У власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте данас jе откривена спомен-плоча погинулим солунским борцима, добровољцима из тога краjа, коjи су се борили у саставу Дринске дивизиjе од 1914. до 1918. године.   Изградњу спомен-обиљежjа погинулим прецима иницирали су активисти ове мjесне заjеднице и омладина тога краjа, уз подршку општинских власти у Власеници. Мjесни активиста и jедан од инициjатора ове акциjе Мирослав Николић рекао jе Срни да jе у ослободилачкоj борби српског народа у току Првог свjетског рата око 30 Цикоћана дало живот за отаџбину. “Оваj краj дао jе велики броj бораца у свим ослободилачким ратовима српског народа. Тако jе било у Првом свjетском рату, а и у посљедњем отаџбинском рату на овим просторима”, додао

Више од 6.000 српских воjничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македониjи, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у коjоj се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа ниjе урађено на њиховом уређењу.   На српском воjничком гробљу на перифериjи Битоља, на металним крстовима нема имена – само броjеви. Изнад се налази костурница у коjоj су посмртни остаци 4.400 српских воjника страдалих у Горничевскоj бици, jедноj од наjзначаjниjих за пробоj Солунског фронта, и кости ратника из Балканских ратова. О гробљу брину jедино представници Српско-македонског друштва. На простору од Битоља до Каjмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских незнаних jунака. Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењуjе да

Капитални записи о Првом светском рату у Југословенскоj кинотеци на овогодишњем Фестивалу нитратног филма     СТОГОДИШЊИЦА Првог светског рата, коjу jе Југословенска кинотека обележила на свом Фестивалу нитратног филма, била jе jединствена прилика не само за филмофиле него и читаву културну jавност да међу овим остварењима види и документарне журнале о Србиjи, српскоj воjсци и народу, коjи до сада никада нису приказани. Програм ових филмова обухватио jе како остварења из земаља победница, тако и оних из побеђених земаља, коjе jе Кинотека добила од специjализованих архива ратних филмова. Међу њима су Воjни архив француске воjске из Ивриjа на Сени (филмски материjали француских воjних сниматеља о Србима и српскоj воjсци у

Србиjа jе ушла у Први светски зато што алтернативу ниjе имала и да би опстала, изjавио jе данас председник Србиjе Томислав Николић.     Николић jе нагласио да су на сцени покушаjи фалсификовања историjе и да би неки српску борбу за слободу, коjа jе цео век у свету била симбол борбе за правду и истину, сада да баце у блато. Николић jе на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице Првог светског рата у САНУ рекао да би данашњи скуп могао да носи назив “Чудних ли времена, чудних ли обичаjа”. “Узалудни су броjни докази о неким догађаjима, чињенице и историjска грађа, поjединци из моћног ешалона ће чињенице извадити из контекста, преокренути,

БЕОГРАД, /СРНА/ – На међународном научном скупу “Срби и Први свjетски рат”, коjи ће данас бити одржан у Београду, учествоваће наjеминентниjи домаћи и страни историчари и научници са циљем да научно освиjетле све стране овог догађаjа.   У Српскоj академиjи наука и уметности /САНУ/ на скупу ће говорити предсjедник Републике Српске Милорад Додик и предсjедник Србиjе Томислав Николић, саопштено jе из САНУ. Предвиђено jе да се у свечаном диjелу скупа обрате и предсjедник САНУ Никола Хаjдин и Његова светост патриjарх српски Иринеj. У Почасном одобру скупа jе и предсjедник Академиjа наука и умjетности Републике Српске Раjко Кузмановић. Скуп заjедно организуjу САНУ, Академиjа наука и умjетности Републике Српске и Матица српска. Скуп почиње у

Поред Калаjевог босанства, као начина да се ампутира део српског националног корпуса, а да се Јужни Словени, са хибридном нациjом и марионетском државицом на средини своjе духовне и географске териториjе, траjно онеспособе за уjедињење у jединствену нациjу и jединствену државу, Аустроугарска jе, као моћна царевина са озбиљном стратегиjом и ништа мање озбиљном дипломатиjом, развиjала и алтернативну, или, боље речено, ширу стратегиjу, коjа са идеjом бошњаштва нипошто ниjе у колизиjи.     Реч jе о идеjи jугословенства по колонизаторскоj мери, коjе подразумева неки, што jе могуће лабавиjи вид асоциjациjе што већег броjа што мањих jужнословенских државица и што већег броjа што малоброjниjих хибридних jужнословенских нациjа, где би узаjамна трвења онемогућавала суштинско

У Великом рату у Србиjи и над српским народом учињени су до тада незапамћени злочини. Са сигурношћу се да закључити да jе злочин геноцида био део ратне политике Беча, Пеште и Софиjе. О томе потпуно поуздано, аргументовано, са конкретним доказима сведочи шваjцарски универзитетски професор др Рудолф Арчибалд Раjс, дакле лице из неутралне земље, али у складу са сопственим начелом да „пред злочином нема неутралности“ Русиjа, као и разне друге садашње и некадашње државе, а и више него већина њих, због своjе жеђи за влашћу и карактера полуазиjске и теократске, степске државе, има тенденциjу да се све више прошируjе. Као инструменти те тенденциjе jоj се при томе нуде народи задоjени национализмом

БАЊАЛУКА, 11. ЈУНА /СРНА/ – Начелник општине Босанско Грахово Урош Макић изjавио jе данас Срни да обнова родне куће Гаврила Принципа се одвиjа према предвиђеном плану и да ће радови бити окончани на вриjеме.   “Принципова родна кућа ће бити завршена до 15. jуна и биће све урађено онако како jе то и замишљено и биће спремна за отварање на Видовдан, 28. jуна, када ћемо на пригодан начин обиљежити стотину година од сараjевског атентата и почетка Првог свjетског рата”, навео jе Макић. У обновљеноj Принциповоj кући у Обљаjу ће бити изложена и његова порцуланска биста, коjа jе поклон београдског ваjара Владимира Јокановића. Родна кућа Гаврила Принципа jе 1995. године сравњена са

Већ цео век траjу покушаjи да се наjвеће жртве Првог светског рата прогласе кривцима. Ниjедан образован историчар нема дилему о одговорности Немачке и Аустроугарске     НАЈНОВИЈИ обрт у интерпретациjи Великог рата гласи да за њега нико ниjе крив, бар не међу чланицама Европске униjе. Воjници су се просто нашли на боjним пољима и само су желели да се врате кућама, закључио jе део савремених политичара, ради мира у кући на Западу. Кривци су морали да буду пронађени изван ЕУ и НАТО, па су политичари упослили своjе историчаре и медиjе да их откриjу, иронично констатуjе др Миле Бjелаjац из Института за новиjу историjу Србиjе. – Та историографиjа „прања руку“ зарад

Софиjа Јовановић добила jе чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Њен лик нашао се и на немачкоj дописници с натписом “Дама-воjник у борби 1912. године”, а слика у униформи обjављена jе на илустрациjи париског “Малог журнала” с потписом “Хероина Србиjе”     Лепотица и хероj, ратница и дама… Све jе ово била Софиjа Јовановић – добровољац и наредник српске воjске у ратовима од 1912 до 1918. године, жена коjу су Французи назвали “српска Јованка Орлеанка”. – Чак 13 ордена jе добила моjа прабака – каже за “Живот плус” Сања Крсмановић Тасић, драматург, глумица и поносна праунука Софиjе Јовановић. Она jе направила представу “Приче хлеба и крви” о храброj

БЕОГРАД – Председник Србиjе Томислав Николић рекао jе данас да jе Арчибалд Раjс био саборац и jунак коjи jе голготу Великог рата прошао не као странац већ делећи судбину српске воjске и народа и коjи jе остао у Београду до смрти предан жељи да доприноси и помаже Србиjи.   Николић код споменика Раjсу у Топчидерском парку   “Ја сам шваjцарски добровољац Српске воjске, друг величанствених ратника Шумадиjе, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара” цитирао jе Николић Раjсове речи и навео да jе доктор Арчибалд Раjс тиме дефинисао себе и своj боравак у Србиjи од 1914. године, Николић jе на обележавању 100.годишњице почетка рада Арчибалда Раjса у Србиjи, код споменика Раjсу у

Двадесет шестог априла се навршава 99 година од догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донете одлуке, обезбедио сасвим другачију судбину. Један од наших најзначајнијих мислилаца тога доба, проф. др Лазо Костић (1897-1979) прокоментарисао је то следећим речима: „Један такав пример великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додељује“. Три силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) састале су се у Лондону са Италијом да би се договориле о условима за ступање Италије у рат на страни Антанте. Двадесет шестог априла 1915. потписан је уговор, који поред територијалних интереса Италије дефинише

На територији Мачве, Јадра, Рађевине, Поцерине, аустрoугарски војници су у лето 1914. године починили ужасне злочине над цивилима. У Прњавору, Лешници, у Петковици, Липолисту, Цуљковићу, Добрићу, Богосавцима убијали су старце, жене, масакрирали децу. Српска војска успела је да за осам дана порази моћну аустроугарску војску и да је натера да напусти Србију. После пораза на Церу, аустроугарски војници су, како бележи чешки писац и припадник царске војске Егон Ервин Киш, безглаво почели да беже. Коњаници су тада мамузали коње, војници су препливали Дрину, желели су што пре да нестану из Србије. Српска војска, која их је гонила, у ослобођеним селима Мачве наилазила је на стравичне злочине. Аустроугарски воjници вешаjу маjку

„Када победимо Србиjу, тада ће задуго бити побеђен и српски империjализам са ове и оне стране границе. Наравно, ми не морамо први да доказуjемо да смо jачи од Србиjе, али ћемо сукобом доказати да се не плашимо заштитника Србиjе, Русиjе, док ће се с друге стране, уколико Русиjа не уђе у сукоб, jасно показати да се она плаши нас и Немачког царства… Тиме ће нестати балканска авет“, писао jе 1914.  угледни немачко-аустриjски историчар др Бертолд Молден   Прилог 1 Promemoria др Молдена 6. jул 1914.     Монархиjа сада проживљава оне тренутке коjи су одлучуjући за дуги низ наредних година. Историjа наредних година, вероватно наредних децениjа, носиће печат одлука коjе буду донесене ових дана. Ради се

У Београду данас почиње дводневна међународна конференциjа, посвећена Првом светском рату, за коjу jе председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развоj (ЦИРСД) Вук Јеремић оценио да jе добро што се одржава у Србиjи у време када има покушаjа ревизиjе историjе Великог рата.   “Ово ће бити међународна конференциjа на коjоj ћемо првог дана говорити о Првом светском рату од 1914, о геополитичкоj ситуациjи у свету те године, и како jе дошло до тог сукоба”, рекао jе Тањугу Јеремић, чиjи ЦИРСД jе организатор скупа – “Европска трагедиjа 1914. и мултиполарни свет 2014. године: Историjске поуке”. Тема другог дана конференциjе биће, према његовим речима, 2014. година, данашња кризна жаришта и покушаjи

Дjечак Драгољуб Јеличић (12), син избjеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића jе био jедан од наjмлађих српских воjника у Првом свjетском рату. Обоjица су заслужили да носе ореол jунака, jер су били дио српске младости коjа jе тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вjечно памћење српског народа. Драгољуб jе, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, коjи jе чак шест пута рањаван, коjи jе пленио храброшћу, писао jе чувени шваjцарски љекар и овековjечени приjатељ Срба, Арчибалд Раjс, у књизи „Шта сам видио и доживjео у великим данима“. Овог дjечака представља као jунака коjи „пуца из пушке и баца бомбе“. „Када

Српска воjска jе током прве две године Великог рата заробила око 40.000 неприjатељских воjника. Све до повлачења преко Албаниjе, краjем 1915. године, они су били распоређени у 12 логора. Какав су третман заточени Аустроугари имали, званично jе забележио Чарлс Вопицка, амерички амбасадор у Србиjи, Бугарскоj и Румуниjи у периоду од 1913. до 1920. године, а касниjе и обjавио у своjим мемоарима „Таjне Балкана“, у Чикагу 1921. Вопицка jе током 1914. и 1915. године био на челу међународне комисиjе коjа jе на захтев Беча формирана како би се провериле гласине да Срби малтретираjу ратне заробљенике. Први пут Ниш jе посетио у децембру 1914. године, а потом jе прошао целу Србиjу, свих

Немци су сматрали да ће ратом испунити своjу културну мисиjу коjа ће бити потребна у наступаjућем XX веку, о чему jе у своjим сећањима детаљно писао Фон Молтке, а што jе Курт Ризлер сажето написао 1. августа 1916. године: „Троструки jе смисао рата: одбрана од садашње Француске, превентивни рат против будуће Русиjе (већ закаснео) борба са Енглеском око светске доминациjе“     Расправа о узроцима и кривици за Први светски рат потраjала jе и после Другог светског рата. Међутим, немачки историчар Фриц Фишер 1969. године окончава ову расправу на дуже време своjом познатом књигом Рат илузиjа, немачка политика 1911−1914. Фишер у своjоj студиjи истиче да немачки канцелар Бетман- Холвег ниjе

У Немачкоj jе Парламентарни Одбор за ратну кривицу jе сакупио обимну грађу и  представио jе 1931.у три тома. Међутим, 30. августа 1932. године, Херман Геринг, као председник парламента, наредио jе да се сви примерци тог извештаjа униште, тако да су наjзначаjниjа немачка документа о узроцима Великог рата дефинитивно изгубљена. Из овог геста, разуме се, ниjе тешко закључити да jе тротомни извештаj био неповољан по Немачку     Велике неправде догађаjу се и у миру, а по правилу, или боље речено, по дефинициjи, у рату и непосредно после њега. Ипак, када се смире страсти и задовоље интереси победника и нове „елите“, када се, другим речима, оствари историjска дистанца, тада се уjедно

СРЕБРЕНИЦА /СРНА/ – Двадесетак чланова Удружења потомака учесника ослободилачких ратова од 1912. до 1920. године из Ужица данас су одали почаст и положили цвиjеће на спомен-плочу маjору Кости Тодоровићу у сребреничком Градском парку. О животу и хероjском воjничком путу маjора Тодоровића, чиjе име носи ово удружење, говорила jе предсjедник удружења Милка Пилчевић.  Маjор Тодоровић, као командант Златиборског добровољачког одреда, погинуо jе у борбама са Аустроуграском у септембру 1915. године на Карачића брду изнад Сребренице, а његово и тиjела многих његових сабораца неприjатељи су спалили на ломачи у центру ове варошице. Потомци учесника ослободилачких ратова из Ужица, предвођени предсjедником те општине Радишом Марjановићем, посjетили су и спомен-собу погинулим борцима Воjске Републике Српске

Небоjша Савићевић, аутор сериjе РТС „У спомен Великом рату“, о нашем забораву, хероизму, жртвама: На 20.000 метара филмске траке овековечен наjвећи броj мучилишта, попришта битака и велике голготе     СЕРИЈА jедносатних документарних ТВ филмова „У спомен Великом рату“ Небоjше Савићевића, коjа се управо емитуjе на РТС, бележи рекордну гледаност. Сагу о Србиjи у Првом светском рату РТС jе почела да снима 1997, а завршила 2004. године, када jе први пут и приказана. Небоjша Савићевић наводи да jе сериjал настао према идеjи његовог оца др Мирослава Савићевића, тадашњег уредника Школске редакциjе. Заснован jе на магистарскоj тези Олге Маjсторовић, а у рад се укључио и др Небоjша Поповић из Института за

Село Берзиловци код Лазаревца. Према сеоском гробљу, смештеном на благоj узвисини, журно и жустро корача сељак Слободан Малинковић. Његова шаjкача промиче између споменика и заустави се код jедног овећег. Сељак скиде капу, прекрсти се три пута и пољуби слику на споменику од црног мермера.   – Био jе велики српски jунак, добар човек и пажљив комшиjа. Никад се ни око чега нисмо завадили. Много доброг ми jе у животу учинио. Зато, кад прођем поред гробља, поменем га за покоj душе – говори стављаjући на главу похабану шаjкачу. На предњоj страни споменика фотографиjа Чедомира Поповића (1896-1991). Испод натпис – солунац. Полеђину споменика краси мала црна мермерна плочица са фотографиjом исцрпљеног српског

САРАЈЕВО, 28. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан приjе 96 година умро jе Гаврило Принцип, чиjи jе атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сараjеву Бечу послужио као изговор за воjну инвазиjу на Србиjу. Принцип jе рођен jе у jулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од наjраниjег дjетињства било jе нарушено и боловао jе од туберкулозе. У Сараjеву jе похађао Трговачку школу, а потом и гимназиjу из коjе jе избачен пошто jе откривено да jе члан jедне антиаустриjске организациjе. Због атентата на Франца Фердинанда пред суд jе 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи. Од шест атентатора пет jе било млађих од 21 године, што их jе,