Најновије вијести

Комплекс Јадовно / Најновије вијести

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

12.03.2025

Припадници 13. Ханџар дивизије, 16. марта 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама овог

Оливера Шекуларац: Само се обелели врхови Велебита сећају шта су све видели

12.03.2025

О овом истинитом догађају није снимљен филм, одиграна позоришна представа, није ово прича за игроказ. Ја записах, а прочитаће неки фини људи и сетити се да је за дела потребна вера. Једна сјајна дама, коју наравно чудним путем упознах у бањи Јунаковић, даром ми одговори на моју пажњу. Дар, као и она није обичан, Шербеџијин концерт у Новом Саду, а ту је и оно битније: “Водим те да упознаш моју мајку…”. Никад не трагам, људи који имају додир са мојим прецима и крајем сами ми дођу. Има ко све већ уређује, то душа препозна. Одлазимо Љиљана и ја код њене непокретне мајке Милице Љутице. А те очи, то достојанство једне

Ђурђица Драгаш: ХЕРЦЕГОВИНА

11.03.2025

Немогуће је остати нем… кад је упознаш… Пустим пољем расуло се небо .Сиви камен к сунцу погледао.Танка травка ветром заплакала.Гола грана тужбалицу запевала. Два голуба над јамом Корићкомукрстила крила.Животом се смрти осветила.Окно црно светлом обасјала. Херцеговина ме по срцу препозналаНа рану ми смиље привила.Небо ми брижна даровала. Херцеговина ме каменом заклела.Сестринским оком помиловала. Сурова и милна,Шкрта и благодатна.Земља сунца и суза.Стамена мајка широког скута. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Бојан Вегара: Срђан и Сташа су погинули испред зграде, а имали су само 12 и 13 година

11.03.2025

Свако примирје је однијело неколико дечијих живота и баш свако су они прекршили. Данас је Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева и обузе ме нека језа и хладноћа. Сјећам се дана кад су убијене Наташа и Милица, свирала је узбуна и прекинута је школа, јер је 50 метара од прве линије. Касније нам је јављено да су на Грбавици убијене из снајпера Наташа и Милица. Наравно било је примирје, а од примирја највише нас је страдало. Свако примирје је однијело неколико дечијих живота и баш свако су они прекршили. Свијет ми нисмо много интересовали и тај свијет није хтио да зна за нас. Били смо гладни, жедни, бједни. Нагутали

Милена

10.03.2025

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)- Свjедочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА На моjу несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао краj рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаjа у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдjе ниjе било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдjе у шуми, или према Мрсињу, или према

ЦИПЕЛИЦЕ

10.03.2025

– О, Мирко, очи моје, потерајде то ја’ње у појату и дођидер баби да се спремимо за пут… Потеци, по’итај, немамо васдуги дан прид собом. Немој да те јопе морам дозивати… – дозивала је Сава свог унука који се играо са јагњетом. Мирко није напунио ни четврту годину. Мати га је, пре осам дана, довела ту код својих док се не рашчисти гужва тамо у њиховој кући, у селу преко поља. Кућа им се за два дана напунила рођацима. Стисли се сви под један кров. Избегли они, ти рођаци, пред ратном несрећом, да склоне главу за прво време док не виде сви заједно како ће ко и где даље живети,

Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да у свом раду користи 250.000 докумената о злочинима над Србима

10.03.2025

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да да у свом раду коначно почне да користи 250.000 докумената о злочинима над Србима. Тужилаштво за ратне злочине преузело је 2009. године архиву бившег Савезног комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. године. Одлуку о оснивању наведеног Комитета донијела је Скупштина бивше СФРЈ 18.марта 1992. године. Током свог постојања прикупио је више од 250.000 докумената о злочинима над Србима. Комитет, који је једно време предводио тадашњи патолог са ВМА др Зоран Станковић, истраживао је ратне злочине над Србима у Госпићу, Медачком xепу, Пакрачкој

Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбинe 50.000 Сремаца у Другом светском рату

10.03.2025

ОЗНА запленила документе о Јасеновцу до којих је дошао мој отац – сећа се др Јован Бабић. Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (80), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Комисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило

Сведочење Борислава Шева из Пискавице о прављењу сапуна у Јасеновцу

08.03.2025

“Гледо сам ја како они од људи праве сапун. О, дико моја, ја сам ти тачно једанпут ударијо у једну бараку код централне бријачнице. Да нјесам бијо брицо, не би ја смијо тамо ни ићи. Тамо та је била барака. Тамо ђе је саде онај споменик. Вамо мало више била је та барака. Барака је била сигурно… Ако није била 30-40 метара дугачка. Казнови су све један до другог. Казнови су у бараци. Колко је тога! Пуна барака. На једну страну су казнови, на другу су столови. На столовима месо људско. Е, вако, сало се види. Ја сам видијо тачно на столовима то, то, то месо. Све масно. Људско месо.

Гордана Достанић: ЗАОСТАВШТИНА ЛИВАЊСКИХ СРБА

07.03.2025

Да ли сте некада били у Ливну, градићу југозападне Босне, који се препречио на самом путу од Бања Луке ка Сплиту? Пише: Гордана Достанић Знате ли да је то градић коме његови становници дали три имена: Лијевно, Хливно и Ливно? Или да је тај троимени град колевка српске средњовековне династије Мрњавчевић, како нам казује историчар Дубровачке републике, енедиктанац, Мавро Орбин, док у свом делу Краљевство Словена представља прошлост Јужних Словена? Орбин пише да је, Мрња, од кога су Мрњавчевићи, живео у Ливну из кога га је, себи у службу, узео цар Душан, када је 1350. године пролазио тим крајем. Тај „сјајни, бијели бисер, каквог нема на читавом дуњалуку“, како је

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

06.03.2025

Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, ал’ Васкрс не бива без рана. Дочека ме јутрос дренов цвет, На северу земље лала Оте се суза прађедовска заувек. Зна и она да дрен није само дрво, да дрен није само цвет. Кажи сузо, зашто сама падаш, Ко још плаче на цветање рано? Онај ком је преклан свет, Ко не памти родну кућу, Ни изнад ње птице лет. Не плачем то ја од туге, Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, Ал’ васкрс не бива без рана. Када вам понекад страх дође, Коме се помолите Ви, Којима је (одувек) прадедовски занат био србосјек. И не пишем

Мрачна тајна на дну крашких јама

06.03.2025

Да ли је поновна актуелизација Дана сећања на жртве фојби у Италији последица историјског реваншизма и замене теза, или жеља да се достојно обележе невине жртве партизана о чијој судбини се није говорило Италија уступа Југославији са правом пуног суверенитета територију која се налази између нових граница Југославије, одређених у члановима 3 и 22, италијанско-југословенске границе која је постојала на дан 1. јануара 1938, а такође и општину Задар и сва острва и оближња острвца. Италија уступа Југославији са правом пуног суверенитета острво Палагружу и остала острвца… – наведено је између осталог у указу о ратификацији мира између Италије и Југославије који је потписан фебруара 1947. године. Тим указом, који

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

05.03.2025

У обимном истраживању које покрива 130 година и чак три века, проф. др Светозар Ливада, један од најпознатијих српских научника у Хрватској и један од најпризнатијих демографа у свету, своједобно је објавио књигу “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 1880-2011″ (од вишегенерацијског и староседелачког, аутохтоног и конститутивног, до мањинског статуса)”, базирану на историјским и статистичким подацима добијеним из пописа становништва у овом периоду. Због низа појединости око периода досељавања, а затим природних и оних миграција изазваних ратовима, овај фељтон ће посебно бити интересантан читаоцима чији су преци или су они сами родом са територије Хрватске, а сада расути од Европе, Канаде и САД, па све до Аустралије. Прихватајући молбу

У Руском дому у Београду евоцирају сећање на нацистичке злочине

05.03.2025

Међународни научни симпозијум «Сећамо се, нема застарелости, Нацистички злочини и геноцид над народима у годинама Другог светског рата» који је одржан 27. фебруара у Руском дому у Београду био је значајан догађај у контексту обележавања осамдесете годишњице Велике Победе над фашизмом. Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора и његова београдска филијала окупили су на симпозијуму историчаре, истраживаче геноцида и Холокауста из Србије, Русије, Словеније и Израела и тако објединили заједнички циљ — очување сећања на зверства у Другом светском рату и борбу против ревизионизма. У центру пажње били су нацистички концентрациони логори који су постојали на територији бивше Југославије. На симпозијуму је добро изучена ужасна реалност логора смрти као што су Јасеновац

Јадовно – које се сакрило у земљу

04.03.2025

Након краткотраjног априлског рата 1941. године Краљевина Југославиjа jе подиjељена између Њемачке, Италиjе, Мађарске и Бугарске. Независна Држава Хрватска (НДХ) проглашена jе 10. априла 1941. године и у њен састав осим садашње Хрватске ушле су Босна и Херцеговина и дио Србиjе. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог животног простора”, чисте хрватске нациjе. …Закопаj ме да будем мртав… Откопаj ме да ти кажем..! Да би то остварили требало jе ићи преко мртвих Срба, Јевреjа, Рома…(али и „непоћудних“ Хрвата). Циљ jе оправдавао средства коjима jе требало очистити коров на „тиjелу чисте хрватске нациjе”. Масовни прогони и расни закони и уредбе ставиле су Србе-православне-неариjевце као реметилачки фактор, ван закона. Истине о усташким

Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу

28.02.2025

Након изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби су у БиХ имали само двије опције – да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране. Референдум – 1. март 1992.Фото: РТРС У суботу, 1. марта, навршавају се 33 године од нелегалног референдума о унитаризацији и прегласавању Срба у БиХ, иако је дотадашња, бивша “социјалистичка БиХ” од 1945. године функционисала стриктно по принципу да се не смије дешавати прегласавање ниједног народа. Након што је 1990. године у БиХ изабрана скупштина са вишестраначким саставом, од почетка функционисања видљива

СУСРЕТ СА ПРЕЦИМА

27.02.2025

Срце ми удара под грлом. Тамо доле, тамо су моји посејани и пожњевени. И ја сам тамо давно посејана.. Пише: Цвијета Радић Не чују се више звуци дана који већ сасвим измрвљен тоне у топли мир ноћи. Тишину ретко пререже шкљоцање кључа, тек да осујети повратак неког одоцнелог станара. И ноћас се, по ко зна који пут, ушуњавам и удобно смештам у замишљену мутну слику у раму без јасног облика и димензија. Магловити планински предео пресечен широком равницом и куће ушушкане у сенке густих крошњи дрвећа које памти дуже од најстаријих укућана. Људи нејасних црта лица приказују се обрисма стаса и одеће по којој препознајем само њихов пол… Ноћима тако,

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Требињу

26.02.2025

У Музеју Херцеговине у Требињу, у суботу 01. марта 2025. од 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову

Бојан Вегара: ДАН КОЈИ ЈЕ МИРИСАО НА ПОБЈЕДУ У РАТУ

26.02.2025

Наши су напредовали и гледали смо кроз двоглед као муслимани бјеже оним Игманским путем у колонама. Причало се, да нам треба 500 метара да се спојимо са Ђенералом и да је то крај рата. Мама само што је изашла из стана и отишла на посао, а ми устали и молили се Богу. Неко залупа на врата и прекидох молитву. Бураз оста у соби да се моли, а ја отворих врата. Испред стоји баба сва запухана и рекох јој: -Одкуд ти баба овако рано? -Ма јутрос наишле Муње, свратио Владо да види ђеда и одоше на Игман. Рече баба и прође у ходник и сједе сва успухана. Брише зној и пуше

Ђурђица Драгаш: Због истине, због незаборава и оних невиних душа које траже мир

26.02.2025

Случај је хтео да ми баш истог преподнева стигну поруке од двојице поштованих пријатеља са Фејсбука, двојице истомишљеника и, на неки наш начин, саборца. Председник удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић ми је проследио мејл који му је стигао из Данске. Послао му га је син Анђелке Драгаш која је неким чудом, као дете у колевци, преживела усташки покољ на падинама Требевића. Човек је, претражујући интернет, пронашао текст објављен на сајту удружења у којем је описан и од заборава отргнут злочин над његовом породицом (Kрстовдан породице Драгаш). Замишљам његово изненађење, радост, тугу, море помешаних осећања кад је прочитао ове редове. Ми, потомци чудом преживелих, најбоље знамо шта значи једно такво сведочанство.

ПРЕЖИВЕО САМ ЈЕР НИСАМ ЈЕО ОТРОВАНУ ХРАНУ: Сведочење Боже Видачковића из Градишке, који је преживео мучење у дечјем логору Сисак

25.02.2025

Само овако може се описати права истина свега што се дешавало у логорима НДХ, а што сада бискупи из Загреба релативизују и негирају. О патњама у фабрици дечје смрти у Сиску за “Новости” је, 2018, две године пред смрт, сведочио логораш Божо Видачковић из Градишке. То је била његова рана цео живот. Рођен је 1933. у поткозарском селу Цимироти, одакле је са оцем, маћехом, те четворо браће и сестара у новембру 1941. године избегао жестоку усташку офанзиву. У јуну 1942. почео је стравичан покољ Срба на Козари. Заробљени су и отерани у логор Стара Градишка. Ту су их усташе тукле 15 дана, затим су их пребацили у Јасеновац. На путу

Oтjeрaнa у грoб

25.02.2025

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe пoкрeнутe збoг рaтнoг убojствa двojицe синoвa и мужa крajeм љeтa 1991. гoдинe. Стoja Tривкaнoвић (1950) умрлa je срeдинoм дeцeмбрa 2019. гoдинe у Сиску нe дoчeкaвши прaвду збoг убojствa синoвa Зoрaнa (23) и Бeрислaвa (18) тe њихoвoг oцa Никoлe Tривкaнoвићa (48). Tрojицa Tривкaнoвићa су присилнo, 25. aугустa 1991. гoдинe, oдвeдeнa у нeпoзнaтo из пoрoдичнe кућe у сисaчкoм нaсeљу Зeлeни Бриjeг. Злoглaснoм биjeлим кoмбиjeм, кojи je љeтa и jeсeни 1991. чeстo виђaн пo Сиску, унифoрмирaнe су сe oсoбe тoг дaнa oкo пoднeвa увeзлe у двoриштe Tривкaнoвићa. Oдвeдeни су виђeни нa OРA-и, пoзнaтoм сисaчкoм мучилишту, нaкoн чeгa им сe изгубиo трaг.

Саопштење поводом годишњице ликвидације породицe Радосављевић у Дарувару

24.02.2025

Дана 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник Хрватске војске, тада двадесетогодишњи Јожица Мудри, ликвидирао је четверочлану српску породицу Радосављевић: Радета (36), његову супругу Јованку (32) и њихове малољетне синове Дејана (14) и Ненада(10). Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11 метака пуцајући им у главе. Пошто је Дејан и након пуцњаве давао знакове живота, Мудри му је кухињским ножем задао још осам убодних рана по грудном кошу и стомаку. Затим је тијела мртвих Радосављевића посложио по поду трпезарије једно до другога,

Међу најмонструознијим ликвидација породице Олујић у Церни

24.02.2025

Припадници Хрватских одбрамбених снага (ХОС) су 17. фебруара 1992. године у Церни, код Жупање, убили четворочлану породицу Олујић због етничке припадности, саопштено је из Документационо- информационог центра “Веритас”. Убиство породице Олујић спада међу најмонструозније ликвидације у рату деведесетих година прошлог вијека, уз убиства трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991. године и четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. Све три породице биле су мјешовитог хрватско-српског састава. “Веритас” је навео да су породицу Олујић – Радомира (38), његову супругу Аницу (37) и малољетну дјецу Милену (16) и Марка (13) ликвидирали припадници извиђачко-диверзантске сатније (чете) ХОС-а, којом је командовао Томислав Мади. Додаје се да је у Комлетинцима

Слободан Чикарић: Егзодус Срба у дубичкој општини

23.02.2025

Може се закључити да је дубичка општина „очишћена” од Срба и да су идеје Милета Будака и Фрање Туђмана реализоване. Дакле, у Банијској општини Хрватска Дубица извршен је геноцид над српским народом. Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију Хрватске од СФРЈ, плашећи се ревитализације нацифашистичке Независне државе Хрватске (1941–1945. НДХ: Хрватска, БиХ, Срем до Земуна). Тада је на монструозан начин убијено око милион Срба. Створена је

Школа на рубу двију пустиња, морске и камене

Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић

13.08.1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

Оливера Шекуларац: Само се обелели врхови Велебита сећају шта су све видели

Ђурђица Драгаш: ХЕРЦЕГОВИНА

Бојан Вегара: Срђан и Сташа су погинули испред зграде, а имали су само 12 и 13 година

Милена

ЦИПЕЛИЦЕ

Линта позива Тужилаштво за ратне злочине да у свом раду користи 250.000 докумената о злочинима над Србима

Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбинe 50.000 Сремаца у Другом светском рату

Сведочење Борислава Шева из Пискавице о прављењу сапуна у Јасеновцу

Гордана Достанић: ЗАОСТАВШТИНА ЛИВАЊСКИХ СРБА

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

Мрачна тајна на дну крашких јама

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

У Руском дому у Београду евоцирају сећање на нацистичке злочине

Јадовно – које се сакрило у земљу

Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу

СУСРЕТ СА ПРЕЦИМА

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Требињу

Бојан Вегара: ДАН КОЈИ ЈЕ МИРИСАО НА ПОБЈЕДУ У РАТУ

Ђурђица Драгаш: Због истине, због незаборава и оних невиних душа које траже мир

ПРЕЖИВЕО САМ ЈЕР НИСАМ ЈЕО ОТРОВАНУ ХРАНУ: Сведочење Боже Видачковића из Градишке, који је преживео мучење у дечјем логору Сисак

Oтjeрaнa у грoб

Саопштење поводом годишњице ликвидације породицe Радосављевић у Дарувару

Међу најмонструознијим ликвидација породице Олујић у Церни

Слободан Чикарић: Егзодус Срба у дубичкој општини