arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ратни дневник славног генерала: Сведочанство јуначке борбе наших војника

Објављене белешке o пробоју Солунског фронта – век касније записане од стране генерала Душана Додића (1884-1955) из Милутовца Ратни дневник бригадног генерала Душана Додића (1884-1955), пореклом из Милутовца, код Трстеника, управо је објављен, читав век након последњег унетог датума. Заједничко издање Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета Трстеник, доноси фототипију оригиналног дневника, који је приликом пробоја Солунског фронта водио славни официр, уз многобројне прилоге, фотографије и сведочења о породичним успоменама, унука генерала, проф. др Вељка Милутиновића. Историчарка Јелена Вукчевић, која води музејску збирку при трстеничком универзитету, напомиње да је генерал Додић дневник у континуитету водио од 24. новембра 1918. до 23. јуна 1919. године. – То је историјски извор првог

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Велики рат записан у камену

Без споменика су први погинули војник и официр у Првом светском рату, па и заслужни странци који су се борили за Србију, као што је британски адмирал Ернест Трубриџ Уз Цркву Свете Тројице у Кумодражу налази се мало гробље на којем се налази једно важно, а данас заборављено, сведочанство о Првом светском рату. Реч је о првом споменику подигнутом палим српским војницима, и то онима који су страдали приликом ослобођења Београда после краткотрајне аустроугарске окупације крајем 1914. године. На овом меморијалу, подигнутом на месту на којем се 1914. и 1915. године налазила команда одбране престонице Србије, а који се данас налази међу надгробним споменицима, нема натписа. Реч је само о

Вукосављевић: Снимити филм о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и делегација Посланичког дома Чешке разговарали су о могућности снимања дугометражног документарног филма о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата. Постоје подаци да је у овом логору, који је био највећи на територији цијеле тадашње Аустроугарске, током Великог рата страдало 7.100 Срба, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. На састанку Вукосављевића са чешким посланицима, које је предводио предсједник Одбора за науку, образовање, културу, омладину и спорт Вацлав Клаус, једна од тема била је његовање културе сјећања и иницијатива постављања спомен-плоча заслужним Чесима у Србији, односно Србима у Чешкој. На састанку је најављена изложба поводом обиљежавања 30 година од

ВУКА ПОПАДИЋ – Жена чије је срце било веће од Београда

Када су на Београд у Првом светском рату пале прве бомбе, које су сејали аустроугарски монитори са Саве и Дунава, већина жена и деце спас је потражила у унутрашњости Србије. Они који су остали у Београду скривали су се у подрумима, па чак и у ташмајданским пећинама. Вука Попадић, попут вучице која брани свој чопор, бранила је свим својим бићем свој Београд. Остао је упамћен и један стих који су Београђани тих дана често понављали: „Сад ће Шваба дум – дум – дум. Беж’ те жене у подрум!“ сврха ових стихова била је да у најстрашнијим тренуцима код преплашених жена, а нарочито код деце, измами осмех и поправи расположење. И

Откривена спомен-плоча српским војницима у Тунису

Министар спољних послова Ивица Дачић открио је данас у Бизерти у Тунису спомен-плочу страдалим српским војницима у Првом светском рату, који су се у јануару 1916. године, после повлачења преко Албаније, искрцали у старој луци у том граду. Шеф српске дипломатије је потом обишао и положио венце на српско војничко гробље. Дачић је рекао да се откривањем спомен плоче одаје пошта и чува трајна успомена на храбру српску војску и цивиле који су се после велике голготе искрцали у старој луци града Бизерте 9. јануара 1916. године. „Овим чином желимо да захвалимо властима и грађанима града Бизерте на неизмерној помоћи нашој војсци и грађанима у тим тешким временима када је

Девић: Лице Србије, тако различито од Србије сто година касније

Народни музеј Ваљева чува једну од најбољих слика Србије и Срба 1914-1918. На њој: брат држи у наручју свог рођеног брата, мртвог брата, погинулог септембра 1916. на Кајмакчалану. Не знамо им имена, а као да их знамо, јер у њима препознајемо и наше чукундедове на које чувамо успомене. Онај што је мртав, као да је још увек у јуришу, само заспао или дословно остао на вечитој стражи. А овај што је жив… на његовом лицу нема туге и нема плача. На њему видите један грч, који описује ратника с којим се није било добро срести у окршају. Како су се срели – тако су и прошли, и Бугари и Швабе

ПОЗИВНИЦА: У Београду премијера документарног филма “Засијаше гробови Солунаца”

У досадашњем раду Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ и Удружење „Од стећака до крајпуташа“ су постигли завидне резултате на плану неговања културе сећања на пале српске војнике у ратовима 1912-1918. Блискост обрађених тема резултирала је тиме да, у нови подухват, уђу са заједничким снагама. Наиме, Министарство за рад, борачка и социјална питања је, на прошлогодишњем конкурсу, препознало важност теме и одобрило пројекат Удружења „Кајмакчалан“ (које је са партнером Удружењем „Од стећака до крајпуташа“) припремило филмско остварење под називом „Засијаше гробови Солунаца“. Ради се о документовању традиционалне активности чланова Удружења „Кајмакчалан“ на уређењу српских војничких гробаља у подножју планине Ниџе, коју прате изјаве еминентних историчара, као и непосредних

Потомци о прецима: Радојка Ристивојевић из Смедерева

Српска мајка. И бака-нана. Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом  рату, тачно сто година раније. Пре рата имала је пет синова. Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар. Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна. Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један

Бура због мајица у ОШ „Никола Тесла”

Шта се тачно догодило у осмолетки када је неколико ученика дошло у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену” и са ликом Гаврила Принципа утврдиће инспектори Просветна инспекција посетиће данас Основну школу „Никола Тесла” у Раковици. Разлог за долазак инспектора је инцидент који се догодио прошлог петка, када су четворица ученика осмог разреда дошли у школу у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену”, док је један од њих носио мајицу са ликом Гаврила Принципа. Проблем је настао јер је директор осмолетке Станислав Стевуљевић, како се наводи у саопштењу Уније синдиката школа у Београду, дечаке натерао да скину те мајице уз речи да је Принцип „мајмун

Коме смета Гаврило Принцип

Унија синдиката школа у Београду саопштила је данас да директор ОШ „Никола Тесла” у Раковици Станислав Стевуљевић натерао ученике те школе да скину мајице са ликом Гаврила Принципа и мајице са натписом „Догодине у Призрену” уз оптужбе да тиме позивају на насиље и националну провокацију. У саопштењу се наводи да се догађај десио у петак, 1. марта када је Стевујевић натерао момке да скину мајице уз речи да је Принцип „мајмун који је започео Први светски рат”, преноси Бета. „Након што су скинули мајице, малтретирање се наставило у његовој канцеларији тако што им је одузео мобилне телефоне и инсистирао да из њих избришу фотографије са спорним мајицама. Читав процес испитивања

Ленка, храбра ратница са Таре

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. “Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

Херој међу анђелима

У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… Историју Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео… Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у

Обележавање 102 године од Топличког устанка

У Прокупљу ће бити обележене 102 године од Топличког устанка у Првом светском рату. Свечано обележавање те годишњице организују Влада Србије, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градском управом Прокупља. Свечаности обележавања великог народног устанка у Топлици, јединог таквог у поробљеној Европи током Првог светског рата, почиње у 11 сати одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје Топличанима палим у ратовима 1912. -1918. и жртвама Топличког устанка 1917. године. Венце на спомен обележје положиће делегације Владе Србије, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Топличког управног округа, Града Прокупља, Савеза потомака ратника 1912 – 1918 године као и друга бројна удружења грађана. Пред спомеником

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРЕД ПУБЛИКОМ: Поставка у Историјском архиву Ужица

Поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом  Изложба докумената “Бањалука 1918” Историјског архива Републике Српске уприличена у Историјском архиву Ужица, привукла је велику пажњу публике: поставка је осветлила период на крају Великог рата и тријумфални поход српске војске, која је од окупатора ослободила крајеве насељене православним, католичким и муслиманским становништвом. Публика тако има прилику да се подсети на то да је Бањалука, као и друге босанске вароши, пет дана и формално била део Србије. Уз овај и сличне бројне и документоване податке, поставка сведочи како је српска ослободилачка војска са радошћу дочекана

baba-visnja.jpg

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то

Дачић: Миро, пронађи ваше новине из 1918.

Дачић поручио хрватском званичнику да се боље информише о улози Срба у ослобађању Далмације Уместо што ме оцењује, велики познавалац “повијести” Миро Ковач нека потражи у архивама наслове из хрватске штампе 1918. па ће се уверити шта је истина. Овако је за “Новости” шеф српске дипломатије Ивица Дачић одговорио на речи председника Одбора за спољну политику Сабора да “српска војска није дошла у Далмацију 1918. да спасе Хрвате, већ да осигура велику Србију” и да министар спољних послова Србије “манипулише, не зна историју и мора на поправни”. Он је реаговао на недавну Дачићеву изјаву да је српска војска 1918. спречила да Далмација постане италијанска. – Нешто није у реду. Ако

Горан Шарић: Ипак сте ви идиоти!

О изјави предсједника европског парламента да је Далмација талијанска и нападу на ватерполисте у Сплиту У новембру 1917. руске новине “Извјестија” објавиле су сензационалан чланак, садржај тајног Лондонског уговора који је 25.04. 1915. потписан између Антанте (Велика Британија, Русија и Француска) и Италије. У замјену за напуштање табора Централних сила (Њемачка, Аустро-Угарска и Турска), Италији је обећана готово цијеле источна обала Јадрана. Србија је требала добити остатак далматинске обале, Славонију и БиХ, док је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустро-Угарску остављена за крај рата. Међутим, српским војницима тај уговор није пуно значио, ослободили су цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке где

НАЈАВА: Изложба „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“

Центар за примењену историју и Историјски музеј Србије Вас са задовољством позивају на отварање гостујуће изложбе аутора др Милована Писарија „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“ Изложбу отварају: др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије др Милован Писари, директор Центра за примењену историју представник Амбасаде САД у Србији Понедељак, 11. фебруар 2019. године у 18:00 часова Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11 Извор: Центар за примењену историју CPI

Положај ратних ветерана у Србији: За четнике нема пензије

Пре неколико дана “Вечерње новости” су “изненадиле” ветеранску популацију тврдњом да ће предлог новог закона о правима бораца односити и на ветеране, војне и цивилне инвалиде, као и чланове породица и оних који су ратовали против НАТО. Заправо, погодности из предлога новог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, односиле би се, према овом тексту, на учеснике свих ратова – почев од балканских, па закључно са НАТО бомбардовањем 1999. То значи, тврдио је овај дневник, да ће закон важити и за четнике, али и припаднике војске Kраљевине Југославије од 6. до 17. априла 1941, те учеснике Равногорског покрета од 17. априла 1941. до 15.

Понижавања великих српских војсковођа

Узлети и страдалаштва славних војвода Радомира Путника и Петра Бојовића. Судбине војника чији су животи повезани са историјом Србије. Путник сазнао од благајника да је смењен. Бојовић таљигама пребачен на Ново гробље Крф, децембар 1915. године по старом календару. Српска влада на челу са Николом Пашићем и престолонаследником Александром Карађорђевићем је неумољива. У насталој атмосфери међусобног оптуживања ко је крив за трагични исход ратовања и Албанску голготу, да би се прикрило неразумно одбијање Лондонског уговора и посвећеност стварања заједничке државе троименог народа, сва одговорност је пребачена на војну команду. Наравно, на челу са начелником штаба Врховне команде, војводом Радомиром Путником. Човек који је дванаест и по година био министар војске

Споменик деди хероју нашли после 100 година

Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Мајка Сокоа (Фото: Ј. Губелић)

Фотографија туге: Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла. Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син

dubrovnik-iz-vazduha.jpg

ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем

Никола Пашић дошао је у Дубровник  6. децембра 1918. Др. Перо Чингрија назвао је Пашићу добродошлицу истичући патње краљевине Србије. Пашић се захвалио Дубровнику и србијанској војсци на дочеку. У дубровачком листу  „Рад” описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли претставници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду” се истиче :  „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др.

Јевросима је једина преживела масакр у селу код Смедеревске Паланке, а онда открила ГНУСНУ ЛАЖ НЕМАЧКОГ ГЕНЕРАЛА

Приликом одступања наше војске, 21. октобра 1915. године, један топ се био заглавио у блату у близини породичне задруге Јакшића, у Селевцу.  Сељаци из околних кућа притекли су у помоћ, али како су Немци припуцали, наша војска се повукла, а сељани се разбежали кућама. Освета која је уследила била је страшна. Немачки војници су ишли од куће до куће и убијали све на које су наишли, а наилазили су само на децу, жене и старце. У тој сулудој оргији коју је немачки генерал Фон Галвиц, командант 11. немачке армије, описао у својим мемоарима као „прави герилски рат и дуготрајне уличне борбе и борбе око кућа у којима су учествовале нарочито

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала