arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ОВДЕ ПОЧИВА НИКОЛА ЈОВИЋ – АЛИ ЖИВИ КРОЗ МЕНЕ 

Хајде да, надам се, макар данас, једном за свагда, дам одговор на бројна, сама по себи бесмислена, тенденциозна питања типа: “А што ти волиш Русију? А шта ти имаш са Русима? Какве везе имају Србија и Русија?” И то све на примеру једне личне, породичне приче и ове слике што је пред вама. Дакле само ово што ћете прочитати је довољно да заувек будем неодвојиво везан за Русију и Русе.  Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић – Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена).  Тај човек је био мој чукундеда и имењак. Ми смо

Ђурђица Драгаш: Срећан вам дан српског јединства!

Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и стварале своју историју, у Србији је годинама трајао вакуум. Химна “Хеј Словени”, чије је интонирање на стадионима изазивало бурне реакције и салве звиждука, отишла је у историју тек 2006. када је нова-стара химна “Боже правде” постала један од симбола српске државности. Више од 10 година после крвавог распада СФРЈ у Србији се, као државни празник, обележавао дан кад је 1943. године у Јајцу ударен темељ Титове Југославије. Иако је деловало збуњујуће и потпуно ирационално, тај празник је укинут тек 2002. Србија је управо те године, коначно, као Дан своје државности установила Сретење. Нешто касније, уочи стогодишњице Великог рата,

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

ОВДЕ ПОЧИВА НИКОЛА ЈОВИЋ – АЛИ ЖИВИ КРОЗ МЕНЕ 

Хајде да, надам се, макар данас, једном за свагда, дам одговор на бројна, сама по себи бесмислена, тенденциозна питања типа: “А што ти волиш Русију? А шта ти имаш са Русима? Какве везе имају Србија и Русија?” И то све на примеру једне личне, породичне приче и ове слике што је пред вама. Дакле само ово што ћете прочитати је довољно да заувек будем неодвојиво везан за Русију и Русе.  Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић – Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена).  Тај човек је био мој чукундеда и имењак. Ми смо

Бојанић: ИСПРАВНИЈЕ ЈЕ РЕЋИ ДАН ПОБЕДЕ, А НЕ ДАН ПРИМИРЈА… ми смо победили, нисмо изгубили рат

У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар је дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата. У Америци се овај празник зове Дан ветерана. На Западном фронту 11. новембра 1918. војници су славили победу (примирје) и завршетак Великог рата, славило се и у Београду. Али, српски ратници су још водили борбе против окупатора с мађарским трупама за Бачку и Барању, али против хрвата, који су ратовали на аустрогарској страни,  борбе су се водиле и са бугарским комитама и албанцима у Јужној и Старој Србији… и то морамо да знамо. Пре три године када је био јубилеј стогодишњице 2018. од завршетка Великог рата, тај сраман чин

Јуриш који нико није могао да заустави!

Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. Пише: Радко Гарчевић Дан када је пробијен Солунски фронт је сагледајући све ситуације које су се одвијале након тога био је од пресудног значаја за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана српска војска је потискивала непријатеља и ослобађала земљу, и омогућила да се српска застава поново завијори у Београду. На данашњи дан прије 103

20.000 СПЛИЋАНА И НАВИЈАЧА ХАЈДУКА дочекало 1918. српску војску на Риви

„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

Премијерно приказивање филма „Седам хиљада душа”

У Свечаној сали Дома Војске Србије, у четвртак 11. новембра 2021. године у 19 часова, премијерно ће бити приказан филм „Седам хиљада душа” редитеља Сањина Мирића. „Седам хиљада душа” је документарно-играни филм о страдању српских и руских војника и цивила интернираних у аустроугарске логоре Јиндриховице и Броумов, на територији данашње Чешке Републике. Ови логори су имали око 500 објеката, у којима је било 60.000 ратних заробљеника. Изузетно тешки услови рада, без јела, обуће и одеће, зима и заразне болести, утицали су да не преживи огроман број Срба. У Јиндриховицама се налази маузолеј у којем су остаци 7.100 српских и 189 руских жртава. То је друга највећа српска гробница на свету.

ЗАСТАВЕ НА КУЋАМА, ЋИРИЛИЦА У ЗАКОНУ: Парламенти Србије и РС усвојиће пропис о националном писму

Србија и Република Српска обележавају данас Дан српског јединства, слободе и националне заставе централном манифестацијом у Београду, али ће тробојке бити истакнуте широм градова где има наших људи. Са Калемегдана ће се око 17 часова чути почасна артиљеријска паљба. На Тргу Републике грађани ће моћи да виде дефиле “устаника” и коњице и наступ културно-уметничких друштава. Трубачи и коњица биће и на Славији. Свираће Марш на Дрину. Код Владе Србије планиран је програм током којег ће командир коњичке јединице предати рапорт “војводи Живојину Мишићу”. Грађани ће се из ових праваца сливати ка Савском тргу, где ће, код споменика Стефану Немањи, бити гардисти са пуковским заставама уз налет хеликоптера. После химне “Боже

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – СВЕДОЦИ ХРИСТОВИ

Године 1918, у ноћи између 16. и 17. јула, бољшевици су у Ипатјевском дому у Јекатринбургу умучили Царску Породицу Романових. Руска Загранична Црква их је канонизовала 1983, а Московска Патријаршија 2000. године. Тиме је Црква потврдила да светост последњег православног цара у историји: први је био равноапостолни Константин, а потоњи Николај Мученик. Какви су  били они које је Господ удостојио мученичког венца? ДОБРОТА И ПРОСТОСРДАЧНОСТ Цар Николај је настојао да буде Цар по угледу на Христа, Кротког и Смиреног Цара над царевима. О њему је генерал Дитерихс писао: „Господар је био уман човек, образован и веома начитан. Он је владао огромним памћењем, посебно имена, и бивао је неуобичајено интересантан саговорник.

ПОТРЕСНА ПОРУKА СРПСKОГ МИНИСТРА: Неко твој ти је запалио свећу – Бог да ти душу прости (ФОТО)

“1914-1918 Рајфенсдорф преко 8.000 Срба, Маутхаузен преко 8.000 Срба, Ашах преко 5.300 Срба… Колико ли би деце изродили да су могли да поживе?! Најстарији брат мога деде Вилотије Селаковић окончао је свој 37-годишњи живот преко 1050 км од родног Златибора 15. марта 1916. године надомак Ашаха у Горњој Аустрији. Али чињеница да смо ми, потомци његове браће Велимира, Драгутина и Драгољуба живи, да славимо славу, да рађамо децу, да говоримо српским језиком и да се боримо за нашу Србију сећајући се њега и Радоша, који почива у Тунису, сведочи да је живот непрестана борба, јер је Христос победио смрт! Србија се данас развија и напредује, она се изграђује и образује

Поносна сам што припадам овом победничком народу

Данас обележавамо Дан примирја у Првом светском рату. Дан када је Немачка 1918. потписала капитулацију, у Србији се поново слави од 2012. године. Аутор: Ђурђица Драгаш Сада је и званично државни празник док се у Краљевини Југославији само обележавао као дан кад је склопљено примирје и тиме отворен пут коначном крају рата и потписивању Версајског мира крајем јуна 1919.године. Неки историчари сматрају да, у држави која је ујединила победнике и оне који су били с друге стране, није било пожељно славити победнички пут српске војске па тако ни овај дан. После Другог светског рата, Дан примирја избрисан је из календара важних догађаја и празника. Величале су се неке друге победе,

Скандал: Лежаљке, сунцобрани поред Плаве гробнице

Почасни конзули Србије и Русије траже да се са острва Видо под хитно уклони плажа која је формирана у луци, на месту где почиње прилаз Спомен-костурници српским војницима из Првог светског рата. Лежаљке и сунцобране поред Плаве гробнице поставио је ресторан који је у власништву америчког ланца хотела. Лежаљке су постављене у самој луци, на месту где се искрцавају ходочасници који желе да се поклоне сенима предака, испод српске и грчке заставе поред споменика који је српским страдалницима подигао град Крушевац, иначе побратим Крфа. Купачи који вероватно и не знају да увала поред ове крије кости више од 4800 српских војника који су умрли од тифуса и исрцрпљености. Жељко Поповиц́,

Српски заробљеници у Загребу 1914.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Бојанић: Дан примирја или Дан победе или још боље Дан капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине

Не могу а да се не сетим срамног чина који се десио прошле године на стогодишњицу од примирја у Великом рату, у ствари, тачније и прецизније капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине!!! Тако морам да почнем ово моје излагање. Прво да се присетимо шта се то десило прошле године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ

“Насиље на сваком кораку”

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима 24. априла

Француска ће 24. април обиљежавати као Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима почињен током Османлијског царства, одлучио је француски предсједник Емануел Макрон. Он је током вечере Координационог савјета јерменских организација у Француској подсјетио да је Француска једна од првих земаља које су осудиле “убилачки лов” на јерменски народ у Османлијском царству. Питање геноцида над Јерменима питање је које је изазивало редовне сукобе између Турске и чланица ЕУ. Француска је званично признала геноцид 2001. године. Макрон је истакао да је о овој одлуци раније обавијестио турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, уз напомену да жели да одржи отворен дијалог са Турском. Турска прихвата да су многи Јермени убијени у Османлијском царству

ХРАБРА ЕПСКА ПРИЧА: Серија “Подморница” о Другом светском рату вредна 32,8 милиона долара

Тони Сеинт, сценариста серије “Подморница”. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље. НЕЋЕТЕ зажалити уколико зароните са посадом дуго ишчекиване серије “Подморница”, за шта ће вам се прва прилика указати већ вечерас, од 21.00, на каналу Епик драма. Ово остварење вредно 32,8 милиона долара, пратићемо понедељком у поменутом термину, са по две једночасовне епизоде заредом. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље настале у периоду Другог светског рата, и сурову реалност живота током тог бесмисленог сукоба. Глумачку екипу чине: Вики Крипс (“Фантомска

ПЈОНГЈАНГ ЗАХТИЈЕВА ОДШТЕТУ ЗА ПРИНУДНИ РАД КОРЕЈАЦА

 Делегација Сјеверне Кореје позвала је Јапан да плати „значајну одштету“ за принудни рад и регрутовање Корејаца током Другог свјетског рата и осталих азијско-пацифичких сукоба, јавили су јужнокорејски медији. Шеф делегације Сјеверне Кореје Ри Џонг Хјок је у ријеткој посјети Јужној Кореји осудио „злочине којим су прекршена људска права“, позивајући Јапан да изнесе у јавност податке […]

Од геноцида до мнемоцида

Борба за памћење геноцида над Јерменима траје и данас. За разлику од холокауста, код ког су прошле године и деценије док истина о покољу европских Јевреја није стигла до светске јавности, код агета, како Јермени зову катастрофу свог уништавања, од самог почетка није било ничег нејасног, није било заташкавања ни нагађања. Додуше, 1915. још није постојао Лемкинов правни термин „геноцид“, али за оно што се тада догађало било је довољно сведока, и они су то описали јасним речима. Сви су све јасно могли да виде, и тек је историја спуштала вео за велом на читав догађај и од историјске истине начинила предмет политичког спора. Кад се Први светски рат завршио,

Пилота идентификовали по прстену: ‘Мој тата коначно путује кући’

ПОТРАГА: Посмртни остаци Eugenea P. Forda, америчког пилота бомбардера, откривени су у љето 2017., а сад су идентификовани. Он је био једини ожењени члан посаде. Мој брат Richard, који је умро 2008., казао ми је: ‘Ако пронађу нашег оца, нека га покопају на војном гробљу у Арлингтону’. Жеља ће му се сад остварити, казала је Norma Ford Beard (74), кћи поручника Eugenea P. Forda, чији су посмртни остаци пронађени покрај Виса. Norma Ford Beard посљедни пут је видјела свога оца када је била дијете. – Видио ме када је стигао кући на допуст, али онда се вратио у рат и погинуо. Уопће га се не сјећам. Дуго времена нисмо знали

Париз више није Град светлости

Црни вео преко историје – француска администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, која је током Првог светског рата изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације. Застава Косова у цркви Нотр Дам, распоред седења на централној париској прослави послужили су француским организаторима да Дан победе у Првом светском рату више личи на дан победе у косовском рату 1999. Француски председник Емануел Макрон је у импресивном говору, јасно циљајући на Доналда Трампа, који проповеда америчку „изузетност”, осудио покушаје доминације, описујући национализам као „издају патриотизма” и позвао окупљене лидере да не забораве лекције прошлости. Испоставило се да је његова администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, земљи

Почиње суђење бившем стражару нацистичког логора

У њемачком граду Минстеру данас почиње суђење бившем стражару у нацистичком концентрационом логору Штутхоф /Stutthof/, који се суочава са 100 тачака оптужнице која га терети за саучесништво у убиству. Оптужени 94-годишњи мушкарац био је стражар у логору, недалеко од пољског града Гдањска, у периоду од јуна 1942. године до септембра 1944. године. Тужилаштво је саопштило да је мушкарац из града Боркен /Borken/ знао да су логораши брутално убијани. Тужилац Андреас Брендел рекао је да се оптужени прикључио одреду СС, оружаном крилу нацистичке партије, када је има 18 године и да је “омогућио многа ужасна убиства”, пренио је ДПА. Према неким процјенама, у логору Штутхоф убијено је више од 85.000 људи.

Пољаци траже новац, Нијемци кажу да од тога нема ништа

Пољски предсједник Анджеј Дуда истиче да Пољаци још очекују исплату репарације за штету почињену током Другог свјетског рата, а владајућа странка Правда и солидарност израчунала је да би Њемачка морала да исплати око 700 милијарди евра одштете. Дуда за њемачки лист “Билд” поручује да за Пољску питање репарације није завршен процес. Неколико дана уочи њемачко-пољских консултација на нивоу влада, Дуда је говорио о сазнању бившег пољског предсједника Леха Качињског да ратна штета Пољској никада није исплаћена. Tо се нарочито односи на Варшаву, коју је њемачка војска током Другог свјетског рата готово потпуно уништила. “Ријеч је о истини и преузимању одговорности”, поручује Дуда. Он објашњава да је пољска парламентарна група потврдила

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала