arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Усташке жртве су плутале Савом

Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима. Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао језив призор стотинак метара даље, код ушћа Саве у Дунав. На том месту, аласи

Епископ Јеротеј: Жртве невиних Шапчана опомињу нас да партијашење, атеизација и поделе у нашем народу могу имати трагичан завршетак

Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј служио је 26. октобра 2024. године код шабачког Старог моста парастос невино пострадалим жртвама комунистичког режима, који су убијени током 1944/1945. године. Том приликом, епископ Јеротеј је беседио. – У име Оца и Сина и Светога Духа! „Господ све неизрециво љуби… Ради неког будућег добра Он је попустио ово страдање на руски народ. Ја то не могу схватити и прекратити. Остаје ми само молитва и љубав“. Овако је на Светој Гори Атонској говорио Свети старац Силуан, нашем владици Николају, о бољшевичком терору над Црквом и верним руским народом за време Октобарске револуције у Русији. Заиста је и нама овде сабранима непојмљиво такво слично страдање наших суграђана,

СЕЋАЊЕ НА МАСАКР У КРИВОЈ РЕЦИ: Палили људе, дигли цркву у ваздух, најмлађа жртва беба Вера

Средина октобра 1942. године најужаснији је период у сећању мештана Криве Реке и Копаоника, а први попис жртава који је урадио судија Радован Марковић исте године сведочи о размерама трагедије: фолксдојчери су тада побили више од 300 мештана поткопаоничких села у масакру у коме су пекли људе, палили читаве породице у колибама, стрељали на ливади, ампутирали им руке и ноге. Остало је упамћено да су 70 цивила угурали у претходно минирану Цркву Светог Петра и Павла и дигли је у ваздух. СС дивизија „Принц Еуген”, у чијим редовима је било око 1.500 војника, подунавских Немаца, под командом пуковника бивше војске Краљевине Фрање Кодра и са Бугарским 36. пешадијским пуком од

Хитлерова одмазда према четницима и партизанима: Краљевачки покољ је неправедно у сијенци крагујевачког

У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. 14. октобра 1941. године, њемачке окупационе снаге су у Краљеву узеле прве таоце и у наредним данима су стријељали 2.190 жена, дјеце и стараца У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. Начелник Врховне команде Њемачких

У МАСАКРУ УБИЈЕНО ВИШЕ ОД 300 МЕШТАНА КОПАОНИКА: СС дивизија пекла је децу, сакатила жене, запалила цркву са верницима (ФОТО)

Више од 300 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру, који је историја упамтила под кодним именом операција “Копаоник”. Аутор: С. БАБОВИЋ – НОВОСТИ Тог октобра 1942.године у подкопаоничким селима горели су људи. Када је кренуло ужасно  убијање, припадници СС дивизије “Принц Еуген”, са око 1.500 подунавских Немаца,око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца пекли су, палили, сакатили и стрељали мештане подкопаоничких села. Највише је страдала Крива Река. Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић). Поживела је тек месец дана. Најстарији убијени био је Јаблан Мишковић од 80 година. -Сачувало ме је тело мртве мајке, сисао сам два дана и две ноћи – посведочио је

Злочини комуниста и даље некажњени: „Пасје гробље“ код Колашина чека правду

О овом злочину и даље се ћути. Нема истраживања, званичне осуде, достојног обиљежавања. Како рекосмо на десној обали Таре је у наше вријеме изграђен спортски центар, а данашњи комунисти вјероватно сматрају да су се тиме „одужили“ својим идеоолошким прецима у  потискивању свијести о крвавом Бадњем дану из 1942. године. О злочинима комуниста у Црној Гори се не говори, а имало би се шта, јер су њихови трагови бројни. Актуелни режим задојен комунистичком идеологијом о томе не жели ни да чује, упорно затвара очи над очигледним доказима и бројним свједочењима. Штавише. чак и покушава да уништи свако сјећање на злочине својих идеолошких предака, па на тим стратиштима гради спортске центре и

Златибор – из другог угла

Док на врху шеталишта и даље стоји комунистички споменик, јама у коју су комунисти бацали своје жртве ни до данас није обележена. Штавише, комунисти попут Милана Радановића оспоравају откриће ове јаме, минимизирајући, истовремено, све српске жртве, почев од Јасеновца. Пише: Александар Милутиновић Шта људи на Златибору траже? Мислим оно да буду “кући сам и нисам код куће”. Просечан туриста иде  дању с друштвом у шетњу око хотела и центра, евентуално на Рибничко језеро на купање и роштиљ. И то је лепо. Ноћу се иде у Вендом ко је млаћи, у кафане ко је старији. Јака храна, гласна музика све се  врти око центра “града”. То је активни одмор. Јер само најактивнији ту

Момчило Павловић: Дан туге и бола Лесковца – 6. септембар 1944.

Морални аспект лежи у несразмери између страдања великог броја цивила и постигнутог војног циља, као и односу победника према жртвама бомбардовања . Мало јe градова у Србији који су у једном дану, за двадесетак минута колико јe трајало бомбардовање од стране савезника тј. Американацa, изгубили толико људских живота, а град претрпео ужасно девастирање, као што је Лесковац 6. септембра 1944. После два тмурна дана када авиони нису имали борбене мисије, тог 6. септембра 1944. изненада су савезнички авиони у мисији бр. 130 засули сунцем окупан град у 12 часова и 18 минута тепих-бомбама са безбедне висине, а ловци митраљирали становнике који су бежали према оближњем Хисару. У трену је град одлетео

Помоћ страдалницима из Бановине Хрватске

Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били

Никола Милованчев: Доказана сарадња Хебранга са Гестапоом и усташама

Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била је оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће. У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у хрватском преводу, чланак Николе Милованчева „Милан Жугељ и Андрија Хебранг у документима београдског Гестапоа и УДБЕ“. Милованчев у свом раду наводи 19 архивских докумената нацистичке тајне полиције (Гестапо) и југословенске комунистичке УДБЕ. Тa aрхивска грaђa у потпуности разоткрива чињеницу да је Андрија Хебранг, ратни (1942-1944) секретар Комунистичке партије Хрватске, 1942. започео сарадњу са Гестапоом, уз очито знање усташке тајне службе. Документи се односе на случај хапшења у Загребу Андрије Хебранга 1942, након којег је у Бечу ухапшен његов

Девић: Август: месец српског распећа. И васкрса?

Српска историја 20. века толико је страдална да готово да нема месеца а да није забележен пример готово библијског страдања и сатирања нашег народа. Много тога је и избледело у колективном памћењу, али сећање на август 1914. у Мачви остало је дубоко урезано у српској души – делом зато што је те злочине потресно описао Арчибалд Рајс, а делом и зато што су их починили “Швабе што говоре нашки“, како је говорио Милутин, књижевни јунак Данка Поповића. А и због размера: места попут мачванског Прњавора у том рату изгубила су и трећину свог становништва. Сећање на геноцидне злочине Бугара у Сурдулици (1915) и Топлици (1917) такође надилазе локална сећања. Када

ЈОШ ЧУЈЕМ ВАПАЈ ИЗ НИКШИЋКИХ ЈАМА: Стеван Вујичић (85) тражи да се после осам деценија кости страдалника изваде и достојно сахране

Никшићки спасилац, планинар, хуманиста и грађански активиста Стеван Стево Вујичић (85) упутио је апел председнику државе, премијеру, челницима државног тужлаштва, заштитнику људских права да коначно, после осамдесет година, омогуће да људске кости које чаме у јамама у околини Никшића буду извађене и достојно сахрањене. Пише: В. КАДИЋ Ради се о људима којима је током Другог светског рата пресуђено без суда само зато што нису припадали партизанском покрету. – Сваког јутра се будим са истом тугом и сетом, при помисли на велики број јама у околини Никшића у којима се још увек налазе на хиљаде кости невиних мученика, страдалих од братске руке – каже Стеван, који је деведесетих година прошлог века

Сјећање на покољ у Велици: Мртву сестру Милијану пољубио сам у косу

Свједочанство Радојка Ђуричанина о масакру испод Чакора 28. јула 1944. године. Звјерски масакр који су 28. јула 1944. године у селима Велика и Горња Ржаница починиле њемачке дивизије „Принц Еуген“ и СС „Скендербег“, као и поступање фашиста према православном становништву у Плаву и околини, имао је, према савременом схватању, све особине геноцида – оцијенио је у разговору за Побједу пензионисани судија Уставног суда Црне Горе Радојко Ђуричанин (86). Наш саговорник је у вријеме тог злочина – у коме је убијено више од 400 жена, ђеце и старих особа – имао девет година. Сјећање на стравичне догађаје објединио је у публикацијама и књигама, а, поводом годишњице злочина, за наш лист свједочи

Крвави светосавски барјаци на улицама Београда

Пре тачно 87 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у Београду је дошло до великог сукоба верника и свештенства са полицијом – била је то кулминација „конкордатске кризе”, односно супротстављања намери да се Римокатоличкој цркви у Југославији дају привилегије какве није уживала ниједна верска заједница Како је управа града са више страна добила обавештења да извесни неодговорни елементи намеравају да искористе ову прилику и да изазову нереде штетне за јавни поредак и државне интересе, то је господин управник града својом наредбом од 18. јула 1937. забранио ову поворку. Из истог разлога забрањени су на територији управе града Београда сви скупови и поворке до 1. августа.” Ова информација, коју

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему. Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви

Раде Црногорац: Кад се Пива на небо селила

7. јуна 1943, на дан Обретења главе Светог Јована Крститеља, у пивском селу Дола, десио се један од најстравичнијих злочина. Припадници фолксдојчерске Принц Еуген Дивизије, говорила је званична историја, рафалима су покосили 522 житеља овог краја, а међу њима и 109 дјеце. Смрт су сијали низ цијело пивско племе, тако да је живо спаљено, у селима и катунима или бачено низ литице, више од 1 260 невиних људи, жена, дјеце и стараца. У сливу Комарнице, Пиве и Таре, између Дурмитора, Маглића, Власуље, Голије и Војника, окружено Гацком, Голијом, Шипачном и Дробњацима, простире се старо херцеговачко племе Пива. Пива је српском роду дала низ знаменитих личности, међу којима се, поријеклом из

Средњошколци у мисији против колективног заборава

Жртве масовног партизанског злочина заслужују право на истину и право на сјећање. Краљеви војници из Србије, мучки и на превару убијени од партизана у мају 1945. године и бачени у јаме код Миљевине, заслужују право на сјећање и право на истину, поручили су ученици и професори Средњошколског центра у свом документарном филму „Понор- право на сјећање“. Документарни филм, назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике, ђаци су снимали годину дана, а након недавне премијере у просторијама школе, захваљајући Музеју „Стара Херцеговина“, свој истраживачки рад представили су и суграђанима. Средњошколци поручују да овим филмом желе да дају допринос култури сјећања, поготово што је ријеч о догађају

“Судњи час” у Смедереву у Другом светском рату: катастрофа пуна тајни

Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала. Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње Волгине улице, 12-годишња Даринка Максимовић препала се када је њен дом затресао земљотрес од кога су из креденца попадале шољице и тањири. Било је 14 сати и 14 минута, дан је био врућ, а Београђане, још увек шокиране од снажног бомбардовања града неколико месеци раније и окупације која је уследила, додатно је уплашило подрхтавање тла. „Е, само нам је још

Слободан Вујковић: Који циљ је имао Сремски фронт

Упорно су терали у јурише неискусне младиће претворивши Сремски фронт у касапницу српске деце. У тексту Мића Грубора „Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, („Политика”, 5. мај 2020.) наведено је да је циљ отварања Сремског фронта био да се спречи „некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и четника Драже Михаиловића, који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке”, као и да је на Сремском фронту „погинуло 13.400 бораца ЈА”. Према другим изворима, циљ отварања Сремског фронта се разликује од циља који наводи Грубор. Разликује се и број погинулих. У дисертацији др Зорана Јеротијевића „Државотворност Равногорског покрета”, која је и као књига објављена

На Сремском фронту погинуло више од 120.000 војника

„Необележена годишњица пробоја Сремског фронта”, 5. мај. У животу има небројених годишњица из разних области човековог делања (рат, наука, спорт, политика и др.). Једна од њих из наше блиске ратне прошлости, јесте 75-годишњица пробоја Сремског фронта, 12. април 1945. године. Нажалост, наши, и електронски и штампани медији су једноставно тај догађај прескочили, као да се није ни десио. Хвала г. Грубору што је његов напис („Политика”, 5. мај 2020.) подсетио на тај значајан датум. Као син народног хероја, узимам слободу да неке неистине у његовом  тексту, а у вези с бројем погинулих на Сремском фронту, исправим. Одавно су нам званичници, цивилни, војни и политички сервирали да је за шест месеци,

186 степеника смрти

Никола Бајић се после ослобађања логора вратио у родну Банију, а до куће је пешачио два и по месеца. – Милутин Банковић у мучилиштву издржао непуну годину, после чега је спаљен у Гузену Гнев и презир оставио је иза зидина концентрационог логора смрти у Маутхаузену. Када га је, после две и по године заточеништва, 5. маја 1945. због ослобођења логора коначно и напустио, и то на немачком бициклу, у Аустрију се никада више није вратио. А живео је још 45 година. У сећању су му трајно остала урезана зверства, нечовештво и сеансе смрти нацистичких СС војника и чувара над његовим сапатницима, али је Никола Бајић, Србин из Велике Градусе код

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Живели равногорци али и мир свим невиним жртвама злочина у Друговцу 29. априла 1944.

Који год њихов злочин широм Србије да поменете, они само изнова понављају научену рецитацију и отварају кишобран на ком пише: Вранић и Друговац… Пре 80 година, баш на данашњи дан, 29. априла 1944, четници упадну у село Друговац код Смедерева, које је иначе било као нека локална Сребреница у овом делу Шумадије 43-44. Партизани претходно у том селу побили све гласније неистомишљенике, једном чак и затрли породицу. Онда су одатле почели нападе и на друга села, а у Друговац доводили и сељаке из околних места и ту их убијали. Четници им претили, упадали у село, враћали око за око, чак на крају и преговарали, и ови им стрељали преговарача/е. На

Јубилеј херојског дјела и страдања неустрашивог Божидара Жугића: Херој Априлског рата – поручник који је одбио да се преда

У том тренутку је пуковнику Ристићу и мађарском фашистичком команданту пришао поручник Божидар Жугић држећи десну руку у џепу. Стао је испред мађарског официра и почео да виче: “Шта хоћеш кукавицо? Хоћеш да нас заробиш без борбе?” Херојски чин поручника југословенске краљевске војске Божидара Жугића дуго није био познат широј јавности и гуран је у заборав. Он је 1941. године одбио да се преда мађарским војницима код Гложана, и том приликом је убио непријатељског и свог команданта, уз ријечи: „Зар се тако брани отаџбина?“ Божидар Жугић је рођен 14. марта 1915. у Новаковићима, селу код Жабљака, испод Дурмитора. Основну школу је похађао у Пријепољу, а одрастао је у Пљевљима где

Сећање на трагични новосадски април

Oд 13. априла, наредних неколико дана страдало je 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су у одмазди, једном осветничком нападу. Бивши службеник Богдан Шикопарија успео је да се спасе смрти током стрељања групе људи у Новом Саду у Другом светском рату, када се рањен извукао из плићака Дунава и сакрио у оближњој шуми. По ослобођењу је био саслушан пред анкетном комисијом при Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника у Војводини, а документ о томе чува Историјски архив Новог Сада. Шикопарија је испричао да су га у његовој кући у Новом Саду (13. априла 1944, како је руком записано на документу, али верује се да је датум

bomb-beograd-1944-noseca.jpg

КРВАВИ УСКРС 1944. Савезници нас бомбардовали на Титов захтев!

Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин сигурно грохотом смеjао док су савезнички

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала