arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Доња Градина, "Топола ужаса" Фото: РТРС

Позив грађанима да присуствују меморијалној академији

Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина и општина Козарска Дубица позивају грађане да у суботу, 22. априла присуствују меморијалној академији у помен на невине жртве Јасеновца и Доње Градине под називом “Свијете тихи”. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић најавила је да ће меморијална академија бити одржана у Дому културе у Козарској Дубици са почетком у 20.00 часова, а присутнима ће се обратити министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић и начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић. Она је додала да се тај догађај традиционално организује поводом обиљежавања 22. априла – Дана пробоја посљедње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац, а у оквиру обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида

Бандић у Јасеновцу: Овдје је почињен геноцид

Градоначелник Загреба Милан Бандић посјетио је Спомен-подручје Јасеновац и нагласио да је на том мјесту “почињен један од стравичних геноцида у Другом свјетском рату”. Бандић је са сарадницима обишао Спомен-подручје у сусрет обиљежавању 72 године од пробоја заробљеника из тог усташког концентрационог логора. “Сврха доласка је инспекција – да видим је ли све уређено како би 23. априла дошао, заједно са државном делегацијом, да запалим свијећу и положим цвијеће за оне који су овдје невини убијени”, каже Бандић. Он је напоменуо да прије пет година то није било сређено као сада, већ да је “све било сабласно, те се није могло ни проћи од локви, а жабе су крекетале унаоколо”.

И ове године одвојене комеморације у Јасеновцу

И ове године комеморација 22. априла поводом пробоја из логора Јасеновац биће подељена. Државној комеморацији неће присуствовати представници јеврејских општина, ни представници Срба. Пошту жртвама одаће одвојено. Пошта жртвама у сенци политике и овај пут. Седамдесет две године касније, у месту страдања стотина хиљада људи, плоча са усташким поздравом “За дом спремни” коју су поставили хрватски ветерани стоји од новембра. Упркос одлуци Сабора и иницијативи Српског нардоног вијећа – није уклоњена. “Нема помака још увек, имамо неколико дана пред собом, да ли ће власти у међувремену нешто урадити, то за сада не знамо. Како ствари за сада стоје, ми из СНВ-а ћемо заједно са Савезом антифашистичких бораца одржати комеморацију у

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 75 година од страдања 54 Срба у Другом свјетском рату.

Служен парастос за 54 убијених Срба у Бијелом Потоку

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у бањалучком насељу Бијели Поток, данас је обиљежено 75 година од страдања 54 Срба у Другом свјетском рату. Вијенце на спомен-обиљежје положили су представници Града Бањалука, борачких организација Челинац и Бањалука и Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток. Вршилац дужности начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Града Бањалука Драгомир Кесеровић рекао је новинарима да се може опростити, али никако не смије заборавити овај стравичан злочин који се прије 75 година десио у бањалучком насељу Бијели Поток. Он је навео да се дуго ћутало о овом злочину, али да обиљежавање овог догађаја има за циљ да млади и будуће генерације никад

Спомен-обиљежје у Бијелом Потоку код Бањалуке Фото: РТРС

Бијели Поток- Сјећање на страдање Срба прије 75 година

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у бањалучком насељу Бијели Поток, данас ће бити обиљежена 75. годишњица страдања 54 Срба из овог мјеста. Сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку се окупе потомци жртава убијених у усташком покољу на највећи хришћански празник, 5. априла 1942. године.  Тако и ове године, бројне породице, свештенство, представници града и Републичког секретеријата за вјере одају почаст за 54 невино страдале жртве. На Васкрс 1942. године највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић. Једна група усташа дошла је у Бијели Поток из Дебељака, а друга преко Понира, тако да народ овог села није имао гдје да бјежи. О овом злочину ћутало се 60 година,

Одали пошту страдалима: Обележавање 75 година од масакра

У Дрину побегле од усташке каме

Крајем прошлог месеца на обали Дрине, у Старом Броду код Вишеграда, уз највише државне и војне почасти, обележено је 75 година од стравичног злочина из Другог светског рата када је у само неколико дана зверски убијено око 6.000 Срба. О овом догађају се све до 2008. године није знало апсолутно ништа, а захваљујући вишеградском свештенику Драгану Вукотићу то се променило. У разговору за “Вести”, јереј Вукотић каже да је у плану изградња Спомен-комплекса у оквиру кога би се налазила и стална изложба са фотографијама жртава и преживелих, али и бројна документа која говоре о стравичном злочину који су усташе извршиле марта 1942. Додик: Кога вређа истина На обележавању 75 година

Прве жртве усташког геноцида у Хрватској

Милан Јелић | Београд 1990. године Када је у Загребу, “божјом провидбом” устоличен режим против људи православне вере у најмногољуднијој српској оази – у источној Билогори котара Грубишно Поље, већинско становништво је 26/27. априла 1941. године доживело погром. Припремајући се за лов на Србе, усташки повереник др. Лујо Стахуљак је на перфидан начин протурио вест да ће домаћи Срби, припремајући се за ђурђевдански уранак, своју светковину претворили у устанак против легалне хрватске власти и да ће побити све Хрвате у Грубишном пољу. У исти сценарио је потом укључен жупник Петар Сивјановић, који је знао да свећеник Херјановић Јакоб, такође на служби у Грубишном пољу, има у Загребу рођака усташу-емигранта Ивицу

Травањска обљетница

У садашњој еуропској Хрватској, као датума проглашења NDH постало је уобичајена, иако још неформална свечаност. Тзв „леви антифашисти“, који су у неофашистичкој средини само декорација за приказивање у медијима, и интересна група за покретање свих регионалних акција против јачања „српског фашизма“, обавезно осуде појаве обележавања „десетотравањске пригоде“ и појео вук магарца до следеће године, када ће сама манифестација бити видно израженија! Део RKC душобрижника, обавезно нагласи елементе „тешког стања у домовини под великосрпском чизмом“ до тог повиестног чина, тиме свесно правдајући учешће својих претходника у геноциду над Србима, Жидовима и Ромима! Још док је трајао геноцид у NDH, почели су британски покварењаци да подржавају намерно оспоравање истог, од стране хрватских

Два пута преживео пакао логора Фото: sh.wikipedia.org

Двоструки логошарш не одустаје: Одбили му бубрег, злочин застарео

Бивши железничар Јездимир Ијачић има 86 година, родом је из Мостара, а данас живи у Требињу. Као десетогодишњи дечак преживео је усташки логор Глина и мислио је да никад више неће осетити страхоте заточеништва. Педесет година касније завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару, пише портал Требињелајв. Мали, нећеш умрети Усташе су августа 1941. године Јездимира, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у логор Јасеновац. Мушки део породице се није вратио кући. – Нас су протерали у Глину, а одатле у Госпић – сећа се Јездимир, који је у логору био до децембра. Интервенцијом Италијана, логор у Госпићу је затворен, па су

Документарни филм "Злочин над злочинима" у Њемачкој Фото: РТРС

У понедјељак у Минхену пројекција документарног филма РТРС-а “Злочин над злочинима” (ФОТО)

У оквиру дана српске културе у Минхену, које организује Српско друштво Соко поводом десетогодишњице оснивања, 10.4. 2017. биће одржана пројекција документарног филма Радио-телевизије Републике Српске “Злочин над злочинима” ауторке Мире Лолић Мочевић. Филм се бави страдањем дјеце у логорима Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату. Организатори промоције су Документациони центар о националсоцијализму у Минхену и историчар др Дарио Видојковић. Најављено је присуство министра рада и борачко инвалидске заштите Миленка Савановића и директора Републичког Центра за истраживање ратних злочина Милорада Којића. Центар за проучавање историје и злочина националсоцијализма заједничка је институција града Минхена, Баварске и СР Њемачке као место сјећања на жртве националсоцијализма и Хитлеровог режима. Његов циљ је не само проучавање историје

Јездимир Ијачић

Судбина Јездимира Ијачића: Преживио два усташка казамата, требињски суд утврдио да је злочин застарио!

Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару. Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за истину, да не посустане у доказивању да је неправедно да тужбе против злочинаца застаре, када су ране још свјеже. И данас се Јездимир сјећа када су усташе августа 1941. године њега, петоро браће и сестара и мајку Ковиљку одвели из породичне куће у Мостару у концентрациони логор Јасеновац,

Црква у Комоговини

Комоговљани, жртве фашистичке Независне Државе Хрватске у II свјетском рату

Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година.  У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

Дјеца у логору

Ученички рад о усташком дјечјем логору у Сиску назвао “антихрватским”

Сисак – На недавном средњошколском жупанијском натјецању у повијести предсједник комисије за оцјењивање ученика Ален Вукелић у више је наврата, како тврде свједоци, назвао рад о усташком дјечјем логору у Сиску ‘антихрватским”. Након што је двоје средњошколаца из Сиска изложило тему, Вукелић им је рекао да им рад изгледа као да су прије писања читали ‘Начертаније”, односно програмски текст Илије Гарашанина који се сматра једним од темеља великосрпске политике. Иако су и други чланови комисије имали примједбе на поједине дијелове рада, као што је методологија и изостанак цитата у неким пасусима, првом човјеку повјеренства од почетка је проблем била сама тема. То у изјави за Новостима тврди више свједока догађаја,

Случај једне тужбе

Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подручју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особа пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара. Реч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпеле жртве усташких логора. Као што

Томас Јаздгерди у посјети Спомен-подручју Доња Градина Фото: РТРС

Јаздгерди у Доњој Градини: Почаст жртвама Јасеновца (ВИДЕО)

Спомен-подручје Доња Градина посјетио је специјални изасланик Стејт департмента за питања Холокауста, Томас Јаздгерди, као и представници америчких амбасада у Загребу и Бањалуци. “Осјећамо морални императив да пружимо надокнаду онима који су преживјели Холокауст”, поручио је Језгерди, истичући да су сарађивали са владама Србије, Хрватске и властима у БиХ како би пронашли начин на који може да се ријеши питање поврата имовине. Коментаришући фашистичка обиљежја и графите који се и данас појављују у Хрватској, представник Стејт департмента изјавио је да такви симболи и говор мржње немају мјеста у демократском друштву. “У име своје канцеларије ја желим да одам почаст многим жртвама које су страдале на овом мјесту и да изразим

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Додик: Нисмо ми никакви босански Срби, ми смо Срби – део једног великог историјског народа

ГОВОРИО У СТАРОМ БРОДУ КОД ВИШЕГРАДА ГДЕ СУ УСТАШЕ И НЕМЦИ ПОБИЛИ 6.000 СРБА – „Ако Срби немају државу, немају ни слободу, зато постоји Република Српска као држава. Срби морају да буду окупљени данас око две државе у овом историјском тренутку – Србије и Републике Српске. Ако ми не прихватимо Републику као државу, нико нам је неће дати. Нама отимају државу” – Не смемо престати да говоримо о нашим страдањима да се други не би наљутили. Побили су нас Хрвати и муслимани, њихове јединице у Другом светском рату, побиле су нас овде и тукли где год су могле да би затрле све што је српско. И нећу да ћутим, не

Вишеград - обиљежено 75 година од усшког покоља Фото: ВН

О злочину се деценијама ћутало

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге “Стари Брод заборављени злочин”, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа. Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо. “Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених.

Стари Брод: Спомен капела за шест хиљада убијених Срба (Фото: wikimedia)

Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба, предсједник Републике Српске Милорад Додик, шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, предсједник Борачке организације Српске Миломир Савчић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, начелници општина Рогатица и Вишеград, те представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана. Присутнима се

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Ђого: Историја Срба је вјечита историја страдања

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. “Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми”, истакао је Ђого. Он је додао да су Срби људи који памте,

Предсједник Републике Српске Милорад Додик у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ.

Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Старом Броду код Вишеграда, гдје је данас обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ, да је важно обилазити оваква мјеста како би истина о томе допрла и до младих генерација. Додик је рекао да то подразумијева савремене методе комуницирања са млађом генерацијом која мора да схвати и разумије обим страдања у Старом Броду. Он је изјавио новинарима да га је било срамота што раније није знао за ово мјесто, иако се сматра упућеним у историју српског народа у БиХ и уопште. “На ову причу о Броду нисам наишао ни у једној књизи, ни причи. Тек

Парастос Фото: РТРС

Обиљежавање 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

У Старом Броду код Вишеграда данас се обиљежава 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. У спомен-капели у Старом Броду јутрос је служена литургија, а затим је одржан парастос којем је присуствовао предсједник Милорад Додик. Историјском часу о злочину у Старом Броду присуствовао је велики број ученика основних и средњих школа из Вишеграда, Рогатице, Пала и других околних мјеста. Обиљежавање овог датума организује Црквена општина Вишеград, у сарадњи са општинама Рогатица, Соколац и Вишеград. Обиљежавање је почело синоћ у Градској галерији изложбом фотографија и докумената о страдању српског народа од Сарајева до Старог Брода током 1941.

Савановић - прес Фото: РТРС

Савановић: Идеологија НДХ пробуђена деведесетих година

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је, због рехабилитације НДХ у Југославији и некажњавања за стравичне злочине почињене у Другом свјетском рату, идеологија заснована на убијању, протјеривању и присилном покатоличавању Срба пробуђена деведесетих година прошлог вијека у Хрватској, а потом и у селу Сијековац код Брода када је, у ствари, и почео рат у БиХ. “Тај процес још није завршен и то говори колико морамо бити опрезни, економски јаки, јединствени и спремни због, евентуално, нових сличних ситуација знајући нашу историју, наше комшије и њихове стратешке циљеве, а то је да ови простори буду без Срба”, поручио је Савановић, који је и предсједник Одбора Владе

Усташки покољ на Младенце

Овде се нису само криле жртве, овде су се првенствено крили злочинци, речено је у Старом Броду, где су усташке легије Јуре Францетића у пролеће 1942. године, 22. марта, на Младенце, побиле и у Дрину бациле око 6.000 Срба, цивила, жена и деце. Пуних пола века о овом нечувеном злочину се није ни причало ни писало, па су злочинци остали непознати и нико од њих никад није одговарао за своја злодела. У усташком покољу у суседном селу Милошевићима убијено је око 1.000 жена и деце. Преживело их је само неколико, а међу њима и тада 11-годишњи Ристо Боровчанин из Сокоца, који је пао међу лешеве и тако остао жив. –

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом

“Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута. Пише: Зоран Јанковић Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…” прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је” каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала