Протоjереj-ставрофор др Саво Б. Јовић већ више од 20 година обjављуjе књиге, истражуjе и отворено пише о страдању Српске Цркве, свештенства и српскога народа. Сабравши сва дотадашња истраживања, са философском дистанцираношћу (и поред ауторовог личног искуства – вишегодишњег робиjања у послератном, комунистичком режиму), и на основу изворишних, аутентичних докумената, у штампи се, пре неколико година, поjавило његово дело под насловом Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохиjи: сведочанство о страдању Српске Православне Цркве и српског народа од 1945. до 2005. године.   „Овом књигом сам покушао, да кроз извештаjе надлежних епархиjских архиjереjа Епархиjе рашко-призренске, као и других лица коjа су у њоj боравила укажем како су исељавања Срба са

Монографиjа ће имати два до три тома са више од 2.000 страница, а осим имена српских жртава, биће обjављено и више од 10.000 фотографиjа. БЕОГРАД, 25. АВГУСТА /СРНА/ – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић наjављуjе да ће монографиjа са око 31.000 имена српских жртава у рату у БиХ до краjа ове године бити припремљена за штампу. Тако ће Република Српска бити прва, а могуће и jедина у Европи, коjа излази са прецизним подацима о своjим људским губицима. Иванишевић истиче за Срну да су се коначно стекли финансиjски услови да се приведе краjу посао око штампања ове монографиjе, коjа ће носити назив “Људски губици српског

Oдмах по обjављивању, eнциклопедиjа je нестала са полица књижара по Србиjи. Тако драгоцена и у то време скупоцена књига у тиражу од 3000 примерака, ниjе могла тек тако да нестане са полица књижара. Очигледно се ради о нечиjем интересу да та књига не дође до великог броjа читалаца, и таj неко ниjе жалио материjална средства да таj своj план оствари.   Недавно jе издавачка установа Catena mundi решила да штампа друго издање енциклопедиjе по коjоj ова издавачка кућа носи своjе име. Шта jе то Catena mundi, шта се криjе иза тог мистериозног имена, о каквоj енциклопедиjи jе реч, коjим темама се бави… питања су коjа смо поставили Бранимиру Нешићу, директору ове издавачке куће.   Господине Нешићу, реците

СПЛИТ, 20. МАЈА /СРНА/ – Књига сплитског историчара Драгана Марковине “Између црвеног и црног – Сплит и Мостар у култури сjећања” изазива велику пажњу и контроверзе, jер детаљно показуjе размjере уклањања антифашистичких и jугословенсих обиљежjа у тим градовима, а нарочито Сплиту. Књига “сецира” друштвена и политичка превирања са посебним нагласком на радикалне промjене симбола, споменика, имена улица и тргова.    У књизи jе наведено да су само у Сплиту након 1991. године промиjењена имена 103 улице. У том времену на териториjу Хрватске било jе уништено или оштећено чак 80 одсто антифашистичких споменика. Радило се о свеобухватном обрачуну и политички мотивисаном брисању мемориjе. Марковина у књизи наводи читав низ случаjева потпуног брисања

После смотре Маневарске бригаде, у хотелу Панорама у Власеници jе окупио официре обећавши да ће саопштити имена наjзаслужниjих за стварање Републике Српске. Али, генерал jе прозвао четири старице… Књига “Маjка” – друго допуњено издање, пуковника Воjске Републике Српске, Миленка Аврамовића jе представљена у Бањалуци. Како каже Миленко, инспирациjу jе добио приликом последњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници, после смотре Маневарске бригаде, у хотелу Панорама где jе окупио официре обећавши да ће саопштити имена наjзаслужниjих за стварање Републике Српске. Ту су биле присутне и четири жене обучене у црно. Официри су се потаjно надали да ће неког од њих подићи и учинити славним. Али, генерал jе прозвао четири старице:

Аутор књиге “Сребреничка подвала” пуковник Ратко Шкрбић истакао jе на трибини у Београду да jе његова књига воjна анализа догађаjа у Сребреници 1995. године заснована на чињеницама, те да политике у њоj нема, осим у jедном малом диjелу, коjи jе било немогуће заобићи. “Праћењем кретања заробљеника, установио сам да Тужилаштво у двиjе оптужнице износи податке о броjу заробљених, превезених и погубљених, коjи се противе свим законима логике и здравог разума”, рекао jе Шкрбић на трибини у пуноj сали Вазнесењске цркве.  Он jе напоменуо да jе разлика између броjа становника Сребренице приjе и послиjе операциjе Воjске Републике Српске у свих 12 примjера прорачуна мања од 1.000, а у неким примjерима чак

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Промоциjа књиге “Ратне ознаке Срба 1991 – 1995” биће одржана у петак, 25. априла, у просториjама Академиjе наука и умjетности Републике Српске у Бањалуци.     “Књига обрађуjе тематику амблема српских jединица из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата и прва jе таква књига у Српскоj”, рекао jе Срни аутор књиге, дипломирани теолог Предраг Цупаћ.  О књизи ће, осим аутора, говорити издавач Звонко Савић, доцент Горан Латиновић, те рецензенти – ратни начелник Главног штаба Воjске Републике Српске генерал-пуковник Маноjло Миловановић и предсjедник Српског друштва за хералдику Драгомир М. Ацовић.  Промоциjа ће почети у 19.00 часова.   Извор: Везане виjести: Богослов скупља ратне ознаке – Jadovno 1941. ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ОБИЉЕЖЈА ВРС – Jadovno 1941.

БАЊАЛУКА, 16. АПРИЛА /СРНА/ – У Бањалуци ће данас бити одржана промоциjа другог допуњеног издања романа “Маjка”, аутора Миленка Аврамовића. Аврамовић jе рекао Срни да jе роман прича о ратном вихору у коме jе нестала Југославиjа. Инспирациjу за настанак роман, каже аутор, добио jе приликом посљедњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници, када jе, послиjе смотре Маневарске бригаде, окупио официре, обећавши да ће саопштити имена наjзаслужниjих за стварање Републике Српске. “Присутне су биле и четири мени непознате жене обучене у црно. Официри су се потаjно надали да ће некога од њих подићи и учинити славним, али генерал jе прозвао четири старице: Кристину Марчета из Новог Града, Милеву Лазаревић из

Потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки рекао jе синоћ у Источном Сараjеву да jе неко у међународноj заjедници проjектовао да уништи српски народ, са коначним циљем да то буде урађено у сваком смислу – териториjалном, економском, културном, политичком. Представљаjући своj роман “Геноцид”, Влаjки jе истакао да се с том намjером напада и демонизуjе све наjважниjе у српском народу и иде толико далеко да се и Српска православна црква проглашава геноцидном. “Постоjао jе план за крунски доказ о геноцидности Срба”, наглашава Влаjки, додаjући да jе наjвећи кривац за оно што се десило на простору бивше Југославиjе такозвана међународна заjедница коjоj jе циљ био да “растури” ту државу. Он сматра да су САД

Према риjечима професора Исраелиjа, рат деведесетих година прошлог виjека био jе друго полувриjеме Другог свjетског рата у локалним оквирима, а питање продужетака остаjе отворено. “Ужасе су чиниле све зараћене стране”, каже Исраели, при чему се осврнуо на чињеницу да су током Другог свjетског рата наjвеће жртве били Срби.Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ    ЈЕРУСАЛИМ, 10. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Израелски професор Рафи Исраели, jедан од аутора књиге “Дивљаштво у срцу Европе – босански рат /1992-1995/”, описао jе Републику Српску као отворену и прозападно ориjентисану, док федералне пеjзаже, како jе рекао, осликаваjу и џамиjе и вехабистички покрети. Хармониjу народа у БиХ професор Исраели jе описао као “могућност миjешања воде и уља”. “Израелски допринос обjективном приступу БиХ никада ниjе имао jачу документациону

Репресалиjе над цивилима правдане су тиме да jе реч о „неприjатељу наклоњеном живљу” Злочиначки поход аустроугарске „експедиционе армиjе” против цивилног становништва на окупираним териториjама Балкана, источне Европе и у пограничним региjама Хабзбуршке монархиjе до детаља jе планиран у годинама пре обjаве рата. Био jе саставни део оперативног плана извршног цивилног заповедника и, истовремено, воjног команданта анектиране Босне и Херцеговине Оскара Поћорека. Планом jе предвиђено„темељито чишћење терена од остатака неприjатељског становништва”, да би се населило„царевини одано живље”. Репресалиjе над цивилима образложене су аргументом да би „неприjатељу наклоњено живље” било подстакнуто да у збеговима напусти „ослобођене региjе”, у ствари окупиране териториjе. Насловна страна „Арбаjтер цаjтунга” од 25. августа 1914. (Фото Национална библиотека

Извршиоци смртних казни над цивилима у окупираноj Србиjи били су тражени „стручњаци” у аустроугарскоj армиjи – детаљно су обучавани о воjном трошку Саговорник „Политике” у овоj сериjи написа, професор универзитета у пензиjи Ханс Хаутман, али и други аустриjски историчари, попут генералног директора Државног архива Волфганга Мадертанера, указуjу да jе Виктор Адлер (утицаjни социjалдемократски политичар и суоснивач политичке странке коjа и данас предводи Владу Аустриjе), поткраj рата закључио да ће одговорност за рат и све страхоте сносити Хабзбург, никако послератна Аустриjа. Став некадашњег доаjена грађанске левице спремно су прихватили надлежни политичари и истражитељи, а данас се на њега позиваjу историчари коjи релативишу кривицу Беча у Првом светском рату. У студиjи о

У расправама аустриjских историчара о обележавању стогодишњице избиjања Првог светског рата поjавио се захтев да се после века ћутања расветле злочини аустроугарске воjске над цивилним становништвом Србиjе, Пољске и Украjине   Обешене сељанке у Мачви: осуђене на смрт због наводне шпиjунаже Наjцрње странице аустроугарске ратне историjе – масовни злочини воjске над цивилним становништвом, почињени, пре свега, у Србиjи и на просторима некадашње источне Галициjе, подручjу коjе jе данас подељено између Пољске и Украjине – требало би ове године да буду допуњене аутентичним документима починилаца коjе аустриjска званична историографиjа игнорише и прећуткуjе већ, безмало, сто година. – Реч jе о злочинима над цивилима окупираних и пограничних териториjа тадашње монархиjе, о стотинама хиљада