arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бећковић: Хашани могу бити једно од најважнијих мјеста у Српској

Академик Матија Бећковић сматра да би Хашани, родно мјесто књижевника Бранка Ћопића, могли бити једно од најважнијих мјеста у Републици Српској. Бећковић је рекао да су родна мјеста књижевника веома значајна и да би требало направити мапу на којој би била обиљежена. “То су главни градови Републике Српске и њене културе, то је темељ на којем она стоји. Ја са био у Смиљану Николе Тесле и данас кад сам долазио до родне куће Бранка Ћопића и овај крај ме подсјетио на то мјесто”, рекао је он данас током прве посјете родном мјесту Бранка Ћопића. Бећковић је навео да је Ћопић први писац којег је знао, а касније га и упознао.

Своји на своме, слободни и поносни

Читав један век, и коју годину преко, за српског сељака је одбрана земље значила уједно и одбрану Отаџбине и одбрану њиве. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. децембра 2015.године. Од 1830-их, када Србија постаје земља слободних сељака, када сваки од њих добија од кнеза Милоша свој мали комад да на њему слободно живи и привређује, па све до Првог светског рата, када њихови унуци, иако неписмени и неуки, на Церу и Колубари знају без дилеме шта представља српски национални програм. Када ту СВОЈУ ЗЕМЉУ бране, уз огромне жртве. И потом, у доба Краљевине, када они у мом Поморављу масовно гласају за опозиционе листе, јер их на

Матија Бећковић: Прошао сам боље од Његоша – њему су срушили гроб, а мени ће тек да руше

Бећковић наводи да је тешко поверовати да би темељ једне чланице НАТО-а, најмоћнијег војног савеза на свету, која држи под санкцијама Русију – највећу државу на свету, могли да угрозе стихови једног песника. ​ Песник и академик Матија Бећковић, и поред бројних претњи, увреда и хајке коју је покренуо Општински одбор Демократске партије социјалиста (ДПС), а наставили медији блиски властима, након 23 године поново је говорио поезију у Будви, граду који му је 1995. године доделио књижевну награду „Стефан Митров Љубиша”. Пред почетак његовог гостовања ипак су избили проблеми, јер је Будванка Д. Љ. покушала да на свом звучнику пусти црногорску химну „Ој, свијетла мајка зоро”, након чега јој је

Незаборавно вече Матије Бећковића у Будви

Академик Матија Бећковић наступио је на Књижевном фестивалу “Ћирилицом” у Будви, гдје је пред око 300 посјетилаца говорио стихове својих пјесама. Пјесник Радомир Уљаревић рекао је да Бећковић звучи као антички пјесник, а да је његова поезија велика драма репродукована у стиховима, који тешко да имају премца у савременој књижевности. “Бећковић практикује умјетност говорења поезије, коју су познавали народни пјесници, који су своје епове казивали записивачима, најчешће уз гусле”, додао је Уљаревић. Према његовим ријечима, Бећковић је, као и Његош, све странице свога дјела посветио Црној Гори било да је о њој говорио као Нојевој барки или о манастиру. “Са више љубави о Црној Гори, тешко да је ико писао,

Танјуг (видео)

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (4)

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

Фото М. Лабудовић

Брука у Будви: Сметају им Бећковић и ћирилица, прекрајају историју!

Фестивал књижевности “Ћирилицом” у Будви, представници ДПС искористили за напад на познатог песника. Оптужили организаторе да ударају на темељ државе и да прекрајају историју Други фестивал књижевности “Ћирилицом”, који је почео у четвртак увече на тргу у будванском Старом граду и трајаће до 3. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе, имао је неуобичајен увод. Опозициона Демократска партија социјалиста, пред гостовање песника Матије Бећковића на овом фестивалу 31. августа, “присетила” се да је то “исти онај Бећковић који не признаје државу Црну Гору, њен језик, писмо, историју нити иједан напор уложен на путу ка бољитку и просперитету грађана наше земље”. – Бећковић Црногорце назива

Нико Бартуловић

Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста

О страдањима четворице књижевника из Далмације (Нико Бартуловић, Ђуро Виловић, Силвије Алфиревић, Јосип-Сибе Миличић) Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945. а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. 1) Нико Бартуловић, ријетко уман и честити човјек, велики и искрени југословенски родољуб (идеолог Орјуне), убијен је почетком 1945. године а не 1943. године као

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

Хевајијеве песме су важне зато што показују српску националну свест код Срба муслиманске вере у првој половини XVII века; што доказује да су у то време штокавски икавци себе идентификовали као Србе; јер указују да је постојало неповерење између Срба који су прешли на мухамеданство и оних који су остали у православљу. Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“. Ко је Хеваји Ускјуфи? Мало је познат па верујем да ће из овог чланка и г.

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

О партизанима се још увек мало зна

Историчар Немања Девић о истинама и предрасудама које су везане за народноослободилачку борбу. Недовољно истражене улоге шпанских бораца у подизању устанка и Црвене армије Много је “белина” у историографији везаној за партизански покрет у Другом светском рату. Не зна се поуздано какав је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације, који је заиста обим револуционарног терора у првој ратној години. Није довољно истражена улога шпанских бораца у подизању устанка, ни како је после тога текла тиха елиминација значајног броја њих. Ово, за “Новости”, објашњава историчар Немања Девић, из Института за савремену историју, који управо спрема докторат о партизанском покрету. – За јавност је и даље

Дан када се Велебит тресао по други пут

Док киша неуморно пада Јадовчани крећу ка Јадовну. Долазимо на гранични прелаз Изачић и шта друго очекивати, него претрес и контролу свих ходочасника и њихових ствари. Пише: Санда Благић Један од полицајаца претура по нашим личним стварима са хирушким рукавицама, к’о да смо губавци. Задржали су нас, само да не стигнемо на вријеме. Кад су нас добро претресли, наредили су нам да станемо километар од границе. Ни слутили нисмо да ће зауставити наш аутобус у Личком Петровом селу и извршити своју “дубинску” контролу. Три наша ходочасника изведоше а минути се отегоше као сати. Вратише двојицу а Дану Лукајића задржаше, узеше његове ствари и рекоше нам да он неће наставити пут

Академик Матија Бећковић

Матија Бећковић: Лишени живота и смрти

Многе маjке су имале само jедну жељу – да за те душе по словеначким висовима проспу стотине хиљада свећа не би ли се смириле и утешиле Дошао сам на ово свето место као син свога оца и изасланик престолонаследника Александра чиjем jе оцу, краљу Петру II била заклета она воjска чиjи jе официр био моj отац, а овде jоj jе последња од безброj масовних гробница.  Дошао сам због оног због чега се долази на гробље, да кажем оно што се на гробљу говори. Али први долазак сина на гроб оца од кога jе стариjи већ 30 година ни у наше време се не догађа тако често. А невидљива костурница коjа ниjе никад похођена ни окађена ни кад jе

Ратко Дмитровић

Краве и злочини испод горе Петра Свачића

Почетком 2010. године на Кордуну, делу некадашње Републике српске Краjине, забележене су поjаве као пресликане са простора Косова и Метохиjе; лопови упадаjу у куће и стаjе, оборе и гараже, узимаjу шта им jе воља: тракторе, краве, свиње, пољопривредне машине, сено… На Косову то раде Шиптари, на Кордуну Хрвати. И на jедном и на другом простору жртве су Срби. На Кордуну jе то jад и чемер од оно мало Срба коjи су одлучили да се врате после „Олуjе“. Живе од сточарства и пољопривреде. Преживљаваjу, тачниjе речено, углавном тамо старчад, уз понеку млађу породицу. Зна се ко су лопови али држава Хрватска ништа не предузима да заштити своjе грађане. Кордун jе релативно

Ратко Дмитровић

Крунослав Драгановић или велика комунистичка тајна

Ни данас, мада су прошле децениjе, нема одговора на питање зашто се ратни злочинац, приjатељ Анте Павелића, човек коjи jе спасао и њега и хиљаде усташких кољача, вратио 1967. године у Југославиjу, наставио да живи у слободи, и као частан човек умро у граду своjе младости Трст jе деловао мирно и готово поспано тог поподнева, десетог септембра 1967. године. Нико у граду, па ни они коjима jе то био посао, ниjе наслућивао да ће се тог дана догодити нешто што ће заталасати европску и америчку jавност, политичке и обавештаjне структуре посебно. На узвишење изнад града, место где jе давно подигнута Тврђава Сан Ђусто, а поред ње саграђен истоимени хотел, лагано

ratko-tribina.jpg

Све познате усташе прошле су кроз семеништа католичке цркве, одакле су изашли са киптећом мржњом према Србима

Господин Ратко Дмитровић спада у оне српске новинаре коjи не изнаjмљуjу своjе перо, нити су независни од памети и морала, а зависници новца коjи Империjа убацуjе у Србиjу да би jе срушила. Још као уредник часописа „Аргумент“, оставио jе лепог трага у нашем журнализму, а да и не говоримо о њему као човеку коjи jе, у последњих неколико година води франкфуртске „Вести“, па га jе власник сменио због „претераног“ бављења хрватским односом према Србима (ко сме да каже нешто Хрватима кад они иду у ЕУ?) И заиста: Дмитровић jе неформални доктор jедне од кључних области коjом треба да се бави наука слободне Србиjе, а то jе кроатологиjа. Његова професорска катедра

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.