Зашто је смрт “нашег Марка Твена” остала “глува” и ко се све одрекао Бранка Ћопића. Разапињали су га Куленовић, Крлежа, Лалић, Глигорић, Ото Бихаљи… БРАНКА Ћопића је највише болела издаја писаца, присећа се Момчико Срећковић кога су велики писац и његова супруга школовали и гајили као рођеног сина. – То ми је Бранко, цитираћу га, овако описивао: “Јаране мој, нашао сам се на удару жподгузних муваж које су се трудиле да оправдају поверење партије, па ме почеше као Христа разапињати” – наставља Срећковић своју исповест “Новостима”, започету у документарцу “Мала моја из Босанске Крупе” Пурише Ђорђевића. Први пут у овом филму он је осветлио истину о самоубиству Бранка Ћопића, као

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Завала у Поповом пољу поводом Светог Ваведења – крсне славе ове светиње. Владика Григорије је у данашњој пригодној бесједи истакао да је смирење спасење и да је веома битно за људски род. Он је нагласио да су Богородици “слични само они људи који се у слави и богатству не хвале, не горде, и они који у сиромаштву и слабости не понижавају и не потцјењују лик Божији у себи сакривен и саткан”. “Богородица је образац наше среће и живљења. Њено живљење је у смирењу, неосуђивању, трпљењу, а трпјети не може нико ко нема наду, а наду не

Српска православна црква прославља данас празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завјештање Богу. Марија је у складу са завјетом родитеља Јоакима и Ане – да ће ако добију пород, дијете дати у храм – доведена у Јерусалим и уведена у храм. На вратима храма дочекао их је првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је Марију увео у храм и поставио је на први од дванаест степеника који су водили у најсветији дио, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима. Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у

У селу Комоговина, недалеко од Костајнице, обнавља се велика православна светиња. Уређени црква и звоник, озидани нови иконостас и престо. Следи обнова манастирског конака ЗВУК мешалице, одјеци закивања и ужурбано довикивање мајстора, “нарушавају” мир порте Светопреображењске цркве удаљене двадесетак километара од Костајнице, у Хрватској. После 238 година обнавља се манастир Комоговина – једини манастир Српске православне цркве на Банији, верско и духовно средиште, стециште и окупљалиште Срба у овом делу Крајине. Уздиже се и пише још једну страницу свог васкрсења, као и после сваког страдања у минулим временима. Подигнут поткрај 17. века, манастир Комоговина је вековима делио судбину и сва искушења свог народа. Рушен је, харан, чак и укинут одлуком