Због мијешања у политику кардинал Јосип Бозанић, загребачки надбискуп, више неће бити на челу Бисупске комисије Хрватске бискупске конференције за односе са државом, а на том мјесту ће га замијенити монсињор Дражен Кутлеша, бискуп поречко-пулски. Та позиција је, пише портал Дневно, је најодговорније и уједно ”најмоћније” мјесто у систему ХБК, а тренутак који је прелио чашу стрпљења Ватикана је то да је кардинал дан након хрватских парламентарних избора, почетком новембра, примио Томислава Карамарка, предсједника ХДЗ-а, опције коју је Црква у кампањи отворено и некритички заговарала. Примопредаја дужности биће обављена крајем наредне седмице, а ХБК се још довија на који начин то да саопшти јавности а да не испадне онако како

Доктор Опште болнице у Вуковару Владимир Хорватић упутио је преко свог “Фејсбук” профила пријетње предсједнику Самосталне демократске српске странке (СДСС) Војиславу Станимировићу, који је то пријавио полицији, болници, Хрватској љекарској комори и Министарству здравља. Станимировић је рекао да му је Хорватић упутио озбиљну пријетњу због његовог политичког дјеловања као предсједника СДСС-а у вези са састављањем нове владе Хрватске и формирања парламентарне већине. У поруци од 3. децембра, Хорватић је опсовао Станимировићу четничку мајку и упозорио га да он неће одлучивати о мандатима у Хрватском сабору. “… ти ћеш ми одлучивати о мандатима у хрватски сабор, а ликовао си 19. новембра 1991. године о паду `посљедњег усташког бастиона` – Болнице Вуковар,

Како су изгледала посљедња два сата у животу Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца српске књижевности, који је скончао својом вољом 26. марта 1984, могла је да види публика Фестивала ауторског филма у документарном филму “Мала моја из Босанске Крупе”. Ово, по првим критикама ремек-дјело редитеља и сценаристе Пурише Ђорђевића премијерно је приказано 2. децембра. Полусатна прича заснива се на дирљивом свједочењу Момчила Срећковића, из села Забрежја код Обреновца, кога су Ћопић и његова жена Богданка као дјечака школовали у Београду. Документарац се завршава филмском поемом “Гроб у житу”, коју је по Ћопићевим стиховима Ђорђевић снимио 1951. године и која до сада никада није приказана. Захваљујући Срећковићу, коме је Ћопић

Какав је положај српских цркава на простору бивше СФРЈ – Хрватска (3): Православног народа све мање. Људи се не враћају у завичај јер посла нема. Из Ораховице 1991.године протерани сви монаси МАНАСТИРИ у Хрватској увек су били, па су тако и данас, не само духовна већ и културна средишта српског народа у Хрватској, а свештеници су кроз дугу и често тешку историју увек делили судбину Срба у Хрватској. Бројни манастири подизани су доласком Срба у крајеве од Славоније до Баније и Кордуна, Далмације и све до најзападнијег од свих, оног у Гомирју. Манастир Драговић смештен је недалеко су Врлике и саграђен је 1395, Крупа се налази у Буковици, а Ораховица

Бивши члан Самосталне демократске српске странке (СДСС) Мирко Рашковић је за време рата за хрватску страну прикупљао податке о српској војсци, пише “Телеграм”. Хрватски недељник је притом објавио документ хрватске безбедносно-обавештајне агенције (СОА) у којем се то истиче. Документ нема ознаке тајности, а потписао га је тадашњи директор СОА и председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Томислав Карамарко, наводи портал “Индекс”. Управо тај документ био је основ за Рашковићеву пензију ратног ветерана. Објава документа је важна, јер се Карамарко све до недавно бранио тврдњом да никада није потписао уверење о Рашковићевом ратном путу.  У ХДЗ-у не демантују објављени документ и Карамарков потпис, али тврде и да документ није смео да буде