Uzleti i stradalaštva slavnih vojvoda Radomira Putnika i Petra Bojovića. Sudbine vojnika čiji su životi povezani sa istorijom Srbije. Putnik saznao od blagajnika da je smenjen. Bojović taljigama prebačen na Novo groblje Krf, decembar 1915. godine po starom kalendaru. Srpska vlada na čelu sa Nikolom Pašićem i prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem je neumoljiva. U nastaloj atmosferi međusobnog optuživanja ko je kriv za tragični ishod ratovanja i Albansku golgotu, da bi se prikrilo nerazumno odbijanje Londonskog ugovora i posvećenost stvaranja zajedničke države troimenog naroda, sva odgovornost je prebačena na vojnu komandu. Naravno, na čelu sa načelnikom štaba Vrhovne komande, vojvodom Radomirom Putnikom. Čovek koji je dvanaest i po godina bio ministar vojske

Ovo je majka Soka iz Prnjavora. Žena sa licem tuge. Majka koja čeka sina. Starica koja se nada. Ona koja se ne predaje. Majka koja umire u nadi. Soka. Hrabra i usamljena. Takva je ukratko i bila. Izboranog lica, otupelih očiju. Umorna od čekanja. Puna nadanja svakoga dana čekala je da se sin Živadin vrati sa Kajmakčalana. Verovala je da će doći i kada se poslednji vojnik vratio sa fronta. Svake noći, klečeći ispred kandila, molila je Boga da joj čuva i vrati hranioca. Čekala je majka sina da se javi. U toj veri je i umrla. Kada je prvi komšija iz Prnjavora došao da joj javi da je sin

Nikola Pašić došao je u Dubrovnik  6. decembra 1918. Dr. Pero Čingrija nazvao je Pašiću dobrodošlicu ističući patnje kraljevine Srbije. Pašić se zahvalio Dubrovniku i srbijanskoj vojsci na dočeku. U dubrovačkom listu  „Rad” opisano je kako je Dubrovnik proslavio ujedinjenje. U Dubrovnik su 6. decembra ušli pretstavnici Srbije. Dubrovnik ih je primio u zanosu. U „Radu” se ističe :  „Bio je lijep, vedar dan, kao i vedra radost oslobođenog Dubrovnika. Tisuće naroda, sa barjacima i narodnim i crkvenim. Paradni šeširi i crvene kape. Mlado i staro. Sve je bilo puno. I stabla. A kad se ukazaše prvi automobili, zanos je prešao u delirij. Dolaze državnici naše države. Vodi ih dr.

Aprila 1971. godine Milunku Savić posetila je novinarka Ljiljana Banićanin, napisala reportažu o njoj, koja tada nije objavljena, jer je prema shvatanjima vlasti bila nacionalistička, veličala je srpskog heroja. „Obučena u dva debela džempera, duge vunene čarape, vunene dokolenice i povrh svega umotana u zimsko ćebe – tako nas je dočekala Milunka Savić, nekadašnja žena bombaš, najhrabrija žena ratnik u Prvom svetskom ratu, četiri puta ranjena, nosilac Karađorđeve zvezde s mačevima, dve Legije časti, Francuskog ratnog krsta s palmom, Albanske spomenice i mnogih drugih odlikovanja. Sva odeća na njoj već davno je izgubila boju od dugog nošenja i pranja. Zatekli smo je u dvorištu ispred njene kuće u Osmoj novoj

U selu Melina kod banjalučkog prigradskog naselja Bronzani Majdan danas je otkrivena i osveštana spomen-česma posvećena solunskim dobrovoljcima iz ovog kraja. Predsjednik banjalučkog gradskog Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca od 1912. do 1918. godine Nebojša Kuštrinović rekao je Srni da su članovi ovog udruženja sa područja Meline Miloš i Milivoj Majstorović, u čast 100 godina od pobjede u Velikom ratu, svojim sredstvima i radom izgradili i posvetili spomen-česmu slavnim precima – solunskim dobrovoljcima iz ovog kraja. “Ovo je jedinstvena prilika da, povodom obilježavanja 100 godina od završetka Velikog rata, na svojstven način iskažemo poštovanje prema hrabrim precima, solunskim dobrovoljcima koji su se nesebično borili i žrtvovali za državu, svoj

Govor generala Milosava Simovića povodom Dana Kopnene vojske i 100 godina od završetka Prvog svetskog rata i pobede u Velikom ratu. Govor za udžbenike, protkan činjenicama, dirljiv, ponosan, govor koji podseća na ono što većina Srba ni čula nije. Govor koji vraća nadu i sećanje. Ovakvi generali su potrebni Srbiji, hrabri, odvažni i smeli. U okviru proslave Dana Kopnene vojske i Dana pešadije, u Domu vojske Srbije u Nišu 16. novembra 2018. je održana svečana akademija ,,Prodor za kraj Velikog rata” u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Milana Mojsilovića. Na samom početku, general je istakao žrtvu koji je naš narod podneo na oltar slobode: „Srbija je u Velikom ratu imala toliko žrtava da nije

 Izložba “Srbija i Srbi na filmu u oslobodilačkim ratovima 1912-1918”, biće otvorena u petak, 14. decembra, u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Veći dio fotografija, filmskih sličica, isječaka iz štampe, dokumenata i prvenstveno filmova koji čine sastavni dio izložbe, biće prvi put predstavljen javnosti. Riječ je o proširenoj i dopunjenoj postavki izložbe “Srbija i Srbi na filmu u Prvom svetskom ratu” urađene 2014. godine, povodom stogodišnjice od izbijanja Velikog rata, a koja je bila postavljena u tridesetak gradova Srbije i Republike Srpske, navedeno je na sajtu Jugoslovenske kinoteke. Zamisao nove izložbe, koju su osmislili autori stare – Aleksandar Erdeljanović i Božidar Marjanović – bio je da se šest godina srpskog ratovanja

Decembar je vreme za hodočašće stazom od varoši Ljig do stenovitog Čardaka, vrha brda Građenik. POČETAK decembra je vreme za hodočašće stazom od varoši Ljig do stenovitog Čardaka, vrha brda Građenik, prirodne tvrđave – čuvara puta iz kolubarske nizije ka visovima Rajca i Suvobora. Nema tog spomenika isklesanog ljudskom rukom koji bi bio dostojan prolaska ovim putem srpskih ratnika, mučenika i pobednika Suvoborsko-kolubarske bitke. Prva armija srpske vojske je u novembru i decembru 1915. na bregovima oko Građenika, najvećeg neobeleženog srpskog memorijalnog centra, preokrenula tok boja i naizgled neizbežni poraz pretvorili u trijumf. Cena pobede je bila strašna, svaka od današnjih pitomih kosa Kadine Luke bila je groblje srpskih ratnika

Vratihse malopre sa projekcije filma… šta reći, odličan film… pravi pogodak i opis srpskog stradalaštva i patnje za slobodom. Film je pun emocija, naboja, potresan film, prava epopeja. Prikaz rodoljubivog osećanja srpskog naroda, koje je jedno vreme bilo potisnuto i negativno konotirano. Čovek treba da bude kamen pa da ne pusti suzu na par scena… uhhh. Nije mi cilj da prepričavam film, kritikujem ili da tražim greške… tu nije suština. Suština je da ovako nešto nismo imali na platnu. Bez nedoumice, film obavezno pogledajte. Film Kralj Petar bi trebalo uvrstiti kao obavezu da ga svi učenici pogledaju organizovano. Ovo stvaralačko delo svaki učenik treba pogledati, iz razloga što se ovo tiče njegovog pradede, čukundede

Novi Sad – Dom Vojske – Program posvećen 100 – godišnjici od završetka Velikog rata u izvođenju naših gostiju iz Svilajnca i Despotovca. U četvrtak 13. decembra 2018. godine, u 19 časova u Domu vojske Novi Sad, Beogradski kej 9, održaće se program posvećen 100 – godišnjici od završetka Velikog rata. Organizatori programa su Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca  “Stevan Sinđelić” – Svilajnac  i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca  – Despotovac. Suorganizatori su Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca  “Obilić 1912-1918” – Novi Sad i Komanda prve brigade Kopnene vojske Srbije. Pozdravnu reč daće: Prezviter Đorđe Stojisavljević, vojni sveštenik i Darko Milojković, predsednik Udruženja „Obilić

Tročlana delegacija Narodnog veća Bosne i Hercegovine posetila je početkom novembra 1918. godine vojvodu Stepu Stepanovića nedaleko od Višegrada. Nemoćni da spreče prevratnu anarhiju i nemire koji su potresali veći deo zemlje, predstavnici narodnih vlasti pozvali su srpsku vojsku da pređe u Bosnu i Hercegovinu i pomogne pri zavođenju reda i mira. Vojvoda Stepanović je tom prilikom poručio da srpske trupe ne dolaze kao okupatori, već prijatelji bez ikakvih teritorijalnih pretenzija. Po preuzimanju vlasti, Glavni odbor Narodnog veća uputio je proglas narodu u kojem se navodi: „Raduj se, veseli, pevaj i plači od sreće, tako željene i teško dočekane, ali budi milostiv i velikodušan, pa prosti i zaboravi sve nevolje

U sredu uveče premijera istorijske drame “Kralj Petar Prvi” reditelja Petra Ristovskog. Uzunović: Ono što su ti ljudi činili je nemerljivo viteštvo i herojstvo. FILMSKO ostvarenje “Kralj Petar Prvi”, reditelja Petra Ristovskog, imaće u sredu uveče trostruku beogradsku premijeru: u Sava centru od 19 časova, “Sinepleksu Ušće” od 20.00 i pola sata kasnije u “Kombank dvorani”. Publici će se na kraju projekcija pokloniti ekipa filma predvođena producentom i glavnim glumcem Lazarom Ristovskim. – Siguran sam da će “Kralj Petar Prvi” postati bukvar iz koga će se učiti patriotizam, ljubav prema prijateljima, a i rediteljski zanat. Ovo je, možda, i moj poslednji film, i siguran sam da će biti upamćen po