Поводом обjављивања књиге „Тотални геноцид – Nezavisna država Hrvatska 1941-1945”аутора Динка Давидова Као истраживач коjи jе читав радни век провео у изучавању српских културноисториjских споменика, Динко Давидов jе jош пре неколико децениjа почео да сабира архивске материjале и фото-документациjу о српским сакралним обjектима (црквама и манастирима) коjе су уништиле, оштетиле и опљачкале усташе на подручjима Независне Државе Хрватске. Као и сваки Србин у коjем ниjе згаснуло српско национално осећање, а таквих данас, на нашу жалост и срамоту, има напретек, до бола дирнут размерама усташког геноцида коjем jе тешко наћи сличности чак и са наjзлогласниjим барбарским поступцима широм земљине кугле, Давидов jе одлучио да отргне од заборава усташке злочине, да их,

Од 1941. до 1945, у НДХ, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено више од 450 православних храмова, o чемуи сведочи књига Динка Давидова   Са представљања књиге: „Тотални геноцид” Фото Томислав Јањић   У Српскоj академиjи наука и уметности, на Трибини Библиотеке САНУ, о књизи Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда, говорили су Василиjе Ђ. Крестић, Миро Вуксановић и аутор. Краjњи исход погрома над културним добрима доноси поразне податке коjи казуjу о величини историjског губитка. Разрушено jе, спаљено, оштећено, оскрнављено више од 450 православних храмова, наjпостоjаниjих историjских споменика српског народа. У тим храмовима уништени су монументални иконостаси, хиљаде икона, велики

У сећање на погром Јевреjа, СПКД Просвjета Аустриjа jе 23. новембра у галериjи „Хаjнрих“ у Бечу, организовала промоциjу књиге „Пут у вечност – 70 година Кладовског транспорта“ др Жељка Драгића.   Рођен у Немачкоj, српских и jевреjских корена, Жељко Драгић се школовао како у Југославиjи, тако и у Немачкоj и Аустриjи. Овакво искуство омогућило му jе да у свом раду обухвати више идентитета и тема, те jе тако у своjоj докторскоj дисертациjи, коjу jе одбранио на Бечком универзитету, истраживао однос српске православне цркве према Јевреjима током Другог светског рата. У своjоj књизи „70 година Кладовског транспорта – путовање у вечност“, др Драгић jе обjединио српску и jевреjску историjу, истражуjући судбину

У oргaнизaциjи кaрлoвaчкoг пoдoдбoрa СKД Прoсвjeтa oдржaнa je прoмoциja нajнoвиje књигe прoф. др. сци. Свeтoзaрa Ливaдe “Стрaдaњa и нaдaњa”. Aутoр Ливaдa кaжe дa сe дoгoдиo пoвиjeсни злoчин тe дa ниткo ниje трaжиo пoвиjeсни oдгoвoр нa тo. Kaдa je истрaжиo прирoду рaтa, хтиo je утврдити и њeгoв сaлдo.  Нa 420 стрaницa, aутoр у сeдaм пoглaвљa пружa сaлдo рaтoвa нa прoстoру нeкaдaшњe Jугoслaвиje, дoстa je брojчaних пoдaтaкa, a дaт je и дeтaљaн списaк српских жртaвa рaтa и пoрaћa нa пoдручjу Хрвaтскe. Уз aутoрa o књизи je гoвoриo кoлeгa филoзoф прoф. др. сци. Вeсeлин Гoлубoвић. – Ливaдa je писao нa примjeру рaтoвa кojи су нaс снaшли у крвaвoм рaспaду Jугoслaвиje. Рaтoви сe вoдe рaди

Познати српски и краjишки књижевник Јован Радуловић, приjе 15- ак година,  одговараjући на питање зашто jош нико ниjе написао роман о “Олуjи”, одговорио jе да се велики романи не пишу по наруџби  и да ће се сигурно jедног дана поjавити и прави роман о њоj из пера писца коjи jе као диjете у некоj тракторскоj приколици у избjегличкоj колони прешао пут од неког краjишког до неког мjеста у Србиjи и коjи jе невиним дjечиjим очима осликао предjеле и догађаjе на том путишествиjу.   До сада jе обjављено неколико романа о рату за Краjину, односно о “Олуjи”, тj. о избjегличкоj колони дугоj преко 800 километара у коjоj се нашло преко 220.

Историjски проjекат Сребреница са задовољством обавештава jавност да ускоро из штампе излази ново издање, зборник радова групе аутора, „Однос према српским жртвама у сукобима током ХХ века“.   Оваj зборник jе проистекао из научног скупа под истим називом коjи jе 8. фебруара 2013. године био одржан на Правном факултету у Бања Луци сарадњом Историjског проjекта Сребреница и те угледне научне установе у Републици Српскоj. У зборнику, коjи покрива период од Другог светског рата до сукоба везаних за распад СФРЈ деведесетих година прошлог века, осветљаваjу се догађаjи и однос према српским жртвама на подручjима Словениjе, Хрватске и Босне и Херцеговине. Страдање српског народа у Сребреници обрађено jе у посебном поглављу. Међу

Роман Миломира Краговића “Деца олуjе”, у издању “Новости”, књига о коjоj ће се гласно ћутати     ЧЕСТО “разборитиjи” критичари и писци говоре да о ратним сукобима на просторима бивше Југославиjе ниjе добро писати jер не постоjи “дистанца” са коjе се све то може разумно сагледати. Једино ниjе jасно да ли те дистанце треба да буде у односу на пословични српски самозаборав, истину, трагедиjу, идеолошка и међунационална “поравнавања” или у односу на разум, кога у рату наjмање има. Свеjедно jе коjи ће се синоним за интелектуални кукавичлук изградити.   Истини за вољу, књиге коjе су се на овим просторима (на свим странама) поjављивале и коjе су покушавале да досегну наjдубљи

У народноj библиотеци “Петар Кочић”, у Бањалуци дана 24.06.2013., са почетком у 18 часова, промовисана  jе књига филозофа и историчара Светоазара Ливаде. У  своjоj новоj књизи “Страдања  и надања”  Ливада  на потресан начин сведочи о злочинима столе У нас човек мора да доживи бар два рата пре но што оде да почива у миру. У нас jе било и оних људи коjи су доживели 4 – 5 ратова по глави становника. Готово све ратове изазвали суковачи рата, а њихови извођачи били су пси рата. По дефинициjи, сваки рат jе окрутан. Ма како се рат називао с обзиром на зараћене стране, по своjим последицама и у своjоj суштини био jе то грађански

После три издања „Духа самопорицања“ – књиге коjа jе траjно променила разумевање српске самосвести после скоро сто година идеолошких лутања, изашла jе нова књига Мила Ломпара, под називом „Повратак српском становишту?“, (у издању Catene mundi), коjа jе овом књигом отворила нову библиотеку, под називом „Српско становиште“. У „Повратку српском становишту?“ сабрани су интервjуи проф. др Ломпара коjе jе дао за различите часописе у Србиjи и Расеjању у периоду од 2007. до 2013. године. Године нису случаjно одабране: управо 2007. почиње да се формира jасна политика под паролом „Европа нема алтернативу“, коjа обнавља континуитет културне политике у Титовоj Југославиjи на изразиту штету српских националних интереса, коjи полако али сигурно губе своjе

Очито jе да смо сведоци распламсавања „битке за историjу“. Присуствуjемо њеноj ревизиjи и стварању услова за наjзлоћудниjи реваншизам Не могавши да побегне од чињеница, Корб наставља: „У Гудовцу jе концем априла 1941. дошло до пушкарања између српских воjника коjи су бежали и хрватских jединица коjе су настоjале да их заробе. У тим борбама било jе троjе погинулих. Како се у том часу овде налазио jедан усташки корпус, он jе одмах кренуо у околину Бjеловара. Хрватске власти 28. априла 1941. ухапсиле су око 200 добростоjећих српских сељака, учитеља и свештеника из Гудовца и околних српских села. Масакр коjи jе уследио може се на основу доступних извора описати само у наjгрубљим цртама. Ухапшени су дотерани

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ    ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Дуго припреман и плански изведен бестиjални злочин над воjницима и официрима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године видио jе, путем телевизиjских снимака, циjели свиjет. На Скендериjи су лешеви побиjених воjника спаљени, jер jе на њих навучен трамваjски електрични вод високог напона. Нажалост, догађаjи коjи су услиjедили сутрадан као да су оваj

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанства о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге…  Приредио: Огњен БЕГОВИЋ  На догађаjе с почетка деведесетих година прошлог виjека у БиХ и послиjе двадесет година гледа се из различитих и потпуно опречних углова – бошњачка страна на њих гледа као на “сjаjне воjничке побjеде”, а српска страна их назива злочинима. 1. март 1992. На Башчаршиjи код Старе православне цркве, у сватовима свога сина, убиjен jе металски радник Никола

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ  Изетбеговићеви “специjалци” обрачунаваjу се са своjим учитељима – Триву Гуслова затвара, а потом убиjа лопов коjи jе из предузећа “Зрак” уочи рата украо оптику, коjу му jе Гуслов, приликом претреса на излазу из предузећа, одузео. Гуслов jе радио као портир на капиjи. Платио jе главом само зато што jе одговорно радио своj посао. Оваквих случаjева било jе у

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ…. СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ  Злочин из засjеде, коjи су извршили паравоjне муслиманско-хрватске формациjе над припадницима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године на Скендериjи и у Добровољачкоj улици у Сараjеву jош jе “завиjен“ у вео таjне, а истина гурнута “под тепих“, тако да jе много тога остало непознато и неразjашњено. Свугдjе у свиjету злочинци су са оне стране браве, само су

Изашла jе из штампе књига Дивосело, Читлук и Орнице у времену и траjању, аутора Миле Раjчевића. Промоциjа ће се одржати дана 10. маjа 2013. године у 18,00 часова у сали Скупштине општине Нови Београд. У књизи нас аутор води кроз подвелебитска села Дивосело, Читлук и Орнице описуjући вриjеме насељавања, људе, обичаjе, религиjу, школство, природу, догађаjе и сталне ратове за туђе интересе.   Централна тема књиге jе насељавање, живот, сеобе и голготе Срба Личана о коjима аутор основом широке и децениjама сакупљане чињеничне грађе прича, полемише и даjе одговоре на многа досад неодговорена питања и сакривене чињенице.   У књизи jе обрађено учешће и страдања ова три села у ратовима, посебно у Народноослободилачком рату 1941 – 1945. године као и