izdvajamo Архиве - Page 234 of 299 - Јадовно 1941.

Сећања на „Олују”: Још ходамо у колони ужаса

6. August 2016.

Зора Радичић, из Рељиног Села код Ливна, о августу 1995. и данима голготе који и даље трају: Само ме смрт може ослободити слика страдања. Једном смо се вратили, камен на камену није остао Пољубила сам кућу и пала на праг. Да ли се заувек растајемо, кућо моја? Цвилим, јецам, јаучем. Прстима грабим земљу. Гребем, да је под ноктима понесем. Супруг ме подиже. Говори ми: “Вратићемо се, само да ово прође. За дан-два.” А ја сам имала страшан предосећај који ме је оборио. Почетак августа 1995. године, почетак “Олује”. Зора Радичић, из Рељиног Села код Гламоча, тако се растала, каже, са једним јединим животом. Све што је после тог живота следило

На Гаравицама данас парастос и комеморативни скуп

6. August 2016.

У Гаравицама, код Бихаћа, данас ће пригодним програмом бити одата пошта Србима, Јеврејима и Ромима које су убиле усташе у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/. У 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова служен парастос за српске, јервејске и ромске жртве. У 12.15 часова планирано је обраћање званичника, а у 12.30 часова обилазак хумки, прислуивање свијећа и полагање вијенаца. Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама, позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније и Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и медије, са основним циљем да након 75 година од почињеног злочина, одамо помен, како гаравичке жртве и заслужују са

Котромановић: Америци данас жао што није допустила да Хрватска војска уђе у Бањалуку

6. August 2016.

Загреб – Анте Котромановић, бивши командат Оперативне групе Сињ Хрватске војске, каже да је Американцима данас жао што Хрватској војсци нису допустили улазак у Бањалуку. Котромановић у ауторском тексту у “Вечерњем листу” пише да доласком Хрватске војске пред Бањалуку, Република Српска војнички и политички капитулирала. “Заузели смо све хидроелектране на језеру Бочац и на неколико сати прекинули довод електричне енергије као поруку да Војка РС положи оружје. Међутим, прави је шок настао кад смо морали напустити положаје које смо крваво освојили”, објашњава Котромановић догађаје у августу и септембру 1995. године. Како каже, војници су осјећали као пси рата, искориштени и полако схватали шта је политика. “Није било лако објаснити војницима

Благи осећај гађења

6. August 2016.

Тамо где сам ја био 1992. године, неки су стигли тек ових дана Редови који следе имају снажан лични печат, тичу се аутора, па коме се не допада такав приступ, нека одмах одустане. О чему се ради. Пуних 25 година пишем и говорим да је Хрватска, Туђманова, хадезеовска, подигнута на темељима усташке Независне Државе Хрватске. За ту тврдњу приносио сам и приносим безброј доказа, од лексике, преко симбола, термина, до суштине државне политике и методологије деловања. Речју, усташлук. Отворен, прикривен, окречен и офарбан, па бруталан, разводњен, па опет жесток… како је када и коме требало, на партијском и државном нивоу, или појединачно. Због таквих ставова никада у Хрватској нисам имао

Пребиловци, на дан освештања Храма васкрсења Христовог.

Најава: Дан Пребиловачки, 6. август 2016.

5. August 2016.

У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом: – 75 година од страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ – 25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине – Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима Програм: 5. август 2016. -поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце -Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова -Промоција књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у 20:30 часова 6. август 2016. Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова Послије подне обилазак

Митровић: Организовањем фестивала у вријеме годишњице српског страдања у “Олуји”, пљује се по свему што се догодило 1995. године

3. August 2016.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске саопштила је да се, уз израз огорчења и оштрог противљења, придружује петицији за одгађање “Нектар фреш вејв” фестивала у Бањалуци. “Тих дана сјећамо се стотина хиљада убијених и протјераних Срба током хрватске војне акције `Олуја`”, наводи се у саопштењу. Из Организације поручују да се организовањем оваквог фестивала “пљује по свему што се догодило 1995. године”. У вријеме обиљежавања 21 године од српског страдања у “Олуји”, Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић боравиће са делегацијом у Румунији. “Зар треба да останемо нијеми на патње ових несрећника? Тужно је и жалосно што смо доведени у ситуацију да ових дана расправаљамо о овоме, умјесто

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба августа 1995.

3. August 2016.

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВAЊА двадесетпрве годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину у августу 1995. године („Операција Олуја“) БАЊА ЛУКА Сриједа, 3.8.2016. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 Паљење свијећа и 21.00 Духовно умјетнички програм Четвртак, 4.8.2016. 09.45 Пердувово Гробље – Полагање цвијећа испред споменика 11.00 Храм Свете Тројице – Парастос 12.00 Коло српских сестара – Даћа Петак, 5.8.2016. 19.00 Дом омладине – Пројекција данског документарног филма „15 минута – масакр у Двору“ и трибина „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ НОВИ ГРАД Субота, 6.8.2016. 10.00 Храм Св. Апостола Петра и Павла – Парастос 10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. August 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на “Бајић јамама”, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице, да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. August 2016.

Текстом “Чему замајавање јавности с пописом српских жртава”, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. August 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. “Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности”, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. August 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора “Милин бирт” и “Клаоница”, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

Српска банка: Заједничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

1. August 2016.

Знате ли шта повезуjе Николу Теслу, Изетбеговиће, Иву Андрића, Ивана Мештровића? Основана 1895. године у Загребу, Српска банка брзо jе постала jедна од моћниjих финанциjских институциjа у jужном диjелу Аустро-Угарске Монархиjе, а њени дионичари су били Иво Андрић, Иван Мештровић, Никола Тесла, али породица Изетбеговић… Пише: Паулина Арбутина Поред централе у Загребу, имала jе своjе пословнице у Сплиту, Новом Саду и Будимпешти. Инвестирала jе у бродоградњу, рударство, металургиjу, зрачни промет, хотелиjерство… Имала jе своjе удjеле у руднику Трепча, у бродоградилишту Краљевица и била jе власник хотела “Империjал” и “Лапад” у Дубровнику. Наставила се развиjати и у Краљевини СХС, све до 1941. године, када наступа мрачно раздобље у коjем њена судбина и

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. August 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Хитлер наређује: Заробите Дражу

31. July 2016.

Шта је написао немачки генерал Александер Лер о рату у Југославији. Од Прве планинске дивизије фирер захтевао да по сваку цену ухвати Михаиловића живог. Сведоци смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и кључним збивањима у нашој историји. Новооткривена документа која демантују њихова становишта као да их не додирују. Резултат тога је да српски народ опет стоји на почетним позицијама у болном и мукотрпном

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. July 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља