arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Titovu pećinu u Drvaru zatvorio odron

10. May 2019.

Titova pećina u Drvaru, jedan od simbola antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu i nekadašnja turistička atrakcija, pod ključem je dočekala ovogodišnji Dan pobede. Pećina u kojoj se tokom 1944. godine u oslobođenom Drvaru nalazio Vrhovni štab NOV i POJ, na čelu sa Josipom Brozom Titom, zatvorena je za posetioce iz bezbednosnih razloga. Kako piše „Dnevni avaz”, početkom godine odron je uništio krov drvene kućice na ulazu u pećinu koju je nekada posećivalo i do 200.000 turista godišnje, a nakon raspada Jugoslavije oko 7.000 do 10.000 ljudi. Kako je „Avazu” kazala predsednica opštine Drvar, popravka bi koštala oko 20.000 evra ali Zavod za zaštitu spomenika Federacije BiH nije u mogućnosti

Voditelji BHT-a otpušteni i degradirani zato što su Srbi?

10. May 2019.

Rukovodstvo BHRT-a nedavno je, bez ikakvog obrazloženja, otpustilo jednog voditelja srpske nacionalnosti, dok je drugi degradiran slanjem “na obuku” koju je odavno prošao, rekli su Srni izvori iz BHRT-a. Prema njihovim tvrdnjama, “čistka” dvojice voditelja i njihova ljudska i profesionalna degradacija izvedena je zbog toga što su Srbi. Dvojica voditelja srpske nacionalnosti, čija su imena poznata Srni, u BHRT-u su nedavno zaposleni. Riječ je o voditeljima koji su već radili u medijskim kućama u Banjaluci, a u Sarajevo su došli kao već izgrađeni prezenteri sa višegodišnjim iskustvom, zbog čega su od stručnog tima BHRT-a prilikom zapošljavanja dobili najviše ocjene. “Jedan od nih je dobio otkaz u toku Dnevnika, kojeg je

NEDOSTOJNA OBELEŽJA: Niko neće da ruši tablu Aćif-efendije

9. May 2019.

Od donošenja Zakona o memorijalima nema nijednog zahteva za uklanjanje spomenika nedostojnim ličnostima. Po teroristima i okupatorima nazvane ulice u nekim gradovima. Na listi nedostojnih i obeležja OVPBM Nijedan predlog za uklanjanje ili stopiranje podizanja nekog spomen-obeležja za deset meseci, otkad je donet Zakon o ratnim memorijalima, nije stigao na adresu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Iako su nadležni najavljivali da su donošenjem propisa prvi na listi za uklanjanje i to najkasnije do jeseni, spomen-ploča Aćif-efendiji u Novom Pazaru i spomenici pripadnicima terorističke Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), to se do danas nije dogodilo. Spisak spomenika nedostojnim ličnostima je podugačak,a najveći broj njih i dalje

ČIJI SU STEĆCI: Povodom sumnjivog projekta „U kamenu uklesano“

9. May 2019.

Ovih dana u velikom broju medija iz Republike Srpske promovisan je projekat „U kamenu uklesano“. Projekat je pokrenuo gospodin Gorčin Dizdar, direktor fondacije „Mak Dizdar“ i unuk Mehmedalije Maka Dizdara (1917-1971) pjesnika, književnika i novinara. Mak Dizdar je, pored toga što je stećke uzeo kao inspiraciju za svoje pjesme, bio i jedan od najvećih pregalaca u akciji otimanja stećaka iz okrilja srpske istorijsko-kulturne baštine. Na Makove srbofobne stavove iznesene kroz književni časopis  „Život“ krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godine prošlog vijeka, odgovarao je književnik Vojislav Lubarda (1930-2013). O tome je, između ostalog, Lubarda rekao: „Program čišćenja SR Bosne i Hercegovine od Srba i svega što dodiruje Srbe i Srbiju nastavio

Sabor SPC: Kosovo je prva tema

7. May 2019.

U manastiru Žiča, 9. maja, počinje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC. Biće reči i o patrijarhovoj inicijativi o pregovorima za suživot na KiM. Razgovaraće se i o prepisci vladika Irineja i Maksima o Ukrajini Situacija na Kosovu i Metohiji, u vreme kada se lomi sudbina južne srpske pokrajine, biće jedna od najvažnijih tema predstojećeg redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, koje počinje u petak u manastiru Žiča. Ova sednica najvišeg crkvenog tela imaće i svečani karakter, jer će njome početi obeležavanje jubileja 800 godina od dobijanja autokefalnosti SPC. Posle dvodnevnog zasedanja u Žiči, “crkvena skupština” se seli u Beograd, gde će početi radni deo zasedanja. Sabor će, kako se najavljuje,

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom: Napad na hram – verski rasizam

6. May 2019.

Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit dabrobosanski Hrizostom poručio je da napad na pravoslavni hram Blagoveštenja Presvete Bogorodice u selu Donje Vukovsko kod Kupresa nije obično skrnavljenje Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit dabrobosanski Hrizostom poručio je da napad na pravoslavni hram Blagoveštenja Presvete Bogorodice u selu Donje Vukovsko kod Kupresa nije obično skrnavljenje, na koje su Srbi u Federaciji BiH gotovo i navikli, već izraz krajnje mržnje i verskog rasizma. On je istakao da je žalosno i bolno da je taj napad počinjen u vaskršnje dane, i ocenio da je Donje Vukovsko i danas simbol koji smeta nekome. Ističući da Mitropolija dabrobosanska najenergičnije osuđuje ovaj vandalski čin, mitropolit Hrizostom je izrazio nadu da će organi

Pismo Maksa Luburića Viktoru Ivančiću pisano Milanom Ružićem

6. May 2019.

Povodom teksta „Pismo Milana Lukića Emiru Kusturici pisano Viktorom Ivančićem“ (Slobodna Bosna, 25. 4. 2019), prenetom i na „Stanju stvari“ U jednoj od svojih zaumnih olakšica koje su rezultirale čak i knjigom, Viktor Ivančić, bivši urednik i osnivač mrtvorođenog „Feral tribjuna“, ovoga puta je sebi dozvolio da napiše pismo Milana Lukića Emiru Kusturici. Naravno, kako se drugačije probiti u okruženju koje ne razume tekstove Ivančića, a ne razume ga, jer u njima nema ničeg za razumevanje, nego pljunuti na Emira Kusturicu? I na pljuvanju velikog reditelja se njegov pohod na nezasluženi medijsko-materijalni vrh ne završava, već on u svojim, i više nego očigledno zlonamernim tvrdnjama, u usta uzima i Ivu Andrića, kao

Miroslav Lazanski

Lazanski: Hrvoje Klasić i Hrvati hoće da promene istoriju, ali zaboravljaju…

6. May 2019.

  Gledao sam ovih prazničnih dana malo televizije dragih nam suseda. Pa tako, na HRT 4 nabasah na emisiju koja se bavi revizijom istorije na prostorima bivše SFRJ. Gost je bio uvaženi zagrebački profesor, istoričar dr Hrvoje Klasić. Povod je bila navodna ideja nekih krugova da se u Beogradu podigne spomenik Slobodanu Miloševiću. Iako mislim da bi se taj spomenik, pre svega, trebao podići u Zagrebu. Iako se uvaženi profesor Klasić svojski trudio da ostavi bar privid objektivnosti, iako je malo, onako ovlaš, opalio i po svojima, ipak je zaključak bio da su za sve nesreće, tragedije i ratove na prostorima bivše SFRJ krivi Srbi i Srbija. Tako reče profesor

Dragoslav Bokan

Dragoslav Bokan: Strašna je i jeziva hrvatska sudbina

4. May 2019.

Ma kako možda nekom čudno zvučalo, ja ne mrzim hrvatski narod. I pored svega što danas znam o stradanju moje porodice, ”tamo”; i pored toga što sam, zgrožen i zauvek potresen, saznao toliko toga o užasima kroz koje su prolazili Srbi u hrvatskoj ”tisuću leta sanjanoj” državi, ja nisam nikada zamrzeo ”sve Hrvate”, niti poverovao u to da tamo žive sve od reda vampiri, monstrumi i krvoločne ubice u pokušaju. Pa, nisam lud, ni oboleo od neizlečivog gneva i mržnje. Odrastao sam, delom (preko letnjih ferija), i u maminoj Baniji i tatinoj Lici, pa sam tamo, u školskoj biblioteci u banijskoj Maloj Gradusi, saznavao sve nijanse i važnost borbe Zrinjskih

Milan Ružić: Srpski krst

4. May 2019.

Šta će ostati iza Srba kad nas ne bude, trebalo bi da bude ono po čemu bismo morali živeti. Ne treba da ostavljamo iza svog naroda ono što oni koji nas zatiru žele da ostavimo, već ono što će prkositi i njima i celom svetu, kao što je naš narod oduvek prkosio. Mislim da je nas Srba rođeno mnogo više nego bilo kojih drugih naroda, ali smo skoro najviše i ubijani, a sa tim se trendom nije prestalo ni do dana današnjeg. Zamislite samo kada bismo svi sišli sa kočeva, svukli se sa bajoneta, skinuli se sa noževa, izašli iz plamena, ispuzili iz jama, povadili metkove iz košulja, pokupili glave

Milan Ružić: Moja Srbija

2. May 2019.

Prodali smo sebe za dobre pare, ali je novac pokupio neko drugi. Stalno me pitaju zašto se žalim na bilo šta i zbog čega prigovaram kad sam se rodio u zemlji koja je „prosto takva“. Nisam se ja rodio u ovoj zemlji. Nisam se ja rodio u zemlji u kojoj zadnjica govori i plaća se više od diplome. Ne verujem da je država mog rođenja ona koja samu sebe rasprodaje. Ne bih rekao da je moja država ona koja ljubi čizme koje su joj do juče pritiskale vrat, a ni dan-danas nisu od toga odustale. Moja zemlja nije zemlja rijaliti programa, već teške realnosti. U mojoj zemlji se od časti

Sudovi u RS-u ispituju zahtjev za ukidanje četničkih udruženja

1. May 2019.

Pet registarskih sudova u Republici Srpskoj zaprimilo je dopise i formiralo predmete kako bi ispitali osnovanost zahtjeva Ministarstva pravde i uprave Kantona Sarajevo da se zabrani rad 16 udruženja koji u svom nazivu imaju odrednicu ravnogorski ili četnički pokret, prenosi Fena. Registarski sudovi u Banjoj Luci, Doboju, Bijeljini, Sokocu i Trebinju su za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) potvrdili da su primili zahtjev Ministarstva pravde i uprave Kantona Sarajevo (KS) za ukidanje ukupno 16 udruženja, koji je podnesen nakon obilježavanja godišnjice hapšenja Dragoljuba Draže Mihajlovića u Višegradu. Iz suda u Doboju su naveli da je zahtjev dostavljen na navedena udruženja, dok su u sudovima u Doboju i

Nacizam u Ukrajini: Vjenčanje sa svatovima u hitlerovskim uniformama

30. April 2019.

U zapadnoukrajinskom gradu Lavovu – tvrđavi ukrajinskog ekstremnog nacionalizma i neonacizma – održana je svadba na koju je nemali deo gostiju došao u njemačkim ratnim uniformama iz vremena Trećeg rajha Američke tajne službe Ukrajinu kontrolišu možda i žešće i tvrđe nego Kaliforniju ili Teksas. A ipak je upravo u Ukrajini moguće i ono što je u SAD strogo zabranjeno i vodi direktno u zatvor, kao i u Njemačkoj gdje takve „šale“ sebi niko ne smije da dozvoli već duže od sedam decenija, prenosi portal Fakti.org. U zapadnoukrajinskom gradu Lavovu – tvrđavi ukrajinskog ekstremnog nacionalizma i neonacizma – održana je svadba na koju je nemali deo gostiju došao u njemačkim ratnim

Broz je obišao svet, ali ovaj grad u Srbiji je izbegavao

29. April 2019.

Doživotni predsednik Jugoslavije u istoriji je ostao poznat po svojim svetskim turnejama, obilascima država na drugom kraju sveta Urbana legenda koja se priča u čačanskom kraju kaže da vladari Srbije nikako nisu voleli ovaj grad. Kralj Aleksandar Karađorđević posetio ga je samo jednom i to zbog sahrane vojvode Stepe Stepanovića, Tito ga je zaobilazio, a ni noviji političari ga nisu naročito “mirisali”. A, izgleda, ni Čačani njih! Kada smo kod Tita, doživotni predsednik Jugoslavije u istoriji je ostao poznat po svojim svetskim turnejama, obilascima država na drugom kraju sveta i putovanjima koja su trajala po nekoliko meseci. Ipak, priča kaže, Čačak je izbegavao u širokom luku! Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine

Milan Ružić: Pismo Maksa Luburića Viktoru Ivančiću

29. April 2019.

Cilj njegovog teksta je da zabavi masu i da odletuje jednu ili dve godine pod kanskim palmama Emira Kusturice, pa će posle ponovo napasti nekoga za koga pomisli da preko njegovih leđa može da se živi, ili za koga mu narede U jednoj od svojih zaumnih olakšica koje su rezultirale čak i knjigom, Viktor Ivančić, bivši urednik i osnivač mrtvorođenog „Feral tribjuna“, ovoga puta je sebi dozvolio da napiše pismo Milana Lukića Emiru Kusturici. Naravno, kako se drugačije probiti u okruženju koje ne razume tekstove Ivančića, a ne razume ga, jer u njima nema ničeg za razumevanje, nego pljunuti na Emira Kusturicu? I na pljuvanju velikog reditelja se njegov pohod

NAJNOVIJE VIJESTI

ZVIJEZDA I KRST U IVANOVIĆ JARKU

Kad se vukovi ostrve na stado stradaju ovce s kraja. Nikad one uz pastira ili sredine. Piše Željko Kresojević Hije me bilo u Ivanović jarku skoro pa četrdeset godina. Ljeto

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA