Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац-Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, а у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24. априла обележили су ове датуме као међународне дане сећања на жртве Холокауста и Геноцида. У Србији,  као „пандан“, горе назначеним државним празницима, законом је установљен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Он се обележава истог дана када је 1945, при крају рата, извршен пробој логора Јасеновац. Ове године Музеј жртава геноцида је желео,

После читања реакције академика проф. др Србољуба Живановића насловљене „Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина“ (овде:) на мој текст „Неспретна подметања и лажи проф. др Србољуба Живановића“ (овде:) тешко је контролисати тастатуру, односно писати коментар а остати у границама пристојности без обзира на његове речи као што су, на пример, „грозна увреда“, „неуспела и срамна изложба“ и тако даље. Ипак, без обзира на то што поштујем дубоке године господина Живановића, морам да употребим реч фолирант (онај који свесно обмањује), мада би реч лажов била далеко исправнија. У прилог квалификације „лажов“ нудим факсимил дела извештаја екипе истраживача Јасеновца и доње Градине из 1964. године: Catena Mundi,