до 1988. године. Према званичним подацима на Голом отоку било је затворено 16.101 особа, од тога њих 413 је изгубило живот, а страхује се да је овај број још и већи. Спекулише се да је од 3.000 до 15.000 људи ту скончало под батинама, од изнурености, дифтерије или се просто убило скоком у амбис. Затвор се састојао од четири логора: Први мушки (Мала жица), Други мушки (Велика жица), Петрова рупа (Кота 101) и касније Женски логор.

Тешка судбина Срба из Петриње

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све

Промоција књиге "Крст на крижу"

Пуста земља Банија..

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар  2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

Да се усправимо!

Године 1988. у листу ”Наш глас” објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. ”Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса”. Какав

Где је завршило крваво благо Срба убијених у геноциду у НДХ

Према извештајима америчке обавештајне агенције, у току 1947. године, благо које су усташе након геноцида опљачкале од Срба и Јевреја у НДХ су католички фратри положили у Kartner Landes und hipoteken bank из Клагенфурта. Аутор: Раде Јеринић Ова банка, која је постојала од 1897. године, била је финансијска институција с којом су дуго времена сарађивали. Зашто је ова банка занимљива за нас? Из ове банке ће 1992. године настати Хипо Алпе-Адрија банка у Аустрији, која ће се потом проширити и на тржиште Балкана. Наравно, прву подружницу отвориће у Хрватској 1994. године. Бежећи из Загреба, крајем априла 1945. године, Анте Павелић је са собом понео огромну количину злата. Извештаји тајних служби

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо. Шта можемо сазнати из нове књиге директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића Мишине, “Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије“? Да су се у првој години рата, 1941. године, након окупације и поделе Југославије, дешавали стравични злочини над православним српским живљем, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска (НДХ). Да су се дешавала убијања, мучења, затварања, одвођења у концентрационе логоре, насилно покатоличавање, рушења православних цркава, пљачкања и уцене, исламизација и унијаћење. Да

Демократски фронт иницирао резолуцију о геноциду у Велици

Посланици Демократског фронта, који је део владајуће коалиције у Црној Гори, поднели су Скупштини предлог о усвајању Резолуције о геноциду у Велици. Иницијативу је потписало 16 посланика овог политичког савеза, а у образложењу се наводи да се доношење резолуције тражи да не би избледела сећања на све невино пострадале и жртве сурових оружаних сукоба, који су се догодили током и након Другог светског рата на тлу Црне Горе у којима су сви народи поднели тешка страдања, преноси Танјуг писање подгоричких медија. „Скупштина Црне Горе овом резолуцијом наглашава потребу да се испитају сви ратни злочини, геноциди, етничка чишћења током Другог светског рата и обезбеди сатисфакција жртвама и њиховим породицама на свим

Владимир Бурсаћ: Судбина Станка Опачића – Ћанице је била величанствена и у исто време трагична, страшна и тужна

Организатор устанка на Кордуну, најуспешнији командант партизанских одреда, човек који је отворио Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу новембра 1942.г. Човек који је судио другима и одлучивао ко ће живети а ко неће. Човек који је требао да постане Народни херој Југославије, а завршио је на супротном крају живота. Као затвореник на Голом Отоку, којем су одузета грађанска права и којег су избегавали његови партијски другови. Његова судбина је јасно показала заблуде српског виђења југословенства као нечега већег и значајнијег од српства, у име чега је вредело одрећи се делова свог националног бића. Хрватско и словеначко виђење су југословенство схватали само као привремено решења до коначне федерализације и настанка њихових држава.

Никола Дабић: Распеће Ђорђа Мартиновића (1985)

Те 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић. Флаша се зауставила тик испод ребра гдје је и пукла. Ђорђе је успио некако да допуже до пута и нађе помоћ са којом је пребачен и Приштинску болницу. Пошто је овај скандал пробио обруче региона и завршио чак и у Њујорк Тајмсу, југословенска власт је чинила све како би се све то заташкало, да би на крају службено закључили да се ради о самоповријеђивању јер би истина наравно угрозила „братство и јединство“ и приказала Шиптаре као не дај Боже

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946.

Српски народ Грујићу дугује захвалност због тога што је спашена и враћена баштина из манастира и цркава коју је опљачкала НДХ Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције у мају 2013. године на приређеној изложби није поменуто име оснивача и првог управника музеја Радослава Грујића, иако је део непроцењивих експоната спашен од уништења управо захваљујући њему. У

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести “сакагиjе”. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Милош Ковић: Година искушења и победа

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње

Дарко Адамов: Партизанска пропаганда у „Клетовом“ уџбенику историје за осми разред

Иако је тржиште уџбеника у Србији тешко више десетина милиона евра, очито да издавачима новац није довољан плен… Нови уџбеник историје за 8.разред основне школе издавачке куће Клет враћа нас у стара комунистичка времена интерпретације догађаја из Другог светског рата. Објашњавајући догађаје око битке на Неретви, аутор уџбеника каже: Немци су дејствовали заједно са својим савезницима и сарадницима Италијанима, снагама НДХ и четницима. ( стр.116) Ефектно преобликована прича – четници „дејствују заједно“ са усташама и нацистима… а шта је са партизанима? Знамо да они управо тада воде преговоре о примирју са Немцима и истичу да су им главни непријатељи не Немци већ четници. Извор: Снимак екрана Аутор елегантно заобилази ову

Знаменити Срби протерани из назива сарајевских улица

Одлуком бошњачких политичара српски антифашисти, знаменити писци и уметници више немају своје улице, тргове и школе. Након што је из Сарајева протерала око 150.000 Срба, послератна бошњачка политика  учинила је све како би  избрисала и вековне  трагове постојања српског народа у том граду.  Део тог осмишљеног  пројекта  била је, између осталог, и промена  назива улица, тргова и неких институција које су деценијама носиле  имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника , стваралаца… У граду на Миљацки, према неким информацијама, до данас је преименовано  око 135 таквих  улица. Захваљујући бошњачким, како себе називају, „поборницима мултиетничности и равноправности сва три конститутивна народа у БиХ”,  у Сарајеву  своју улицу нема више ни Војислав Кецмановић

ЉУБА

Да ли је овај сунчани дан наш крај? Ова свјетлост и плаво небо над нама да ли ће заувек сјати над нашим почивалиштем? Бескрај и крај, коначност и вјечност, смрт и бесмртност, све је слило у једну тачку и стало у овај тренутак. Да ли се човак зато роди, зато мучи, зато погури под теретом сваке невоље – зато да у једном љетњем дану сагледа крај свега – крај муке и крај љепоте? Мука за мрву крува и љепоту рађања, љепота у оку и осмијеху и онда крај са питањем куда све одлази. Крај у сриједу! Можда је тако писано. Ја сам мислила да нијесам ни на средини живота, а

Милош Гвозденовић: Хрватски „мит“ о Вуковару 1991.

Борбе за Вуковар нису биле никакво „чудо хрватског отпора“. Пре би се могло рећи да је било чудо што је једна војска у потпуном расулу попут ЈНА успела да тај град ослободи. Борбе у Вуковару (Фото: OSCE) Став хрватске јавности о борбама у Вуковару није се мењао од 1991. до данас. Покушали су да од Вуковара направе оснивачки мит своје нове нације, али им то и поред велике пропаганде није пошло за руком. Вуковар 1991. је тема о којој се не расправља у јавности, то је догма нове хрватске државе. Основа за лажни мит Званична догма о Вуковару гласи: храбри бранитељи Вуковара, који је био стратешко место, својим херојским подвигом

Ужасе на видело: Крици јасеновачких жртава чуће се ускоро у целој Америци и целом свету /видео/

Најважније је да се прича о том злу исприча коначно и да се ти крици јасеновачких жртава који су 75 година гушени чују што даље. То је једина сврха и једино битно, каже за Спутњик редитељ Предраг Гага Антонијевић поводом уласка у дистрибуцију широм САД његовог филма „Дара из Јасеновца“, који је и српски кандидат за Оскара. Пише Дејана Вуковић Од 5. фебруара када филм „Дара из Јасеновца“ уђе у америчку дистрибуцију, ова тешка и потресна прича о дуго прећуткиваном јасеновачком ужасу обићи ће свет.   Из дистрибутерске куће „Студио 101“, која је закључила уговор о америчким правима за филм, напомињу да су привилеговани што је на њима одговорност да америчку публику упознају са

Зaкaшњeлa прaвдa

Рeпубликa Хрвaтскa прoглaшeнa je oдгoвoрнoм зa физичкe и психичкe бoли тe стрaхa кojи je пoкojни Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у злoглaснoм лoгoру Пaкрaчкa Пoљaнa. Првoступaњскoм прeсудoм Oпћинскoг судa у Бjeлoвaру, oднoснo њeгoвe Стaлнe службe у Пaкрaцу, Рeпубликa Хрвaтскa jучeр je прoглaшeнa oдгoвoрнoм зa нeимoвинску штeту кojу je Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у Пaкрaчкoj Пoљaни. Пише: Тамара Опачић Гуњeвић, кojи je прeминуo у јуну прoшлe гoдинe, у рaту je вршио дужнoст пoмoћникa пoвjeрeникa Влaдe РХ зa Пaкрaц, a ширa jaвнoст зa њeгa je дoзнaлa нaкoн успjeшнe eвaкуaциje прeкo 300 бoлeсникa и лиjeчникa из тaмoшњeг Meдицинскoг цeнтрa крajeм септембра 1991. Нo вeћ 11. октобра 1991. Гуњeвић

Прича о надљудском јунаштву: Поразили су 5 пута јачег противника и спасли Србију…

Ово је прича о “Лесковачком маневру” подвигу о којем нисмо учили у школама а који је толико важан за опстанак Србије. Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, најпре кроз централне делове државе, а онда и кроз чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило – не би ни дошло да није било једног маневра, потпуно неочекиваног за непријатеље. Док су Немци и Аустроугари са севера продирали кроз Србију, али се трудили и да кроз Црну Гору пресеку одступање српске војске (што је у знатној мери нешто касније спречила Мојковачка битка

Milenko_Jahura_001.jpg

Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.  Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили. Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић. Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке. Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

ПРАВДА СТИГЛА НАКОН СМРТИ: Наставник Миле Новаковић из Дарде добио отказ јер је Србин

Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист покојног Миле Новаковића, средњошколског професора из Дарде који је сад већ далеке 1999. добио отказ јер је предавао на српском уместо на стандардном хрватском језику. Суд је утврдио да Новаковићу није пружена могућност едукације и да су инспекцијским надзором били обухваћени искључиво наставници српске националности. Хрватска је сада Новаковићевој породици дужна да исплати 5.000 евра одштете и 850 евра накнаде за судске трошкове. Суд је у петак пресудио у предмету “Миле Новаковић вс. Хрватска” и закључио да је прекршен чланак 8. Европске конвенције о људским правима која се односи на право на поштовање приватног живота. Покојни Новаковић се пре

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала