Колумнисти Архиве - Page 27 of 56 - Јадовно 1941.

Немања Девић: Однос према невино страдалима није само питање прошлости

3. November 2017.

Сад у суботу, 4. новембра у 13 часова, у Лисичјем потоку, у близини Краљевског двора, окупиће се људи који негују успомену на жртве комунистичког терора у Београду – да им одају пошту. Свештеници ће служити парастос за све невино страдале, а скуп ће бити без икаквих страначких обележја. И ја ћу бити међу онима који ће тог дана упалити свећу за душу жртава. Са нама ће бити и принцеза Јелисавета Карађорђевић, секретар Синода о. Саво Јовић, академик Душан Ковачевић, др Леон Коен, Љиљана Пекић, Драгослав Бокан, др Срђан Цветковић… И желео бих да позовем моје пријатеље да се у што већем броју окупимо тога дана на том месту, јер однос

Бећковић: На небу нема Републике Косово

27. October 2017.

И они који нису мислили никада да ће мислити о Косову, разуверавају се сваки дан, а све што се на свету догађа, повезује се са случајем Косова. Иако на овогодишњем Сајму није имао нову књигу, мада је за многе прошлогодишња поема „Праху оца поезије“ с продуженим дејством нова, Матија Бећковић је, представљајући књигу Ранка Ђиновића, побудио пажњу као да је о његовим стиховима реч. Јер, када песник Бећковић говори о књизи чији је наслов „Са неба се све познаје“, не може а да не проговори о ономе о чему, рекло би се, одувек и мисли и пева: о небу, и то ономе на коме су од стварних важнији поетски јунаци и на којем неке границе никада неће бити уцртане. „Није случајно речено да поезија не игра такву

Матија Бећковић у Дому културе Грачаница

Матија Бећковић: Кобне наше поделе

25. October 2017.

Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили

Жртва је вазда у праву

24. October 2017.

Пита ме у једном подужем писму комесар за избеглице Европске уније: „Зашто се Србима у РХ све то догодило? Где је њихова појединачна или колективна кривња?“ Укратко одговарам: „Срби су жртве хисторијског некажњеног злочина.“ Српска кривња, као колективитета за то што им се догодило и како им се догађало, није питање њих и њихове кривње Хисторијска кривња колективитета не постоји. Наиме, хисторисјки злочин за жртву народа као народа не тражи кривњу у њему – колективитету. То је онај злочин којим су погођени људи и њихове институције, добра, завичаји, баштина, укључујући и гробља, целокупан простор. Злочини су вазда конкретни и утуживи. То је моја преокупација да нађем бар приближно оне чињенице које

Немања Девић: ХУСАР

23. October 2017.

Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се

Трибина у Београду: “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”

20. October 2017.

Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”објављен је у часопису “Српска слободарска мисао” (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола

Немања Девић: Прича ми пожутела фотографија

16. October 2017.

Не постоје речи које би описале усхићење какво осећа историчар док држи у рукама неки комад хартије, за који само он у том тренутку зна какву драгоценост за његово истраживање представља. Мени су данас дрхтале руке, трипут ме прошла језа, а очи се испуниле сузама када сам у архиву, у збирци фотографија које је Озна запленила од некадашњих припадника краљевске ЈВуО, пронашао и једну на којој је мој покојни чукундеда, Радосав Мијатовић. Препознао сам прво његов лик, па онда и његових сабораца. Онда сам препознао и нашу стару кућу у селу, где сам као основац пре петнаестак година започињао истраживање и писање (ко је тад то могао тако звати?!), па

Свети Бранковићи: Максим, Ангелина, Јован и Стефан, икона из манастира Крушедола из 1644. г., рад Андреје Раичевића; сада у Музеју Српске православне цркве у Београду

Срби на подручју Словеније у XV веку

10. October 2017.

Срби и српска властела Бранковићи на подручју данашње Словеније и северне Италије у XV веку После пораза српске војске у Бици на Марици 26. септембра 1371. године, долази до првих већих сеоба Срба узрокованих турским освајањима. Миграције су још више појачане иза Боја на Косову 1389. године. Међу првим избеглицама били су бројни припадници српског племства, са којима је бежало и мноштво народа. Главни правци тих сеоба су ишли према западу и југозападу (Босна и Далмација) и према северу (Угарска). Пресељавања су често била усмерена у крајеве где су Срби тада били компактно насељени, нпр. на Пељешац¹ али и у подручја удаљенија од матице, па се тако 1404. године обнављају

Бећковић: Горски вијенац је Нови завјет српског народа!

7. October 2017.

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи

Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

6. October 2017.

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да

Никола Милованчев: O Србима и православној вери на просторима данашње Хрватске до XX века

5. October 2017.

Манастир Крка Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручjу римске провинциjе Далмациjе постоjала су броjна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљниjа археолошка истраживања наjстариjег периода боравка Срба на тим просторима. Тек у време краткотраjне Републике Српске Краjине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било jе омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручjу Книнске Краjине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручjа Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена jе РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова обjављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“ и

Место српског васкрса

30. September 2017.

Зашто jе за Србе битно да знаjу где су и шта су Пребиловци? Ово jе кратка прича о jедном селу, о српском страдању и васкрсу Пребиловци данас Херцеговина. Долина Неретве. Село Пребиловци, од Мостара удаљено тридесет пет, од мора двадесет, a од Чапљине пет километара. Место сусрета народа и вера. И место њиховог сукоба. Ако постоjи нека верзиjа овоземаљског пакла, у Другом светском рату Пребиловци са околином су прошли кроз њега. У погромима током првих месеци постоjања Независне Државе Хрватске (НДХ) нестаjала су читава српска села. На наjбруталниjи начин уништавани су и трагови о сваком присуству Срба на тим подручjима. Масовни покољи становништва у доњоj Херцеговини почели су на Видовдан 1941. Усташе

Бећковић: Српско културно насљеђе је албанско из угла оних који „дубе на глави“

19. September 2017.

Српски академик Матија Бећковић изјавио је да се нема шта приговорити Албанцима који тврде да је културно насљеђе Срба на Космету, у ствари, албанско јер је то истина из угла човјека који „дуби на глави“. „Нема им се шта приговорити јер из угла човека који дуби на глави, то што су рекли, све је истина“, рекао је Бећковић за „Спутњик“, коментаришући саопштење власти самопроглашеног Косова да је филм Бориса Малагурског „Косово – моменат у цивилизацији“ расистички и без преседана, те дио „спорне кампање“ против чланства самопроглашеног Косова у Унеску. Директор Културног центра у Грачаници Живојин Ракочевић напоменуо је да до прије 10 година 80 одсто Албанаца не би ни помислило

Вечерас у Добоју Дмитровић представља своју књигу „Крст на крижу“

14. September 2017.

У Центру за културу и образовање у Добоју, вечерас ће бити представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, која садржи прилоге за боље разумијевање српско-хрватских односа. Дмитровић је новинар-истраживач, поријеклом са Баније, територије данашње Хрватске. Аутор каже за књигу да је плод тридесетогодишњег истраживања и покушаја да објасни и себи и другима откуда толика мржња из дијела хрватског народа према свему што је српско. Дмитровић оцјењује да је будућност хрватско-српских односа у спознајама и суочавању са чињеницама које су неспорне. Представљање књиге „Крст на крижу“ у добојском Центру за културу и образовање биће одржано вечерас у 19.00 часова. Везане вијести: „Крст на крижу“ без ретка мржње | Јадовно 1941. Представљена

“А хоће ли оне који нису признали Косово да истерају из ЕУ?”

24. August 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је да не разуме чему журба да буде решено питање Космета и додао да стиче утисак да су сва друга питања решена, па је и Србима и свету једино преостало питање Косова. – Ајде да за ову прилику, уз Косово, набројимо још седам сличних, и то само на слово К: Корзика, Каталонија, Кипар, Квебек, Крим, Курилска острва, Кореја – рекао је Бећковић за НИН. Када је реч о унутрашњем дијалогу о Космету који је иницирао председник Србије Александар Вучић, Бећковић каже да је та дебата завршена прие него што је и почела. Он истиче да не постоји унутрашњи дијалог, као ни спољашни монолог. Коментаришући оцене да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља