Априла 1971. године Милунку Савић посетила је новинарка Љиљана Банићанин, написала репортажу о њој, која тада није објављена, јер је према схватањима власти била националистичка, величала је српског хероја. „Обучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена бомбаш, најхрабрија жена ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац Карађорђеве звезде с мачевима, две Легије части, Француског ратног крста с палмом, Албанске споменице и многих других одликовања. Сва одећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања. Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој

У селу Мелина код бањалучког приградског насеља Бронзани Мајдан данас је откривена и освештана спомен-чесма посвећена солунским добровољцима из овог краја. Предсједник бањалучког градског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Небојша Куштриновић рекао је Срни да су чланови овог удружења са подручја Мелине Милош и Миливој Мајсторовић, у част 100 година од побједе у Великом рату, својим средствима и радом изградили и посветили спомен-чесму славним прецима – солунским добровољцима из овог краја. “Ово је јединствена прилика да, поводом обиљежавања 100 година од завршетка Великог рата, на својствен начин искажемо поштовање према храбрим прецима, солунским добровољцима који су се несебично борили и жртвовали за државу, свој

Говор генерала Милосава Симовића поводом Дана Копнене војске и 100 година од завршетка Првог светског рата и победе у Великом рату. Говор за уџбенике, проткан чињеницама, дирљив, поносан, говор који подсећа на оно што већина Срба ни чула није. Говор који враћа наду и сећање. Овакви генерали су потребни Србији, храбри, одважни и смели. У оквиру прославе Дана Копнене војске и Дана пешадије, у Дому војске Србије у Нишу 16. новембра 2018. је одржана свечана академија ,,Продор за крај Великог рата” у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Милана Мојсиловића. На самом почетку, генерал је истакао жртву који је наш народ поднео на олтар слободе: „Србија је у Великом рату имала толико жртава да није

 Изложба “Србија и Срби на филму у ослободилачким ратовима 1912-1918”, биће отворена у петак, 14. децембра, у Југословенској кинотеци у Београду. Већи дио фотографија, филмских сличица, исјечака из штампе, докумената и првенствено филмова који чине саставни дио изложбе, биће први пут представљен јавности. Ријеч је о проширеној и допуњеној поставки изложбе “Србија и Срби на филму у Првом светском рату” урађене 2014. године, поводом стогодишњице од избијања Великог рата, а која је била постављена у тридесетак градова Србије и Републике Српске, наведено је на сајту Југословенске кинотеке. Замисао нове изложбе, коју су осмислили аутори старе – Александар Ердељановић и Божидар Марјановић – био је да се шест година српског ратовања

Децембар је време за ходочашће стазом од вароши Љиг до стеновитог Чардака, врха брда Грађеник. ПОЧЕТАК децембра је време за ходочашће стазом од вароши Љиг до стеновитог Чардака, врха брда Грађеник, природне тврђаве – чувара пута из колубарске низије ка висовима Рајца и Сувобора. Нема тог споменика исклесаног људском руком који би био достојан проласка овим путем српских ратника, мученика и победника Сувоборско-колубарске битке. Прва армија српске војске је у новембру и децембру 1915. на бреговима око Грађеника, највећег необележеног српског меморијалног центра, преокренула ток боја и наизглед неизбежни пораз претворили у тријумф. Цена победе је била страшна, свака од данашњих питомих коса Кадине Луке била је гробље српских ратника

Вратихсе малопре са пројекције филма… шта рећи, одличан филм… прави погодак и опис српског страдалаштва и патње за слободом. Филм је пун емоција, набоја, потресан филм, права епопеја. Приказ родољубивог осећања српског народа, које је једно време било потиснуто и негативно конотирано. Човек треба да буде камен па да не пусти сузу на пар сцена… уххх. Није ми циљ да препричавам филм, критикујем или да тражим грешке… ту није суштина. Суштина је да овако нешто нисмо имали на платну. Без недоумице, филм обавезно погледајте. Филм Краљ Петар би требало уврстити као обавезу да га сви ученици погледају организовано. Ово стваралачко дело сваки ученик треба погледати, из разлога што се ово тиче његовог прадеде, чукундеде

Нови Сад – Дом Војске – Програм посвећен 100 – годишњици од завршетка Великог рата у извођењу наших гостију из Свилајнца и Деспотовца. У четвртак 13. децембра 2018. године, у 19 часова у Дому војске Нови Сад, Београдски кеј 9, одржаће се програм посвећен 100 – годишњици од завршетка Великог рата. Организатори програма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Стеван Синђелић” – Свилајнац  и Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  – Деспотовац. Суорганизатори су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Обилић 1912-1918” – Нови Сад и Команда прве бригаде Копнене војске Србије. Поздравну реч даће: Презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић

Трочлана делегација Народног већа Босне и Херцеговине посетила је почетком новембра 1918. године војводу Степу Степановића недалеко од Вишеграда. Немоћни да спрече превратну анархију и немире који су потресали већи део земље, представници народних власти позвали су српску војску да пређе у Босну и Херцеговину и помогне при завођењу реда и мира. Војвода Степановић је том приликом поручио да српске трупе не долазе као окупатори, већ пријатељи без икаквих територијалних претензија. По преузимању власти, Главни одбор Народног већа упутио је проглас народу у којем се наводи: „Радуј се, весели, певај и плачи од среће, тако жељене и тешко дочекане, али буди милостив и великодушан, па прости и заборави све невоље

У среду увече премијера историјске драме “Краљ Петар Први” редитеља Петра Ристовског. Узуновић: Оно што су ти људи чинили је немерљиво витештво и херојство. ФИЛМСКО остварење “Краљ Петар Први”, редитеља Петра Ристовског, имаће у среду увече троструку београдску премијеру: у Сава центру од 19 часова, “Синеплексу Ушће” од 20.00 и пола сата касније у “Комбанк дворани”. Публици ће се на крају пројекција поклонити екипа филма предвођена продуцентом и главним глумцем Лазаром Ристовским. – Сигуран сам да ће “Краљ Петар Први” постати буквар из кога ће се учити патриотизам, љубав према пријатељима, а и редитељски занат. Ово је, можда, и мој последњи филм, и сигуран сам да ће бити упамћен по

Мало позната биографија неустрашивог ваљевског официра који се борио у првом светском рату. Одбио позив Милана Недића због чега је ухапшен и био у заробљеништву. Овде Петар! – зачуло се у телефонској слушалици. – Који Петар? Презиме! – Овде краљ Петар! – Изволите, Ваше величанство! – скочи, као опарен, стаде мирно и петама удари једну о другу, српски официр. – За показану и осведочену храброст приликом првог и другог преласка преко Саве и поробљавање непријатељских војника, ја вас под данашњим даном унапређујем у чин поручника. – Хвала, Ваше величанство! – Тићили ми се такви јунаци у мојој војсци – узвратио је краљ. – Чуо нас Бог, Ваше величанство! Овако је

Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом “отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”. Када је коначно дошло време да оде у дуго заслужену пензију, Степа Степановић је тражио да му држава поклони само једно – његову остарелу кобилу Вилу. Био је то коњ на којем је војвода учествовао у многим биткама и војним походима и још за време Степиног службовања је била стара, оронула и предвиђена за одстрел. Степа Степановић то никако није хтео да дозволи! Како би спасао кобилу тражио је да она буде његов поклон поводом одласка у пензију и, уз много чуђења

 Српска хероина Великог рата Милунка Савић Србима је данас потребна да би се угледали на њену оданост држави, храброст, хуманост и родитељство, рекао је Милан Богојевић, аутор књиге “Милунка Савић-ордење и ожиљци” која је у Модричи представљена поводом 100 година од завршетка Првог свјетског рата. Oн jе на синоћњој промоцији у Српском културном центру навео да му је требало десетак година за писање књиге чији је циљ да спаси од заборава српску хероину Првог свјетског рата и великог хуманисту. Богојевић, писац и публициста из Београда, подсјетио је да је Милунка Савић са скромним примањима, осим рођене кћерке Милене и три усвојене дјевојчице, одгајала и школовала више од тридесеторо сиромашне дјеце

Фочански средњошколци обиљежили су стотину година од завршетка Првог свјетског рата историјским часом “Сто година поноса и славе”, који је обогаћен драмским наступима, поезијом и хорским пјесмама у славу српских ратника. Један од драмских приказа, који су ученици извели синоћ у Градском позоришту, посвећен је Милунки Савић, а посјетиоци су могли да чују и говор војводе Петра Бојовића, као и чувени говор мајора Драгутина Гавриловића браниоцима Београда, а нису изостале ни чувене пјесме “Тамо далеко”, “Креће се лађа Француска” и друге познате патриотске мелодије. “Поносни смо и захвални нашим прецима на свему што су радили и што су се изборили за нашу слободу. Ми смо кроз пјесму, рецитацију и глуму