arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sokolac_spomenik_soluncima_.jpg

Положени вијенци на споменик солунским добровољцима

На Сокоцу су данас, поводом обиљежавања Дана примирjа у Првом свjетском рату, положени виjенци на споменик солунским добровољцима, на коме су уписана 363 имена погинулих бораца са подручjа општине.  Виjенце су положили амбасадор Србиjе у БиХ Станимир Вукићевић, делегациjа општине Соколац, представници Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године и соколачке Борачке организациjе.   Вукићевић jе рекао новинарима да се данас обиљежава дан када jе заустављена велика трагедиjа и погибиjа људи, а коjи jе за Србиjу посебно значаjан, jер jе трећина становништва погинула у Првом свjетском рату.   Он jе напоменуо да jе Србиjа и тако воjнички десеткована стала “раме уз раме” са силама побjедницама у овом рату,

konzul_srbije.jpg

Вијенци на споменик жртвама такозваног велеиздајничког процеса

Генерални конзул Србиjе у Бањалуци Владимир Николић положио jе данас виjенац на споменик жртвама такозваног велеиздаjничког процеса на бањалучком гробљу “Свети Пантелиjа”, поводом обиљежавања Дана примирjа у Првом свjетском рату. Николић jе подсjетио да jе на данашњи дан приjе 96 година потписано примирjе у Првом свjетском рату, коjи jе однио 20 милиона жртава и донио свиjету невиђена разарања.  “Истовремено, данас обележавамо дан када jе српска воjска на челу са воjводом Петром Боjовићем ослободила Београд, донела слободу Србиjи и прикључила се победницима у Првом светском рату”, рекао jе Николић.  Помоћник министра рада и борачко-инвалидску заштите Републике Српске Душко Милуновић подсjетио jе да jе потписивањем примирjа у Првом свjетском рату у Паризу

vucic_result.jpg

Вучић: Време за нови корак

Премиjер Србиjе Александар Вучић рекао jе да jе Дан примирjа у Првом свjетском рату дан опомене и сjећања на jедну од наjвећих трагедиjа кроз коjу jе прошла Србиjа и поручио да jе вриjеме за нову етапу и нови корак у будућност. Вучић jе истакао да jе Србиjа, одолиjеваjући броjним изазовима кроз своjу прошлост увиjек бирала напредну страну тежећи слободи, независности и напретку, што jу jе нериjетко стављало “у деликатан положаj коjи jе каткада водио оружаном сукобу”. Он jе подсjетио да jе Први свjетски рат почео нападном “моћних царстава на малу краљевину Србиjу” и истакао да “четири ратне године испуњене страдањем цивилног становништва и разарањима, али и великих воjних победа” обавезуjу

srpska_vojska_dan_primirja.jpg

Обележава се Дан примирја

Београд — Дан примирjа у Првом светском рату, у спомен на све невино страдале, у Србиjи jе државни празник и биће обележен широм земље низом манифестациjа. Председник Србиjе Томислав Николић, уз пуне воjне и државне почасти положиће сутра ловоров венац на Гроб незнаног jунака на Авали. Председник Владе Србиjе Александар Вучић положиће венац на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату, у оквиру комплекса Новог гробља, и потом се обратити присутнима. Централноj државноj церемониjи присуствоваће високи представници министарстава, Владе Србиjе, Воjске Србиjе, Града Београда, амбасадори и изасланици одбране Аустриjе, Аустралиjе, Белгиjе, Бугарске, Грчке, Италиjе, Канаде, Мађарске, Немачке, Румуниjе, Руске Федерациjе, Сjедињених Америчких Држава, Словачке, Уjедињеног Краљевства Велике Британиjе и Северне

bijeljina-oslobodjenje-a-u.jpg

Обиљежено 96 година од ослобађања од Аустро-Угарске

Са три испаљена плотуна испред споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у центру Биjељине данас jе одата воjничка почаст српскоj воjсци коjа jе приjе 96 година ослободила град и Сембериjу након аустоугарске окупациjе и анексиjе БиХ. У почасном воду на свечаности у центру града био jе и вод полициjе Републике Српске. У молитвеном сjећању Његово преосвештенство владика зворничкио-тузлански Хризостом напоменуо jе да jе у Првом свjетском рату, коjи jе почео приjе сто година, српски род изгубио око 28 одсто становништва. Након парастоса свим српским погинулим и умрлим воjницима и добровољцима у Великом рату и свим отаџбинским ратовима, владика Хризостом jе позвао народ да чува традициjу и сjећање на српске jунаке и

kiril.jpg

Руски патријарх у петак у посјети СПЦ

Његова светост патриjарх московски и циjеле Русиjе Кирил допутоваће у петак, 14. новембра, у посjету Српскоj православноj цркви, а састаће се и са државним званичницима Србиjе. Патриjарх Кирил долази у посjету СПЦ, коjа ће траjати до недjеље, 16. новембра, на позив Његове светости патриjарха српског Иринеjа. Планирано jе, између осталог, да патриjарх Кирил током посjете добиjе почасни докторат Универзитета у Београду, да освешта споменик руском цару Николаjу Романову, те да служи Свету архиjереjску литургиjу у Храму Светог Саве. Патриjарх Кирил ће допутовати у пратњи више архиjереjа и свештеника, а патриjарх српски Иринеj, архиjереjи и свештенство СПЦ дочекаће госте на београдском аеродрому “Никола Тесла”. Према програму посjете, доксологиjа ће бити служена

srpski_vojnici.jpg

Жртвовали се за спас Срба

У новоj згради Југословенске кинотеке, амбасадор Италиjе у Београду Ђузепе Манцо свечано jе отворио изложбу фотографиjа “За српску воjску – jедна заборављена прича”, по репринт издању коjи jе приредила новинарка РАИ Мила Михаjловић. Хероjство за вечно приjатељство: Са свечаности у Југословенскоj кинотеци Реч jе о изузетно важноj операциjи спасавања српске воjске у зиму 1915-1916, након продора аустроугарске воjске, током коjе jе тадашња италиjанска морнарица уз помоћ Француза и Енглеза, превезла 260.895 српских воjника и избеглица, српску владу и краљевску породицу.   Оваj догађаj, пример jедне од наjвећих спасилачких операциjа у историjи човечанства, симбол италиjанско-српског приjатељства, заборављен jе током читавог jедног века. Причу jе од заборава отргла Мила Михаjловић, коjа jе

Srna_izlozba.jpg

Отворена изложба о доприносу жена у Великом рату

У Галериjи науке и технике Српске академиjе науке и уметности синоћ jе отворена изложба “Жене у Првом светском рату”, коjа говори о доприносу жена током Великог рата у Србиjи, о чиjим храбрим и пожртвованим дjелима готово да нема трагова у српском друштву. “Организовали смо ову изложбу да би на наjлепшиjим, наjпосвећениjим наjпожртвованиjим примерима показали колико jе дубок наш заборав и колико наша захвалност мора бити већа, пре свега кроз знање о овим судбинама коjе су вредне не jедне изложбе, него филмског сериjала”, рекла jе аутор изложбе Александра Нинковић Ташић. Академик Драгољуб Живоjиновић указао jе на то да жене, како странкиње коjе су долазиле као медицински радници, тако и Српкиње заслужуjу

pozivnica-1.jpg

Оне су својом храброшћу и својом патњом задивиле Свет

У среду, 5. новембра 2014. године у 18 сати у Галериjи науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2, биће отворена изложба „Жене у првом светском рату“ ауторке Александре Нинковић Ташић у организациjи Галериjе науке и технике САНУ.  „Ја сам их гледао на ратишту, с пушком и бомбом у руци, и у болницама, у коjима су на метеринске и сестринске груди привиjале рањене jунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседа, и у коjима се масовно умирало од глади и зиме. Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Ниjе било жртве коjе

nenad_01.jpg

Сећање на мученике пострадале у аустроугарским логорима

Црквена општина Беч традиционално сваке године 1. новембра (на верски и државни празник Свих светих) организуjе посете гробљима српских интернираца и страдалника из Првог светског рата на простору Бургенланда на истоку Аустриjе. Овогодишња посета гробљима издваjала се посебно тиме што jе са народом на поклоничко путовање кренуо и надлежни Епископ Његово Преосвештенство г. Андреj. Верници су наjпре посетили гробље у Брук Ноjдорфу, где jе одслужен мали помен пострадалим Србима, а затим и древни Нежидер (Neusiedl am See), где jе током рата невино пострадало више хиљада Срба. Заjедно са наjвишим представницима месних општинских власти, воjске и полициjе, а у организациjи аустриjских удружења за заштиту гробаља, верници на челу са своjим Архипастиром

vucic.jpg

Вучић: Србија и Италија граде добре односе

Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да ће Србиjа и Италиjа градити наjближе односе на основу историjског приjатељства и заjедничке будућности. Откривању спомен-плоче присуствовали су представници дипломатског кора и верских заjедница “Веома сам захвалан италиjанскоj влади и народу на поштовању коjе показуjу према Србиjи и српском народу, а ми ћемо своjу захвалност увек умети да покажемо”, рекао jе Вучић на комеморациjи поводом стогодишњице Првог светског рата на италиjанском воjном гробљу у Београду. Вучић и италиjански амабасадор у Србиjи Ђузепе Манцо открили су том приликом спомен-плочу палим италиjанским борцима у Првом светском рату. Манцо jе подсетио да jе италиjанска морнарица краjем 1915. и почетком 1916. године пребацила у Италиjу и

danica-jovanovic.jpg

Велику сликарку убиле Швабе само зато јер је била Српкиња

Да jе живела дуже, вероватно би било тешко изброjати све њене радове. Остаjе само да наслутимо за колико нас jе великих дела Данице Јовановић рат ускратио. Јер, ова академска сликарка jе живела само 28 година. Да 12. септембра 1914. ниjе стрељана у подножjу Петроварадинске тврђаве, извесно jе да би се цифра од стотинак слика, колико jе урадила, бар двоструко увећала. Аустроугарска сила ниjе jоj допустила да живи дуже. Била jе оцењена као неподобна! А заправо, била jе “само” угледна Српкиња, коjа се не либи да наглас говори и жели слободу свог народа. Даница jе рођена 4. jануара 1886. године у сремском селу Бешка. Била jе пето дете у породици скромног

izlozba-2510.jpg

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “МЛАДА БОСНА И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ”

БРЧКО, 26. ОКТОБРА /СРНА/ – Код споменика Добросаву Јовановићу у централном градском парку у Брчком данас jе отворена изложба архивских докумената “Млада Босна и Сараjевски атентат” у оквиру манифестациjа коjима Светосавска омладинска заjедница /СОЗ/ Епархиjе зворничко-тузланске у Брчком обиљежава стогодишњицу Великог рата. Изложбу, коjу чине фотографиjе и факсимили историjских аката хронолошки поређаних на 12 паноа, отворио jе координатор брчанског СОЗ-а протођакон Драган Поповић у присуству педесетак поштовалаца српског историjског и духовног насљеђа. Пригодну бесjеду одржао jе предсjедник организационог одбора овог удружења за обиљежавање стогодишњице Првог свjетског рата Цвиjан Паjкановић. “Дошли смо, ево, да се послиjе 100 година напоjимо на врелу српских добровољаца”, рекао jе Паjкановић. Српског добровољца Добросава Јовановића окупатори

srpska-vojska-prvi-svetski-rat.jpg

Ово је тајно оружје српских војника у Првом светском рату

Да воjска заиста маршира на свом желуцу, како jе говорио Наполеон, jош jедном jе потврђено у Првом светском рату. Иако jе аустроугарска воjска имали обилниjе и богатиjе оброке, српски воjник се захваљуjући таину хранио здравиjе. Зато jе био спретниjи и покретљивиjи од неприjатеља. И сит и сигуран! То jе таин значио за српског воjника.   Специфична мешавина раженог и белог брашна, могла jе да траjе дуго и да даjе снагу и гипкост у борби. Реч таин jе турског порекла и значи следовање, обjашњава Димитриjе Вуjадиновић, аутор проjекта “Хлеб у Великом рату”. “Наша воjска jе одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, воjни хлеб. Он jе био здрав и храњив. Његови

istoricar-miodrag.jpg

Историчар који је пописао српска војничка гробља: Чувар заборављених ратника

Миодраг Соколовић jе силазио у катакомбе, пео се на мердевине, бележио свако име, презиме, све библиографске податке прво руком у свеску, а потом прекуцавао, од првог до последњег имена Ишао сам често на терен и тамо остаjао веома дуго. Ниjе ми ништа падало тешко, jер ми jе сваки дан рада био испуњен емоциjама. Био jе то мукотрпан посао, али моjе срце и душа били су испуњени љубављу према свом роду, каже за “Вести” историчар, 83-годишњи Миодраг Соколовић коjи jе, између осталог, први урадио регистар сахрањених на воjничком гробљу Зеjтинлик, са свим подацима коjи су исписани на крстачама и спомен-плочама. Његова књига “Зеjтинлик, српско воjничко гробље у Солуну”, обjављена 1986. године

zejtinlik-mihajlovic-patrijarh.jpg

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС НА ЗЕЈТИНЛИКУ

Његова светост патриjарх српски Иринеj истакао jе у Солуну да jе Српско воjничко гробље Зеjтинлик мjесто ћутања и завjета, на коме сваки Србин налази свог дjеда, уjака, стрица, кума, приjатеља, брата, коjи су уградили своjе животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. Патриjарх Иринеj служио jе парастос погинулим српским ратницима из Првог свjетског рата, искориствши ову прилику да Ђорђу Михаjловићу за вишедецениjско уређење и чување Српског воjничког гробља и за несебичну љубав према ближњима и Православноj цркви уручи наjвише одликовање Српске православне цркве /СПЦ/, коjим га jе одликовао Свети архиjереjски синод. Оваj човjек се децениjама бринуо о гробовима оних чиjе jе кости његов

plakat_za_izlozbu_u_tuzli.jpg

Изложба архивских докумената у Тузли

Митрополиjа зворничко-тузланска уочи и за вриjеме Првог свjетског рата (1891-1918) Отварање изложбе ће бити уприличено у Двору Епархиjе зворничко-тузланске у Тузли, 16. октобра 2014. године са почетком у 16. часова. Ова архивистичко-историjска изложба jе приперемана благословом Његовог Преосвештенства епископа зворничо-тузланског господина Хризостома, а поставља се по одобрењу и благослову Светог Архиjереjског Синода Српске Православне Цркве (Син 1314 / Зап. 951 од 25. септембра 2014. године). Аутори изложбе су Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ и Милош Матиjевић, архивиста. На изложби ће бити представљено више од 100 експоната, факсимила докумената из различитих документарних фондова, али и фото-материjала коjи су прикупљени из неколико архивских фондова Архива Епархиjе зворничко-тузланске и Архива Српске Православне Цркве.

princip-1.jpg

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА “БРАНИО САМ МЛАДУ БОСНУ”

БЕОГРАД, 15. ОКТОБРА /СРНА/ – Играни филм “Бранио сам Младу Босну” редитеља и сценаристе Срђана Кољевића премиjерно jе приказан у “Сава центру” у Београду. У публици су синоћ биле и личности из политичког и jавног живота, као и колеге из филмског свиjета коjе су дошле да подрже оваj проjекат. Аутор и велика глумачка екипа добили су дуг аплауз многоброjне публике. Филм jе историjска драма о суђењу актерима Сараjевског атентата, а кроз споj фактографиjе и емоциjа говори о заносу и идеалима Младобосанаца, али из до сада мање познатог угла, преносе београдски медиjи. Један од главних актера филма jе млади аустриjски адвокат Рудолф Цистлер, коjи им jе додиjељен као бранилац по службеноj

rajs-srbi.jpg

И данас: Чујте Срби!

Родолф Арчибалд Раjс био jе немачко-шваjцарски форензичар, публициста, доктор хемиjе и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.Као своjе посмртно завештање српском народу оставио jе необjављен рукопис књиге “Чуjте Срби!” на француском jезику. Ова књига jе завештана 1. jуна 1929. године, а 2004. године jе штампана у великом тиражу и дељена бесплатно у Србиjи. Представљамо вам неколико цитата из књиге “Чуjте Срби!” коjи идеално описуjу српске политичаре и дан данас, више од 80 година касниjе. – Ваш народ jе, дакле, велики љубитељ политичких или, боље речено, страначких свађа. Док су страначке вође и њихови штабови jош

podrasnica.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-ЧЕСМА У ПОДРАШНИЦИ

МРКОЊИЋ ГРАД, 14. ОКТОБРА /СРНА/ – У храму Покрова Пресвете Богородице у селу Подрашница код Мркоњић Града служена jе света архиjереjска литургиjа поводом 100 година од почетка Првог свjетског рата, 96 година од пробоjа Солунског фронта и 19 година од завршетка рата у БиХ. Литургиjу jе служио настоjник манастира Рмањ архимандрит Серафим Кужић. Служен jе и парастос погинулим борцима, а освештана jе спомен-чесма подигнута послиjе 100 година од почетка Првог свjетског рата, у част 16 солунских бораца и добровољаца из села Подрашнице. Изградњу спомен-чесме финансирао jе добротвор Мирослав Пекез из Београда, пориjеклом из Подрашнице. Он jе истакао да су само риjетка мjеста изњедрила 16 солунских добровољаца коjи су прошли голготу

put-u-rat.jpg

Нови Сад 14. и 22. октобар: Програм обележавања 100-годишњице Великог рата

У години у коjоj се обележава 100 годишњица Првог светског рата, и у времену у коме смо сведоци сталних покушаjа и настоjања да се ревидира српска историjа , а Србиjа оптужи као кривац у немачкоj, аустриjскоj и у неким другим западним историjским наукама за оваj велики ратни догађаj, намера нам jе да на поузданим историjским изворима подсетимо jавност о стварним изазивачима и поводу Првог светског рата. Удружење Срба Херцеговаца у Новом Саду ће током октобра месеца реализовати проjекат Сараjевски атентат у светлу ревизионистичког поступка српске историjе. Програм ће бити реализован из два дела. У првом делу програма ћемо на уметнички начин поново оживети сећање на све српске родољубе коjи су

majka1.jpg

Мајка коју краљ није заборавио

Краљ Петар Карађорђевић jе до краjа живота краj себе држао чарапе коjе му jе под Везировим мостом дала Макрена Спасоjевић. Често су кроз историjу наjбољи српски синови и кћери полагали своjе животе на браник отаџбине. У Првом светском рату jе страдало преко 1,2 милиона Срба, било у директним борбама, повлачењу преко планинских гудура Албаниjе, од епидемиjа заразних болести или у реперкусиjама окупатора после повлачења. Попут Косова, сећање на Велики рат биће уграђено у темеље српског националног идентитета. Једна од нарочито потресних прича великог рата коjа jе одолела зубу времена и избегла трули задах заборава jесте прича о Макрени Спасоjевић, коjа на нарочит начин симболизуjе трагичну судбине српске жене и маjке,

general_pavle.jpg

Лужички Србин Паул Штурм – Од пруског водника до легендарног српског генерала

Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву. У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као

spomenik-caru-nikolaju-u-beogradu.jpg

КОНАЧНО: Споменик цару Николају Романову стигао у Београд!

Споменик цару Николаjу Романову коjи ће бити постављен у парку код бивше Скупштине Србиjе, у Улици краља Милана, синоћ jе из Русиjе допремљен у Београд. Делови импозантног споменика коjи jе тежак 50 тона стигли су у три камиона, а дизалицом jе у парк пажљиво спуштан део по део. Радници ЈПК “Зеленило”, у сарадњи са руским инжењерима од данас уређуjу Девоjачки парк. Споменик jе донациjа Руске Федерациjе граду Београду, а биће подигнут у оквиру облежавања стоте годишњице Првог светског рата. Градски менаџер Горан Весић поподне jе, заjедно са ауторима споменика и надлежнима из “Зеленила”, посетио ту локациjу а новинарима jе рекао да град покушава да ово место уреди, а да не

milunka-savic.jpg

ПОМЕН СРПСКОЈ ХЕРОИНИ МИЛУНКИ САВИЋ

Представници Удружења ратних добровољаца 1912-1918 данас су у Алеjи великана на београдском Новом гробљу одржали помен и положили виjенце на гроб српске хероине из Балканских ратова и Првог свjетског рата Милунке Савић, поводом обиљежавања 41 године од њене смрти. Потпредсjедник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 Михаjло Јовановић рекао jе Срни да jе за то Удружење веома важно одржавање сjећања на српску хероину jер jе и она као добровољац Милун учествовала у ратовима и добила броjна одликовања, између осталог двиjе Карађорђеве звиjезде и француски орден Легиjе части. “Она jе персонификациjа учешћа свих наших жена у ратовима као ратника, добровољаца, медицинских радника. То jе жена пред коjом су стаjали у ставу мирно пукови

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала