Скочите на садржај
Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од скупштине да установи дан сећања на српске жртве у 20. веку Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о […]
Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се […]
На ТВ К3 из Прњавора, у склопу емисије ПОТЕЗ, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”. Гости у студију су били аутор филма Алекса Kасаповић и Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало
Почетак истраге пред Међународним кривичним судом за наводне злочине Израела према Палестинцима премијер Бењамин Нетанијаху назвао је „врхунцем хипокризије”. Навикнут током више од пола века на недодирљивост у Савету безбедности и другим међународним организацијама које су намеравале да испитају однос према Палестинцима, Израел је први пут суочен с могућношћу да припадници његових оружаних снага одговарају за погибије и разарања супротна међународним конвенцијама. Међународни кривични суд (МКС) покреће формалну истрагу у вези с могућим ратним злочинима почињеним од Израела и палестинског Хамаса током рата у појасу Газе лета 2014, операцијама израелске армије током масовних демонстрација дуж границе с појасом марта 2018. и могућим злочинима током година јеврејског насељавања Западне обале и
Никад умировљени владика Атанасије је уствари умро оног истог дана кад и његов брат, Амфилохије. Сачекао је само да га испрати и да га опреми за тај далеки пут. Никад нећу заборавити како му је у сандук стављао јабуку и књигу „Писма оца Јустина”, која је писао обојици, да има шта да понесе на Небо. Време ће рећи да су се они у исти дан и родили и у исти дан упокојили, и да нису могли живети један без другог” – започиње своју причу о блаженопочившима митрополиту Амфилохију и владици Атанасију академик Матија Бећковић, на таласима радија ”Светигора”. Владика Атанасије је најоригиналнији епископ Српске цркве у њеној историји. Најбоље га
Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже
Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком “казамату” умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50
Најновији примјер његове кампање против Србије јесте прича да су му тобоже упућење пријетње смрћу. Наиме, Жигманов је путем сајта ДСХВ и твитера обавјестио јавност како му је непознати пошиљалац путем емаила претио да ће доћи у просторије странке и све их побити. Постоји основана сумња да је претећу поруку Жигманову послао неко од бивших или садашњих чланова странке који су незадовољни и огорчени његовим аутократским и самовољним понашањем, као и због злоупотребе средстава у личне сврхе. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линтa истиче да предсједник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) Томислав Жигманов годинама води бруталну кампању против Србије у договору са властима у Хрватској. „Жигманов је више
Документарни филм српског режисера Сањина Мирића “Седам хиљада душа” награђен је првом наградом на Цреатион Интернатионал Филм Фестивал у Лос Анђелесу као најбољи дугометражни документарни филм. “Седам хиљада душа” је документарно – играни филм о страдању српских и руских војника и интернираних цивила у аустро-угарским логорима на територији данашње Чешке републике, у мјестима Јиндриховице и Броумов. “Логори су имали око 500 објеката гдје је било око 60.000 ратних заробљеника. Услови живота тамо су били изузетно тешки, без јела, без обуће и одјеће. Зиме су биле сурове а харале су заразне болести, и све то је утицало да логоре није преживјело 7.100 Срба. У Јиндриховицама је налази и маузолеј гдје су
На крају 20. вијека Пљевља су добила двадесетчетворогодишњег јунака Предрага Пеђу Леовца, који је дао живот за отаџбину 14. априла 1999. године на Кошарама, а најмањи знак захвалности за његову храброст и оданост отаџбини СРЈ, коју су чиниле Србија и Црна Гора, јесте тај што је улица у којој је живио добила његово име. Историјске прилике су се пребзо мијењале, кројили су их и прекрајали многи онако како су жељели, а са њима се и друштво преобразило. Прије четири године у Пљевљима је основан Културни центар „Предраг Пеђа Леовац“ који његује сјећања на лик и живот Предрага Леовца и активности у форми хуманитарног рада, промоције књига, организовање пјесничких вечери, разних
Писмо које је тог необично топлог фебруарског поподнева поштар убацио у сандуче породице Драгаш, прво их је изненадило, а онда растужило. Упркос тексту на немачком језику који су само делимично разумели, фотографија и крст крај ње били су јасан знак да је њихов пријатељ Јохан преминуо. Писмо је у војвођанско село крај Апатина стигло из Граца у Аустрији, а прича о неочекиваном и необичном пријатељству Драгаша и Маулових почела је сада већ давне 2006. Спојила их је једна пространа војвођанска кућа на углу две улице, али и тешке животне приче, искушења избеглиштва, губитака и нових почетака. Драгаши су стару “швапску” кућу купили крајем 2005. После 14 избегличких година поново су
Шесточлана Комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву једногласно утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда. Предсједник Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву и стручњак из Израела Рафаел Израели (Raphael Israeli) рекао је за РТРС да је шесточлана Комисија једногласно утврдила да је српском народу у БиХ учињена велика неправда, те да је сачињен извјештај како би се свијету показала истина о српским страдањима. Велику неправду која је учињена Србима покушали смо да исправимо у нашем извјештају. Када кажем „исправимо“, то не значи и порекнемо или негирамо страдања муслимана и Хрвата и свих оних који су учествовали у рату, него смо хтјели да спријечимо свијет да
У тексту Драгослава Димитријевића „Зашто четници нису ослободили Јасеновац“ (Данас, 5. март 2021.) аутор износи неколико историјских неистина на класичној линији титоистичке историографије чак и погрешно (вероватно намерно) позивајући се на реномирану научну литературу ван ширег контекста. Иначе, сам допис је реакција на мој претходни чланак „Броз у усташком логору био инкогнито“ (Данас, 2. март 2021.; наслов текста је редакцијски а не мој). С обзиром на крајњу некоректност и непрофесионалност уредништва листа Данас (својевољно стављање нових наслова текстова а који суштински не одговарају самом садржају чланака чак су и у директној супротности са њима, скраћивање текстова, избацивање одређених термина и назива, политика коментарисања, итд.) овај одговор Драгославу Димитријевићу није послат
У брчанском насељу Грбавица, обиљежено je 28 година од масакра над 13 српских бораца који су починили припадници тзв. Армије БиХ на данашњи дан 1993. године. Брчко – парастос Фото: СРНА Тим поводом је на гробљу служен парастос, а потом је положено цвијеће на споменик погинулим борцима овог краја. Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је процес против починилаца почео, али није окончан и да рука правде још није стигла одговорне, те ће наставити да инсистира да они буду кажњени. – Овим данашњим окупљањем желимо да пошаљемо поруку да човјеку више никада не треба да падне на памет да у његовој свијети превлада толика мржња
Што се тиче Козаре, добро би било да г. Златоје Мартинов одговори по чијој команди су партизани 1942. народ из села насилно терали у Козару, где су масовно налазили смрт. Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада. Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра В. Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964.
Изгледа да је рефлексна реакција у питању? Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне: А наше српске жртве, њих је било највише? Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо се увек залагали за сећање на све жртве, али драги српски пријатељи, налазите се у свим релевантним институцијама, налазите се на врло важним и респектабилним функцијама, има вас
Србољуб Живановић је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности. Добитник је награде Растко Петровић, за књигу „Јасеновац“, коју додјељује Матица исељеника Србије „за најбоље аутентично дјело од националног значаја“ 2009. године.. Аутор је више значајних дела и уџбеника медицине.Захваљујемо се професору Живановићу што се одазвао нашем позиву да као један од дугогодишњих чланова наше Духовне заједнице, од њених најранијих дана, одржи овопредавање на тему истраживања овог небивалог стратишта и логора смрти Јасеновац. Извор: Црква Свети Сава Лондон
Прије годину дана овоземаљски свијет напустио је ратни командант Невесињске бригаде – истински херој и чувар слободне Херцеговине Новица Гушић. Ово је прилика да се подсјетимо његовог посљедњег телевизијског интервјуа и гостовања у ауторској емисији “Жива вода” коју уређује Горан Лучић. Пише: Горан Лучић Одлазе нам велики људи. Један по један као бијели једрењаци. Свуда остаје јасно видљива духовна голотиња, и зубато сунце што се пробија кроз површности. Отишао је храбар човјек, велики ратник и големи дах слободе. Вратио се свом небу. Угасила се ватра живог родољубља. Био је јуче, а данас га нема да прозбори. И ништа. То ти је живот – искра, усклик, трепет. А као да је
Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у “католичкој жетви православне њиве” у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је “створена Божијом милошћу”. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на
Једна заборављена студија Ратка Пасарића открива зашто је у Дубровнику некада било толико много Срба римокатолика. “Времена има довољно за све оне који ће га добро искористити“ Ова мудра мисао Леонарда да Винчија потврду је доживела и након објављивања првог издања Госпара др Мата Грацића. Нова сазнања о Мати Грацићу и његовим дубровачким Србима, низала су се као траци. Добијали смо и одговоре на питања која су нам у први мах била нерешива или тешко објашњива. Тако нам је недостајао и већи део одговора откуда толико велики број Срба римокатоилика у Дубровнику. Захваљући Николи Милованчеву, историчару из Љубљане добили смо важне смернице како да подробније појаснимо откуд српски живаљ у
Идеју Удружења Огњена Марија Ливањска да се код млађих генерација пробуди интерес за завичај предака и да се он истински и трајно заволи као место на коме су дубоки корени сваког од нас, препознала је само Христина Мрша, која је на конкурс „Завичај мојих предака“ послала један прозни рад и једну песму. Жао нам је што и друга деца пореклом са нашег подручја осетила потребу да нам свој доживљај завичаја предака искажу, а Христини се и овим путем захваљујемо. Како Христинин труд и радови не би остали непримећени, објављујемо их на нашој интернет страници. ——————————————————————————- ВРБИЧАНИМА Клати се листак смеђи на грани, Сијају ситне росне капи, Нижу се хладни јесењи
У новом програму историје, по којем ће од септембра учити осмаци, међу кључним појмовима су геноцид, Холокауст, Јасеновац, Аушвиц, а од ђака се очекује да ће на крају разреда знати да укажу на узроке и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата. Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у
Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да
Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради. Филм се зове Пад Италије и у њему можемо свједочити мени најсмјешнијим сценама класичног комунистичког репертоара: приказивање четника као неандерталаца, дивљих људи који су запуштени и прљави и наравно крвожедни. Прво се виде на барци и вјеровали или не зову се “четничким гусарима” који пазите ово, иду од острва до острва да убијају (ради се о Далмацији). Када их хрватски партизани ухвате, крену им читати буквицу о томе како су они шљам
Поводом Дана Копнене војске, генерал Симовић, командант Копнене војске Србије је рекао да је прави војник онај који се у рату бори, али помаже цивилима, женама и деци и набројао примере витешког понашања без обзира на њихову веру и нацију. Погледајте видео прилог: Приредила: Српска историја Везане вести: Генерал Симовић у свом стилу подсећа на непролазне … Наш генерал Симовић поново у родољубивом стилу… одлична … Генерал Симовић одржао дирљив час из историје ученицима … За Српску историју говори генерал Милосав Симовић | Јадовно … Историјски говор генерала Симовића, за уџбенике… са свечане …
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
