Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић поручио је у Приједору да се данас не треба борити оружјем за Републику Српску, али да је потребно више слоге, љубави и јединства око свега оног што је у духу хришћанске традиције српског народа. Савчић је на обиљежавању 22 године од формирања Седмог одреда Специјалне бригаде полиција МУП-а Републике Српске рекао да њени припадници могу бити поносни на своју јединицу и на допринос који су дали у стварању Републике Српске. “То се посебно односни на херојство и јунаштво које су показали на свим ратиштима Републике Српске и то је порука свима онима који данас обављају одговорне дужности у Српској и у заједничким органима

Полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа данас су у холу Станице полиције Приједор два на Уријама обиљежене 22 године од погибије осам припадника приједорске полиције на Грабежу на бихаћком ратишту. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату укупно су страдала 74 припадника Министарства унутрашњих послова из Приједора на ратиштима широм Републике Српске. Предсједник Мјесне борачке организације Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Приједор Војислав Кондић истакао је да је ово осма година како се сјете припадника ЦЈБ-а Приједор страдалих на овај дан. “Обиљежавање ове годишњице заживјело је 2008. године након оснивања Мјесне борачке организације ЦЈБ-а Приједор и на овај начин се још једном присјећамо на све припаднике приједорског ЦЈБ-а који су положили животе за Републику Српску”,

У капели Светог апостола Марка на православном гробљу у Мркоњић Граду данас је служен парастос за 181 српског цивила и војника убијеног у одбрамбено-отаџбинском рату, у оквиру обиљежавања 4. фебруара – Дана општине и 20 година од повратка становништва на своја огњишта послије петомјесечног избјеглиштва. Након парастоса, положено је цвијеће код Спомен-обиљежја масовне гробнице и Централног споменика погинулим борцима Војске Републике Српске на Тргу српске војске. Церемонији је присуствовао и министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија. Начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић каже да је познато шта су Хрватска војска и Хрватско вијеће одбране починили крајем 1995. и почетком 1996. године, али да ни послије 20 година нико није одговарао

У Јеврејском културном центру “Арие Ливне” у Бањалуци вечерас је приказан документарни филм “Дах живота” аутора Сњежане Брезо, инспирисан страдањем бањалучких беба 1992. године, који је један од најнаграђиванијих документараца у БиХ. Због копнене и ваздушне блокаде, болници у Бањалуци нестало је кисеоника, који је био од животне важности за новорођенчад, а авион натоварен боцама кисеоника данима је стајао на аеродрому у Београду и чекао дозволу УН за полијетање. Јунак филма је дјечак Марко Медаковић, једини преживјели актер ових дешавања, који не може да хода, ни да говори, што је трајна посљедица недостатка кисеоника у првим тренуцима живота. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је синоћ да је Република Српска

Служењем парастоса, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа данас су у Новом Граду обиљежене 23 године од страдања 56 бораца Четвртог батаљона Новоградске бригаде на ратишту Сува Међа. Парастос је служен у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду и на мјесном гробљу у Пољавницама, а вијенци су положени на мјесном гробљу у овом насељу и у Горњој Чађавици. Парастос у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду служио је свешетник Немања Видић који је рекао да је 11. јануар дан кад се Нови Град са тугом сјећа оних који су страдали 1993. године. “Ових дана морамо се уздигнуте главе сјећати наших страдалих и обавезе коју су

Чланови мркоњићког Градског позоришта премијерно су одиграли представу “181”, насталу на основу поеме Мирјане Кајтез, посвећене жртвама масовне гробнице у Мркоњић Граду, из које је 1996. године, након агресије регуларне Хрватске војске и јединица ХВО-а, ексхумирано 181 тијело. Дубравка Николић, режисерка представе и вођа Градског позоришта, рекла је синоћ да ово представља сјећање на оне који су страдали прије 20 година, “кроз један лирски, драмски и епски круг”. “Мислимо да је ћутање о злочину исто као и злочин. Врло мало људи зна за злочин који се десио у Мркоњићу, за урбицид и геноцид. Док сам радила представу најстрашније ми је било кад сам прелиставала обдукционе листове. И мени и глумцима

Влада и све институције Републике Српске због данашњег противуставног поступања Агенције за истраге и заштиту БиХ прекидају сарадњу са Сипом, Судом и Тужилаштвом БиХ.” “Влада Српске је оцијенила да поступање Сипе у Новом Граду представља грубо кршење међуполицијске сарадње и противуставни поступак”, изјавио је министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач. Он је рекао новинарима да је на ванредној сједници Владе Српске закључено да се претресом зграда општине, полиције и комуналног предузећа у Новом Граду који је обавила Сипа доводи у сумњу повјерење у МУП Српске, које је до сада увијек сарађивало са безбједносним агенцијама у БиХ, те Судом и Тужилаштвом БиХ. “Суд БиХ је исказао изразито неповјерење наводећи у

Удружење ратних војних инвалида у Новом Граду обиљежило је данас Међународни дан лица са инвалидитетом. Предсједник предсједништва Удружења Сретко Вајагић рекао је да Удружење ратних војних инвалида у Новом Граду мјесечно прикупи у фонд солидарности око 1.000 КМ, а средства се користе за помоћ члановима. “Ове године два ратна војна инвалида из Новог Града добила су помоћ из програма Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање и ресорног министарства од по 1.250 КМ за пољопривредну производњу”, навео је Вајагић. Начелник општине Нови Град Сњежана Рајилић рекла ће општина и у наредном периоду помагати борачке категорије. Она је додала да је на подручју општине у току изградња и обнова више спомен- обиљежја

Настављају се насртаји на имовину Српске православне цркве на подручју Федерације Босне и Херцеговине. До посљедњег рата манастир Рмањ припадао је Општини Дрвар, након чега је заједно са 13 српских села, припојен општини Бихаћ. По грунтовним књигама, манастир Рмањ до 1952. године посједовао је нешто више од 30 дунума земље. У управи манастира Рмањ тврде да је спор почео оног момента када је фирма „РИЗ – Крајина“ тражила сагласност манастира да легализује нелегално подигнуту управну зграду. Манастир није дао сагласност, те је почео судски спор, чијом је пресудом манастир остао без додатна 842 квадрата. За даљњу правну борбу манастир Рмањ нема средстава. “Ми једино што можемо је да чекамо помоћ од