Шта да ради народ који данас напредује само у заостајању? Шта да чинимо кад имамо више стена него Сизифа Милан Ружић (Фото: Искра) Говорити о нечему што је старо пола миленијума у неколико минута је тешко, али кажу да су људи који се речима служе нешто боље од других управо подвижници који би требало да успеју у овоме и који су тих неколико минута, а кроз њих и векова, достојни. Моје је да покушам. У години када славимо 800 година аутокефалности Српске православне цркве, када обележавамо 15 година од погрома на Косову и Метохији, црквене порте су једина места на којима треба говорити. Горажданска штампарија је јединац петвековља овог краја.

Да ли је могуће да некоме буде ускраћено хрватско држављанство, иако су му родитељи, па чак и сестре и браћа, хрватски држављани? Да, могуће је. Таквих жртава бирократије има, према неким проценама, чак 5.000. Пише: Dojče vele Родитељи Милана Шкорића су хрватски држављани који су седамдесетих година прошлог века у тадашњој СФР Југославији отишли да живе у околину Београда. Он је тамо и рођен 1983. године. У детињству је често и дуго боравио код деде и баке у Лици. Али данас је у Хрватској странац и у њој сме да борави три месеца од датума уласка у државу. Наиме, приликом уписа у матичне књиге у Србији, уписано му је држављанство

Подршку “обнови ЦПЦ” властима у Црној Гори дало удружење бораца НОР. Постали су “челична песница” Мила Ђукановића. Ставови васељенског патријарха ништавни су им наспрам комитетских ЧЛАНОВИ Удружења бораца НОР-а затражили су од Владе Црне Горе да се законом уреди питање слободе вероисповести или уверења и правни положај верских заједница, енергично захтевајући од државних органа да истрају у решавању свих питања, од слободе вероисповести до власништва над верским објектима, и пре свега на обнови аутокефалности “Црногорске цркве” без обзира на другачија канонска мишљења. – Ништа не тражимо што нам не припада, већ да оно што су градили наши преци буде наше, да се уклоне нелегално подигнути верски објекти, да се заустави