arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић

Са неверицом сам чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића У земљи Србији не могу изгледа да се мирно и достојанствено заврше ни припреме за оно према чему би требало имати пијетет и што се деценијама, у време власти Јосипа Броза и његових политичких следбеника, избегавало: обележавање нацистичко-усташког логора Сајмиште, у којем су десетине хиљада невиних нашле смрт од зликовачких нељуди. Са неверицом сам, приликом посете господина Зурофа Београду, чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића. Тешко наиме могу да верујем да министар не

У београдској галерији "Прогрес" вечерас је отворена изложба "Јадовно-Јасеновац-Козара-Сајмиште", поводом обиљежавања Дана пробоја заточеника из концентрационог логора Јасеновац.

Зар Срби и Роми нису страдали на Старом сајмишту?

  Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац-Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, а у организацији Музеја жртава геноцида из Београда. Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24. априла обележили су ове датуме као међународне дане сећања на жртве Холокауста и Геноцида. У Србији,  као „пандан“, горе назначеним државним празницима, законом је установљен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Он се обележава истог дана када је 1945, при крају рата, извршен пробој логора Јасеновац. Ове године Музеј жртава геноцида је желео,

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

Ђуро Затезало: “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Село Војишница, примјер страдања Кoрдуна

Кордун, село Војишница крај Војнића. Усташе су 14. маја 1942. године, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић, поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година (1.) Село Војишница, које се непосредно наставља на Војнић у правцу Вргимоста посебно је тешко страдало у Другом Свјетском рату. Од укупно 650 становника село је имало 343 цивилне жртве. Кад се томе придодају борци и умрли од директних посљедица ратних страдања, нестало је практично 2/3 села. Много сељана је страдало 14.маја 1942. године, када је пробијен обруч на Петровој гори. Усташке снаге у повлачењу чиниле су многе злочине

Изложба "Моје Јадовно" у Крушевцу

Отворена изложба „Моје Јадовно“ у Крушевцу

У Културном центру Крушевац, у Легату Милића од Мачве на Дан победе над фашизмом, отворена je изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Пре изложбе приказан je документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“, а на самом почетку програма, присутнима се обратио и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић. Легат Милића од Мачве је био претесан да прими све заинтересоване који су желели да присуствују овом програму. С правом се може рећи да је ово био прави ЈАВНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а

Операција Копаоник: Фолксдојчери масакрирали и децу од месец дана

Снимљен документарац о суровом злочину над 309 мештана копаоничког села крива Река код Бруса 1942. године. Најмлађа страдалница Вера Трифуновић имала месец дана. Најстарији убијени Јаблан Мишковић који је имао 80 лета. Операција „Копаоник“ сравнила је пре 75 година село Крива Река надомак Копаоника. Фолксдојчери су са својим савезницима средином октобра 1942. године на најсуровији начин ликвидирали 309 мештана. Пекли су их на ражњу, палили у колибама, стрељали и сакатили без милости. Ко се где задесио, нашао га је гроб – код огњишта, Цркве Светог Петра и Павла, у пољу, испод смреке, на ледини… Најстарији убијени Криворечанин Јаблан Мишковић имао је 80 лета, а најмлађа жртва Вера Трифуновић тек је

Изложба "Моје Јадовно" отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке

Изложба и предавање „Моје Јадовно“ у Крушевцу 09. маја 2017.

У згради Културног центра Крушевац, у Легату Милића од Мачве, у 18. часова, 09. маја на Дан побједе над фашизмом, биће отворена изложба “Моје Јадовно”, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Пре изложбе биће приказан документарни филм “Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.” и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава”. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у

ВИДЕО -Инфоратници, гост проф. др Предраг Ристић

Тешко је уопште поставити пројектни задатак за спомен обележје геноцида и представити паклену машину којом је требало да се истреби читав један народ, тј. мој српски народ а са нама још и неки други народи. Један музеј ма како би био велик, мали је да у њега може да стане све што би требало да документује те зверске злочине. Извор: Снага народа Везане вијести: Др Предраг Ристић: Програмска идејна скица за спомен … Др Предраг Ристић – Дух и атмосфера храма Христовог Гроба … И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су … Чека се Благослов за подизање Јадовничке капеле на Велебиту …

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Докле ће стари господин Живановић да подваљује у теми о којој ништа не зна

После читања реакције академика проф. др Србољуба Живановића насловљене „Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина“ (овде:) на мој текст „Неспретна подметања и лажи проф. др Србољуба Живановића“ (овде:) тешко је контролисати тастатуру, односно писати коментар а остати у границама пристојности без обзира на његове речи као што су, на пример, „грозна увреда“, „неуспела и срамна изложба“ и тако даље. Ипак, без обзира на то што поштујем дубоке године господина Живановића, морам да употребим реч фолирант (онај који свесно обмањује), мада би реч лажов била далеко исправнија. У прилог квалификације „лажов“ нудим факсимил дела извештаја екипе истраживача Јасеновца и доње Градине из 1964. године: Catena Mundi,

Пуповац и Пленковић на истом послу. Чувања ХДЗ-а на власти

Милорад Пуповац трећи пута помаже ХДЗ-у. Први пут је помагао Фрањи Туђману код уставних промјена, други пут је помагао Санадеру у јеку корупције, а сада помаже Андреју Пленковићу у останку на власти. “Радимо с премијером Андрејом Пленковићем на истом послу”, поручио је јутрос Милорад Пуповац након консултација с предсједницом Републике на Пантовчаку. Није то било необично чути од лидера хрватске српске мањине, поготово кад је ријеч о сарадњи с ХДЗ-ом. Пуповац је своједобно радио и на уставним промјенама с Фрањом Туђманом, након што је из Хрватске побјегло двјеста хиљада Срба којима је захваљујући Туђмановој политици био онемогућен повратак. Радио је с Ивом Санадером кад су из Хрватске покрадене милијарде куна кроз

Јавна трибина Фото: РТРС

Бањалука: Јавна трибина о злочинима НДХ

72. године од страдања 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома у систему концентрационих логора Јасеновац, морамо да се присјетимо да много убијених још почива у јамама, а не гробницама, поручено је са јавне трибине коју је у Бањалуци организовало Удружење грађана “Савјест”. Истичу да се о страшним злочинима мора више говорити, а не, како кажу, само о годишњицама. Доња Градина – мјесто највећих страдања Срба, Јевреја, Рома. Најстрашнијих злочина нису била поштеђена ни дјеца. Убијено их је 20 000. Више од 7 деценија прошло је од слома НДХ и затварања логора, а остаци 700 000 јасеновачких страдалника још нису сахрањени. – Суштина је у једној ријечи – да су они

Божица Рајилић Фото: РТРС

Рајилић: У Посавини било заточено више од 360 Српкиња

У муслиманско-хрватским логорима у Посавини током протеклог рата било је заточено више од 360 Српкиња, од којих су многе убијене, силоване и мучене, изјавила је Срни предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић. “У овим логорима Српкиње су биле изложене разним врстама психо-физичког злостављања, између осталог пекли су их на решоу, а један број њих убијен је на најсвирепији начин тако што су их припадници ХВО-а голе вукли за тенковима и камионима”, рекла је Рајилићева. Она истиче да је за ове злочине мали број припадника ХВО-а и наредбодаваца приведен лицу правде, док су изречене казне пред Судом БиХ непримјерене злочину који је почињен. “Суд БиХ је доносио

Јосип Броз Тито

Књиге стријељаних: Тито плански убио 35 000 људи у Србији!

Колико Срби имају разлога да обиљежавају годишњицу Титове смрти, најбоље показују резултати рада Државне комисије за тајне гробнице, коју је формирала Влада Србије. Највеће откриће те комисије јесу књиге стријељаних. То каже историчар др Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Пише: Љубиша Морачанин Књиге стријељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стријељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стријељања била организована и масована, нимало случајан посао, и слична документација не

Архив Музеја жртава геноцида

Убиство митрополита и три епископа

У дугој, последњој депеши Москви и Слободној Југославији, у којој је помињао логор у Јасеновцу, Тито децембра 1942. међу описаним усташким злочинима није поменуо ниједну српску жртву Крајем 1942, осам месеци после прве, Тито и његов Централни комитет су у Москву послали другу, последњу депешу у којој су поменули логор смрти у Јасеновцу. Податак је утолико важнији ако се зна да је Москва већину Титових депеша објављивала преко совјетске радио-станице Слободна Југославија, једне од најјачих у Европи, а многе је својим разгранатим обавештајним каналима ширила по свету. Из последње депеше коју су Тито и Централни комитет Југославије, крајем децембра те 1942. године, послали свом “Деди” у Москви могло би се

Срђа Трифковић

Милош Милојевић: Представљање књиге Срђе Трифковића „Усташе – балканско срце таме“

Претходних десетак, и мало више, дана одржано је неколико важних догађаја посвећених српском страдању у Независној Држави Хрватској, и уопште у Другом светском рату. О некима смо писали и на нашем сајту – предавању о „хрватском државном праву“ Вељка Ђурића Мишине и Софије Божић и трибини „Бомбе на Васкрс 1944.“Поред тога у Галерији Прогрес у Београду отворена је изложба посвећена великим стратиштима у НДХ – Јасеновцу, Јадовну, Козари и Сајмишту 21. априла (уочи 22. априла и дана покушаја пробоја последњих логораша из Јасеновца) а у Народној скупштини Републике Србије 28. априла отворена је изложба о Јасеновцу – „Јасеновац – право на незаборав“. Поред споменуте изложбе Музеј жртава геноцида је организовао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.