Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против бившег припадника војне полиције Хрватског вијећа одбране (ХВО) Јоза Ловреновића (46) из Јајца због ратног злочина над српским заробљеницима на подручју општина Мркоњић Град и Јајце. Према наводима оптужнице, Ловреновић и њему познати војни полицајци заробили су у засеоку Шебези групу активних и резервних припадника Станице јавне безбједности (СЈБ) Мркоњић Град и, приликом спровођења, он је једног заробљеника вријеђао и ударао кундаком пушке, а потом га убио. Оптужени је пришао још једном затворенику који је био на зачељу колоне и послије краће препирке са њим убио га из аутоматске пушке. Ловреновић је оптужен да је од јуна до августа 1992. заједно са припадницима војне

На суђењу некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу пред Хашким трибуналом свједок Драган Вујичић је негирао да је Војска Републике Српске одговорна за масовне гробнице у руднику Томашица код Приједора. Вујичић, који је током рата био инжињерац Приједорске бригаде Војске Републике Српске, рекао је путем видео-везе да никада није добио никакву наредбу која би се односила на рудник Томашица. Он је навео да грађевинске машине којима је располагала та бригада никада нису биле коришћене за покопавање тијела и додао да је за масовну гробницу први пут чуо из медија када су тијела ексхумирана, да никада није био у Томашици и да није знао шта се тамо догађа,

На суђењу оптуженима за злочине над Србима и Хрватима на подручју Босанске Крупе Јадранку Шарану, Самиру Шабићу и Зијаду Кадићу, свједок Тужилаштва БиХ Даница Чича потврдила је да јој је мајка испричала како је током заточења у Јасеници рањена у ногу и да је у њу пуцао извјесни Апица. Даница Чича је рекла да има посредна сазнања о ономе што се 1995. године дешавало на подручју Босанске Крупе, те да је о свим догађајима чула од своје мајке Милке Ћургуз, преноси Бирн. Како јој је испричала мајка, која је прије и током рата живјела у селу Козин под Грмечом, припадници тзв. Армије БиХ су их у септембру 1995. године, заједно

Борачка организација у Новом Граду упутила је у редовну скупштинску процедуру захтјев да улице и тргови у овој општини носе имена заслужних бригада и бораца Војске Републике Српске погинулих у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник предсједништва Борачке организације Нови Град Мирко Мачак рекао је да је предложено да тргови и улице добију имена Новоградске бригаде, првог и шестог батаљона ове бригаде, браће Марчета, капетана Маринка Ивановића и Милана Рајлића. Мачак је рекао да не предлажу да се мијењају имена постојећих улица, већ да то буде случај са новоизграђеним. Он је на данас одржаној редовној скупштини Борачке организације Нови Град рекао да је у скупштинску процедуру упућен и захтјев да се умјесто

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да хапшење шесторице Срба, високих војних званичника осумњичених за ратне злочине, доводи у питање легалитет и легитимитет Суда и Тужилаштва БиХ. “То нам даје за право да идемо у правцу оцјене легитимности и легалитета Суда и Тужилаштва БиХ кроз најављени референдум”, рекао је Савановић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, хапшење Срба је устаљена пракса и навика укоријењена на овом простору посљедњих 20 година како би се покушао окривити српски корпус за све што се дешавало у протеклом рату. “Ово није добар начин, нити добра порука. Сви ми као људи и грађани Републике Српске и БиХ морамо осудити такав

Спомен-плоча са именима осморице бораца из Мjесне заjеднице Кремна – Лужани у општини Прњавор, коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, откривена jе данас на капели у мjесном гробљу. Након освештања и парастоса, протонамjесник Душко Дринић истакао jе, обраћаjући се породицама погинулих коjе су изградиле спомен-плочу, да jе и у Светом писму записано да нема веће жртве од оне коjу човjек учини положивши живот за другога. “Ових осам бораца су за стварање Републике Српске жртвовали оно наjвриjедниjе – своj живот. Нека им душа почива гдjе су душе праведних, а породицама нека Бог да утjеху и снагу да се кроз живот изборе са великим болом”, рекао jе Дринић. Он jе поручио

Суд БиХ потврдио jе оптужницу у предмету “Зиjад Нанић и други” коjа деветорицу оптужених терети за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима. Према оптужници, Зиjад Нанић, Есад Куделић, Вахид Баjректаревић, Сенад Салкић, Хасан Мустафић, Мехмед Алешевић, Неџад Бапиа и Самир Исаковић терете се за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима, а Хусеин Исаковић за ратни злочин над цивилима, саопштено jе из Суда БиХ. Они су оптужени за вриjеме оружаног сукоба на териториjи општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим између припадника Петог корпуса такозване Армиjе БиХ и Народне одбране Аутономне покраjине Западна Босна, те оружаног сукоба између припадника Петог корпуса и Воjске Републике Српске, у импровизованом затвору формираном у

Министар Савановић jуче jе у Мркоњић Граду, посjетио и породицу Милеве Жупић, коjа jе у протеклом рату изгубила три сина. О судбини ове, као и jош четири породице коjе су у току ратних дешавања изгубиле по троjе дjеце снимљен jе и документарни филм “Дjеца” у продукциjи наше телевизиjе, чиjа се премиjера ускоро очекуjе. Поводом обиљежавања 20 година од страдања Срба у Западноj Краjини министар Савановић и ресорни министар у Влади Србиjе, Александар Вулин, посjетили су Милеву Жупић, маjку коjа jе за Републику Српску дала три сина. Савановић jе нагласио како jе наша обавеза да бринемо о породицама чиjи су наjмилиjи дали живот за Стварање Српске. – Посjете колико год честе

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе страдање Срба у западноj Краjини 1995. године био страшан геноцид и наставак проjекциjе Независне Државе Хрватске.Савановић jе у Мркоњић Граду, на обиљежавању 20 година од страдања Срба у 13 западнокраjишких општина, изразио увjерење да ће у времену коjе слиjеди, уз помоћ честитог диjела међународне заjеднице, одговарати починиоци незапамћених злочина над Србима на овом простору.  “Хрватска jе након протjеривања Срба 1995. године намjеравала да са своjим међународним менторима практички риjеши српско питање у БиХ протjеривањем преко Дрине, што jе проjекат коjи jе одавно присутан”, рекао jе Савановић. Он jе додао да jе патолошка обрада жртава протеклог рата, након

Симболичним спуштањем виjенаца и цвиjећа у риjеку Сану са градског моста у Приjедору обиљежен jе Дан сjећања на егзодус Срба из Санског Моста из 1995. године. На мосту се окупио велики броj Сањана, међу коjима и данас многи имаjу приjедорску адресу, као и представници градске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и приjедорске Борачке организациjе. “Ово jе друга година како обиљежавамо сjећање на егзодус Срба из Санског Моста. Оваj дан обиљежавамо приjе свега због истине коjа се дешавала у и око Приjедора, jер jе много неистине отишло у свиjет”, каже предсjедница приjедорске градске Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица. Према риjечима тадашњег

Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин присуствоваће сутра у Мркоњић Граду парастосу Србима страдалим у Западноj Краjини у посљедњем рату. Вулин ће заjедно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленком Савановићем положити виjенце и одати почаст страдалим код спомен-обиљежjа масовне грабнице пострадалих, саопштено jе из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. Предвиђено jе да се министи Вулин и Савановић обрате учесницима скупа “Страдање Срба у Западноj Краjини” коjи ће бити одржан у Културном центру “Петар Кочић” са почетком у 13.15 часова. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону у Скупштини Србиjе Миодраг Линта потврдио jе да ће присуствовати

Јавна трибина под називом “Двадесет година од страдања Срба, од хрватског, муслиманског и НАТО злочина у Мркоњић Граду” сутра ће бити одржана у овом граду, док jе за у суботу, 10. октобра планирани централно обиљежавање 20 година од страдања Срба у западноj Краjини. У капели Светог Марка у суботу, 10. октобра бити служен парастос за 181 жртву из масовне гробнице и за све убиjене краjишке Србе, а потом ће бити положени виjенци на Спомен-обиљежjе масовне гробнице и централни споменик погинулим српским борцима на Тргу српске воjске. Хрватска регуларна воjска са jединицима Армиjе БиХ и ХВО-а 1995. године напала jе 13 западнокраjишких општина са већинским српским становништвом – Рипач, Петровац, Дрвар,

Предсjедник Градске организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бањалука Станислав Бркић изjавио jе да главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц ниjе испунио ниjедно обећање коjе jе дао породицама српских жртава рата у вези са процесуирањем наjкрупниjих предмета ратних злочина над Србима у БиХ. “Брамерц до сада ништа ниjе урадио да коначно пред Судом БиХ буду процесуирани `наjкрупниjи предмети` ратних злочина почињених над Србима, као што су Атиф Дудаковић, Сакиб Махмуљин и многи други”, рекао jе Бркић Срни. Коментаришући за данас наjављени почетак тродневне посjете Брамерца Сараjеву и Мостару, Бркић jе рекао да Брамерц тамо намjерава одржати предавање како треба оптуживати невине Србе за ратне злочине и заштитити Бошњаке

Спомен-обиљежjе “Камени цвиjет” у Приjедору, у коме су уклесана имена 575 бораца погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, поново jе након дуже паузе отворено за jавност, изjавио jе начелник градског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Мишо Родић. “Споменик `Камени цвиjет`, коjи се налази у кругу средњошколског центра, биће отворен радним даном од 12.00 до 16.00 часова како бисмо обухватили и прву и другу смjену у школама. Хтjели смо поново омогућити породицама погинулух да пале свиjеће”, рекао jе Родић новинарима у Приjедору. Споменик “Камени цвиjет” освештан jе 2012. године. Недуго након отварања био jе изложен скрнављењу, те jе jедно вриjеме био затворен како би се сприjечио вандализам, а отваран само приликом обиљежавања значаjних датума

Документарни филм “О континуитету страдања Срба” биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор “Исток филма” Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу “Иван Горан Ковачић”, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. “Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање