Више од 60 година откад је престао да постоји Концентрациони логор Јасеновац, тешко је и помислити да се не може саопштити колико је у њему убијено људи, жена и деце ВИШЕ од 60 година откад је престао да постоји Концентрациони логор Јасеновац, тешко је и помислити да се не може саопштити колико је у њему убијено људи, жена и деце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. маја  2016. године. Исто тако, није могуће документовати и досад утврђени број убијених идентификовати, већ се једино могу означити “Н.Н.” лицима, иако се о њима знају неки подаци. Због тога су вршене процене убијених – од

Врховни штаб НОВ још 1942. тражио напад на логор. Вељко Ковачевић: Логор је био тако утврђен да би сваки напад био кобан Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. маја  2016. године. ПРЕМА проценама команданата и комесара НОП одреда и јединица НОВЈ са подручја Славоније и Поткозарја 1941. и 1942. године ослобођење логораша из Јасеновца није се могло предузети, јер су се на том подручју налазиле преслабе партизанске снаге за тако велику акцију. Зато се само пратило шта се тамо догађа, а појединци, углавном комунисти, симпатизери НОП-а и њихове породице, спасавани су заменом за заробљене. За Концентрациони логор Јасеновац интересовао се и Врховни

Управник логора Динко Шакић истицао се по свирепости. Динков отац Мате осуђен и стрељан 1945. године ДИНКО Шакић је рођен 8. 11. 1921. у Студеницама, крај Имотског у Херцеговини. Проглашење НДХ 10. априла 1941. затекла је њега и његовог оца Мату, окорелог усташу, у Босанском Броду. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. маја  2016. године. Мато је одмах именован за председника општине Босански Брод. На тој дужности истакао се геноцидним злочинима, силом је терао Србе да пређу у католичанство, и то на хиљаде, јер су околна села углавном била српска. Ко није хтео, транспортован је у концентрационе логоре Госпић и Јасеновац. Посебно

По налогу управнице женског логора, убијено око 70 Јеврејки из Сплита. Завршетак пољских радова значио почетак ликвидација МАЛИ је број логораша успео на неки од начина да извуче живу главу из Концентрационог логора Јасеновац, а већина њих оставили су своја сведочанства. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. маја  2016. године. Селим Ресуловић пише: „У логору III Ц био је отац са сином од осам година. Дијете је било глухонијемо. Заповједник логора Јере Маричић стријељао је једног заточеника. Глухонијемо дијете је истрчало из строја и гестикулирајући почело да протестује. Маричић је био збуњен. Револвер, који му је још био у руци, држао је

Мало је логораша који су успели да се спасу бежањем. Масовни транспорти стизали у логоре са свих страна. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. маја  2016. године. ПОБЕЋИ из јасеновачке фабрике смрти била је храброст, а сам покушај се кажњавао најгрознијим уморством. Ипак, појединци и мање групе успевали су понекад у томе. У првој половини 1943. обављани су обимни пољопривредни радови на ораницама села Млаке, Градине, Драксенића, све до Босанске Дубице. Тада је било успешних појединачних бекстава као и једне групе од 16 логораша. Забележено је и лукаво бекство тројице из самог логора, који су имали добар увид у рад усташког заповедништва.

У две побуне убијено више од хиљаду заточеника логора. Истина о злоделима важнија од живота! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. маја  2016. године. БИЛО је и појединачног и организованог отпора логораша. У Јасеновцу и Старој Градишки у мушком и женском логору, за све време постојања логора, на одређени начин организовано се деловало. Стваране су и економске заједнице које су ублажавале тешке услове живота, пошто је било доста логораша који нису добијали пакете. Национални састав људи и жена био је разнолик, па многи нису ни схватали зашто су у логору. Увек су се надали да ће као невини ускоро бити пуштени. Ипак,

Командант логора признао да је циклоном отровао 63 дјеце. Како су уклањани трагови пре доласка међународне комисије Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. маја  2016. године. САСЛУШАЊЕ Анте Врбана, команданта концентрационог логора “Јасеновац – Стара Градишка”, најбоље сведочи о усташким зверствима: “… Питање: – У којем масовном убијању сте још учествовали? Одговор: – Учествовао сам у масовном убијању у Старој Градишки не знам точно којег мјесеца, у зими, у сијечњу или спочетком вељаче 1942. године. Побијено је 150, а можда и више Циганки и Цигана. П: – Како сте вршили убијање Цигана? О: – У лежећем ставу. Одводили су их убијали жељезним

Чувеном кољачу Жилу Фригановићу клонуле руке после сусрета са Вукашином из Клепаца. У крвавом такмичењу Перо Брзића заклао 1.350 људи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. маја  2016. године. КОМАНДАНТ логора Јасеновац Ивица Матковић наредио је јануара 1943. логорашу др Недељку Зецу да прегледа Жилу Фригановића, једног од најкрволочнијих кољача Јасеновца. “Кад сам ушао у собу”, прича др Зец, “Жиле је сједио раздрљен, разбарушене косе, са закрвављеним очима и пијаним изразом лица. “На столу је била напола испијена боца ракије и неколико чашица у нереду. ‘А, дошао си, докторе. Сједи ту на столицу, и ако хоћеш послужи се ракијом’, рекао је. “У

Хрватска борачка удружења из рата деведесетих година прошлог вијека и бројни десничарски портали захтијевају да на сплитски аеродром буде враћен грб Независне Државе Хрватске. “Велики грб са првим бијелим пољем и јасном алузијом на НДХ постављен у аутобусу аеродрома Сплит! Спорни знак хитно уклоњен, Министарство изражава жаљење”, био је наслов текста у локалним новинама у којима је грб назван – усташким. Подршку уклањању усташког грба дали су и Министарство мора, саобраћаја и инфраструктуре, градоначелник Трогира, као и историчар Твртко Јаковина. Међутим, десничари потсјећају хрватске власти да им некада тај грб није сметао, те да је и независност Хрватске прослављана под грбом са првим бијелим пољем. Тако је 30. маја 1990.

Логорашима наређено да убију Рада Фуртулу због покушаја бекства. Реља, удари ме добро да што пре свршим, вапио несрећник Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. маја  2016. године. НАЈСТРАШНИЈЕ је било средином марта 1942. кад смо нас 12 другова били ослобођени од рада и спремали се да кренемо у слободу, причао је Реља Милановић. Један од нас, Раде Фуртула, из околине Сарајева, покушао је да побегне из логора. Бекство му није успело. Пронађен је у клозету око девет сати увече, кад нико није смео бити изван бараке. Раде се претварао да је у несвести. Приликом испитивања признао је да је хтео да

Зликовац Љубо Милош издвојио и стрељао Владу Илића. Личани изведени из строја и пред логорашима сви поклани Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. маја  2016. године. ЧИТАВА села и крајеви настањени Србима отргнути су са прадедовских огњишта и сви до последњег, и стари и млади, мушко и женско, допремани у Концентрациони логор Јасеновац и Стару Градишку. Уколико нису одмах упућивани на стратиште – Циглану, Уштице или преко Саве у Градину, били су осуђени на помор од зиме или жеге, жеђи, глади и болести. Сви они којима је у специјалном картону писало да се упућују на присилан боравак у трајању од три године

Највећи број логораша покопан у 200 гробница дугачких по 30 метара Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. маја  2016. године. ОД јануара 1942. па до краја априла 1945. Градина је била највеће стратиште логора Јасеновац. Највећи број логораша је убијен на Градини и покопан у око 200 гробница дугачких око 30 метара, ширине 4 метра и дубине до 2 метра са растојањем од 8-10 метара. Целокупан „мегаполис“ мртвих заузима површину од 116 хектара и представља музеј на отвореном. Колико је ту убијено и покопано логораша – деце, жена и људи, још тачно није утврђено. Тек 1961. изашла је прва комисија на стратиште

Изјава бањалучког бискупа Фрање Kомарице којом пореди Бањалуку и Блајбург представља врхунац лицемјерства, посебно што је изговорена из уста једног високог вјерског великодостојника у мјесту великог српског страдања само неколико дана након обиљежавања годишњице убиства владике Платона и хиљада недужних Срба. Бискуп би требао бос да ходи од Бањалуке и Дубице до Градишке и Јасеновца и моли за опрост умјесто што служи помен злочинцима у Блајбургу. Умјесто одговора, бискупе Фрању Kомарицу, Винка Пуљића, Јураја Језеринца, Анте Иваса, Миле Боговића и остале челнике католичке цркве и ултра-десничаре који правдају и минимизирају усташке злочине, треба подсјетити на само неке од великих злочина католичког клера почињеног над недужним српским цивилима током 20-ог вијека.

Поново се из Хрватске чују гласови оних који су нас Србе бацали у јаме, оснивали логоре за децу, силовали мајке и ћерке, а наша се јавност чуди откуд сад такви да величају злочинце. Не знам када ће нама бити јасно да од Хрвата не можемо очекивати нешто друго. Не може се од црва очекивати да полети нити се може од жабе створити принц колико год је љубили ми Срби, а склони смо томе да величамо „хрватску браћу и пријатеље“. Изгледа да је наша јавност поверовала да су Хрвати, у складу са Хитлеровом идејом, виша раса од нас, па се тако према њима, а и према себи, и односимо. Не знам