Niko nije bezbedan, odbrane nema. Kako da se borite protiv čoveka opasanog eksplozivom, koji jedva čeka da umre? Kuda ovo vodi? Kad dođem u Beograd, imam osećaj da sam došao u oazu slobode, sve je drugačije, šetnja, atmosfera u gradskom prevozu, restorani, sedenje u bašti nekog kafea, sve. Ovo je, upoređujući Pariz sa glavnim gradom Srbije, negde krajem prošlog leta, izgovorio Beograđanin koji već tri decenije živi u Francuskoj. On kaže da je “zemlja slobode i jednakosti” poslednju godinu i nešto pretvorena u zemlju straha. Hodam gradom, dodaje, tako što mi je dete uvek do zgrada, a ja do ulice, za nedajbože. Uhvatio sam sebe, nastavlja on, pre dva meseca

Hoće li proći ideja da se na eks-ju prostoru donese zakon sličan onome koji je nekada branio lik i delo Josipa Broza Ovo parče Balkana, zvano eks-ju prostor, odavno ima svoje dogme, postavke političkog predznaka oko kojih se ne raspravlja, neupitnosti na nivou Isusovog vaskrsnuća ili Muhamedovog učenja. Mnogi se iz godina sopstvenog života sećaju božanstva zvanog Josip Broz. Svaka kritika Najvećeg sina bila je kažnjiva višegodišnjim zatvorom, po Zakonu o zaštiti imena i dela Josipa Broza Tita. Isto je bilo, razlika je samo u nijansama, sa Rezolucijom Informbiroa. Višegodišnji boravak na Golom otoku dobijao je onaj ko je makar i posumnjao u bezgrešnost stava KPJ naspram Rezolucije. Današnja dogma

Mariborom maršira 150 Srba, pod šajkačama, uz pratnju češke muzike, dok oficir Majster sanja severnu granicu države Slovenije DOK su poslednji ostaci nekada silne i moćne Austro-Ugarske monarhije nestajali u strašnoj i krvavoj sumaglici Prvog svetskog rata, kada je svima bilo jasno ko taj rat dobija a ko ga gubi, trećeg novembra 1918. godine, u četiri sata ujutro, major poražene vojske, Rudolf Majster, menja stranu i počinje s operacijom otimanja Maribora iz nemačkih ruku. Prethodnih dana stupio je u kontakt s nekoliko skupina Srba, pristigih u Sloveniju iz nemačkog zarobljeništva. Moli ih, i oni pristaju, njih 150, da u uniformama, obavezno sa šajkačom na glavi, marširaju mariborskim ulicama, uz pratnju

Kakve tvitove i saopštenja su razmenili glodur „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović i članovi NUNS-a Žestoka tviter-rasprava između direktora i glavnog urednika „Večernjih novosti” Ratka Dmitrovića i pojedinih članova Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) toliko se zahuktala da ovo udruženje traži izjašnjavanje resornog ministra Ivana Tasovca. Ratko Dmitrović ne traži ništa. Osim što i dalje svojim tvitovima uzburkava NUNS-ovo članstvo koje ga optužuje za govor mržnje. Kako je sve počelo? Dmitrović se, komentarišući komemoraciju u Blajburgu kao jedini prostor kolektivne žalosti Hrvata, prisetio kako je još devedesetih „govorio i pisao da je Hrvatska neoustaška država” i da su ga zbog takvog stava „napadali jedino u Srbiji”. Kada ga je jedan od