Све што jе вредело опљачкалису и однели, а мостове, куће, зграде и целу, и онако скромну, инфраструктуру сравнили са земљом! Још пре почетка Првог светског рата, правило коjе jе владало за Србе и коjе jе Аустроугарска издала у виду наређења, гласило jе: “Богослужења су дозвољена само пред црквом, а jедан вод, спреман да пуца, треба да се нађе у близини цркве…”! Потом jе дошао Велики рат у коjем су стрељали, вешали и то у групама коjе су одjедном броjале и преко 100 Срба, полуживе закопавали, спаљивали, силовали Српкиње иза олтара, палили  и рушили српску земљу, интернирали у логоре и широм им Европу претворили у масовне гробнице Срба, а Србиjу опљачкали и девастирали, од културног блага, књига и архива, па

Вељко Чубриловић jе у ноћи пре него што jе погубљен написао писмо породици чиjе речи мораjу бити запaмћене. Вељко Чубриловић, рођен 1886, био jе jедан од  младобосанаца коjи су учествовали у атентату на Франца Фердинанда. Заjедно са Принципом и осталима друговима ухапшен jе и подвргнути испитивању и мучењу. Међу ухапшенима jе био и његов млађи брат, касниjе познати историчар и академик, Васо Чубриловић. Аустроугарски закон ниjе предвиђао смртну казну за оне коjи су били малолетни, али њу Вељко, као наjстариjи међу атентаторима, ниjе могао да избегне. Трећег фебруара 1915. године, над њим jе извршена смртна казна вешањем. Ноћ пред смрт Вељко jе написао писмо породици. Оригинал jе спаљен, по наредби суда,

У организациjи бањалучког Градског одбора Српског просвjетног и културног друштва /СПКД/ “Просвjета” и Друштва чланова Матице Српске у Републици Српскоj, вечерас jе у просториjама Академиjе наука и умjетности Републике Српске у Бањалуци одржана промоциjа три књиге о Првом свjетском рату издавачке куће “Прометеj” из Новог Сада. Промовисане су књиге “Посезање за свjетском моћи” аутора Фрица Фишера, “Ратни циљеви Србиjе 1914.” аутора Милорада Екмечића и “Српска црква у Великом рату 1914-1918. године” аутора Радмиле Радић и Момчила Исића. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да су ове три књиге веома познате и истакнуте када jе риjеч о тематици о Првом свjетском рату. Вуjадиновић jе рекао да jе књига “Посезање за свjетском моћи” значила

Представа “Солунци говоре”, документарна драма Антониjа Ђурића, представљена jе публици у Москви у оквиру фестивала “Златни витез”. Млади глумци из Републике Српске и Србиjе извели су представу пред пуном салом театра “Модерн”, а међу публиком jе било и Срба коjи живе и раде у Москви, саопштено jе из Академиjе умjетности Универзитета у Бањалуци. Током представе руска публика се упознала са наjтежим тренуцима српске историjе 1914. и 1915. године. Ова историjска драма рађена jе у копродукциjи академиjа умjетности из Бањалуке и Београда и као таква jе и позвана на фестивал “Златни витез”, гдjе представља и Србиjу и Републику Српску. Комад, настао поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата, представљао

Британци пропустили немачке крстарице у Црно море 1914. и довели до руске и српске катастрофе. „Гебен“ и „Бреслау“ у Црном мору су изазвали више смрти и уништења од било коjе друге групе бродова                       Крстарица Гебен ВИНСТОН Черчил jе 1914. као лорд адмиралитета одлучио да британска медитеранска ескадра пропусти наjмодерниjе немачке крстарице „Гебен“ и „Бреслау“ у Црно море, иако jе рат већ почео. Оне су изазвале „више смрти, несреће и уништења“ од било коjе друге групациjе бродова икада, написао jе Черчил у мемоарима неколико децниjа касниjе. – Улазак „Гебена“ и „Бреслауа“ у Црно море потпуно jе променио стратешку ситуациjу. Од

Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Први децембар. Празник jе свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата  1941.  У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уjедињења. Истакли су да jе италиjанска окупациjа понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уjедињење Државе СХС са краљевином Србиjом. Делегати Народног Већстигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србиjе, стигао jе српскоj влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештаваjу, jе ли дефинитивно проведено уjедињење краљевине Србиjе и jугословенских земаља бивше Аустро-Угарске те

Пише: Живадин Јовановић Изводи из беседе на свечаној академији поводом 100-те годишњице почетка Првог светског рата и 96-те годишњице Подгоричке скупштине, Подгорица, 26.11.2014. Одлука Велике Подгоричке скупштине представника српског народа у Црној Гори одржане пре 96 година о уједињењу Црне Горе и Србије је светао историјски догађај од великог значаја. Одлука народних представника о уједињењу израз је вековних тежњи српског народа да своје право на самоопредељење оствари уједињењем, да би уједињен, попут других европских народа, потпуније остваривао своје легитимне националне интересе, штитио своје биће и идентитет, у складу са опште-прихваћеним принципима. Увек за своје добро, никад на штету других. Данас Србија и Црна Гора постоје као одвојене државе. Не улазећи

Ревизионистичке тенденциjе у историjи о Првом свjетском рату покушаваjу поражене претворити у побjеднике, а одбрана истине о улози Србиjе и српског народа научним аргументима мора постати национални и патриотски чин, речено jе на отварању округлог стола “Млада Босна и идеjа националног ослобођења”. Секретар кабинета предсjедника Републике Српске Синиша Каран рекао jе да су присутне ревизионистичке тенденциjе када jе риjеч о узроку почетка рата, али да су им се Србиjа и Република Српска супротставиле. “Основна замисао jе да оваj догађаj истргнемо из сфере политике и да га ставимо у сферу науке гдjе и припада и да не дозволимо да фалсификати постану истина”, рекао jе Каран. Он jе додао да Република Српска

Томо Дима умро jе у Фиру у 108. години. Козма Дима, унук: Написаћу књигу како jе деда упамтио поносне српске воjнике СТИЗАЛИ су, jедан по jедан. Једва су ходали. Кост и кожа. Сенке од људи. Бледи и болних очиjу. Без гласа. Повремено сам чуо да су дозивали неког, по имену. Сигурно неког свог. Наjмилиjег. Тако сам упамтио ваше воjнике. Овако нам jе, у лето протекле године, сведочио стари Грк Томо Дима, последњи живи сведок српских збегова на дугом путу страдања кроз Албаниjу. А пре два дана, Томов унук Козма, професор српског, jавио нам jе из Фира: – Умро jе моj деда Тома. Пожелео сам, заправо, обећао сам себи, али и

Бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе су само неке од злочина Аустроугара над Србима. Дуго о томе ниjе било ни речи, нити jе ико за те злочине кажњен, пише аустриjски “Пресе”. Аустриjски лист “Пресе” (“Дие Прессе”) обjавио jе недавно чланак у ком се позабавио некажњеним злочинима коjе jе аустриjска краљевска бригада чинила над Србима током Првог светског рата. “Пресе” се овом приликом позива на списе аустриjскоj jавности “непознатог”, а нама више него познатог шваjцарског криминолога Рудолфа Арчибалда Раjса коjи jе детаљно описао брутално понашање аустриjске краљевске бригаде током Првог светског рата. Како наводи Пресе, бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе

Служењем парастоса погинулим српским борцима Првог свjетског рата у бањалучком храму Христа Спаситеља и одржавањем пригодног умjетничког програма, данас jе обиљежен Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године. “Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године за нас Србе са ове стране Дрине jедан jе од наjзначаjниjих догађаjа у нашоj новиjоj историjи”, рекао jе савjетник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица. Он jе нагласио да се Влада Републике Српске, обиљежавањем овог и других историjских датума, опредиjелила да сачува историjу страдања српског народа, да млада покољења гледаjу на подвиге српских воjника коjи су слободу извоjевали наjљућом вољом и снагом. “Искрено очекуjем да се уважи наша жеља

Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године биће обиљежен сутра у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре да програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса несталим и погинулим српским борцима Првог свjетског рата у храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Дуњић jе навео да jе за 11.00 часова предвиђен пригодан умjетнички програм испред храма Христа Спаситеља, док ће у 17.00 часова у Културном центру Бански двор бити одржан округли сто о теми “Пуцањ у ропство”.  Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе да

Предсjедник Србиjе Томислав Николић данас jе у Београду свечано открио споменик цару Николаjу Другом Романову, коjи jе био спреман да жртвуjе круну и живот за спас српског народа у Првом свjетском рату, а чиjу jе породицу, због мученичке смрти од бољшевика, Руска православна црква прогласила светом. Николић jе поручио да за Србе светачки сjаj има споменик на коме су уклесане риjечи коjе jе Цар Николаj упутио српском краљу Александру Карађорђевићу у праскозорjе Првог свjетског рата: “Сви моjи напори биће усмjерени за очување Србиjе. Ни у ком случаjу Русиjа неће бити равнодушна према судбини Србиjе”. “Београд данас међу своjе наjлепше историjске приче уписуjе оваj споменик. Споменик подигнут цару коjи jе дигао

Кућа Драгутина Матића у Калетинцу, извиђача у првом светском рату, могла би ускоро да постане спомен-соба. Драгутинова ратна фотографиjа постала jе симбол хероjства Слика Драгутина Матића обишла цео свет ИДЕЈА Удружења потомака ратника Србиjе 1912-1920. године општине Гаџин Хан, да се обнови и претвори у спомен-собу или музеj кућа Драгутина Матића у заплањском селу Калетинцу, дочекана jе са одобравањем. Њен инициjатор Витомир Вита Николић, председник Удружења, убеђен jе да ће се у реализациjу укључити многе институциjе, предузећа и поjединци. – Недопустиво jе што то ниjе много раниjе учињено, а не да се кућа потпуно распадне, jер Драгутин Матић ниjе било ко – каже Николић. – Он jе много више од

Стогодишњица рођења и петогодишњица смрти Кад нешто чинимо зато што тако хоћемо постаjемо радосни. Ако jе то по нашоj искреноj вољи коjу из срца произносимо и ако jе праћено сталним чињењем сваковрсног добра онда jе то акт узвишене лепоте (личне) слободе.То jе онда хтење коjе прераста у подвиг. Кад све то постоjи као смисао живота у питању jе посебна животна испуњеност и потпуно и траjно стање истинског задовољства. Бог нам jе, као своj велики залог, послао Патриjарха Павла (Гоjка Стоjчевића) да служи као пример хришћанског живота и љубави, мудрости, доброте, умерености, разумевања и солидарности. Да буде симбол прекомерне оданости народу из ког jе потекао. Репрезентативни узорак Божиjег дела. Следбеник наjузвишениjег

Његова светост патриjарх московски и циjеле Русиjе Кирил данас jе освештао историjско-мемориjални комплекс Руски некропољ на Новом гробљу у Београду. Учешће у реконструкциjи Руског некропоља узела jе и компаниjа “Гаспромњефт”, у име коjе се обратио члан Управног одбора Александар Дибаљ, истакавши да ова компаниjа ниjе само наjвећи инвеститор у Србиjи већ и корпоративни спонзор различитих друштвено одговорних проjеката. “Компаниjа дуги низ година успешно проводи крупне проjекте у области историjе и културе, коjи промовишу развоj односа наших земаља. Учешће у реконструкциjи Руског некропоља у Београду представља наш допринос очувању историjског наслеђа, управо оног коjе се односи на споменике заjедничке историjе Русиjе и Србиjе”, рекао jе Дибаљ. Предвиђено jе да руски патриjарх

Полагање виjенаца на воjничком спомен гробљу Мали Зеjтинлик на Сокоцу У манастиру Светог Великомученика Георгиjа на Равноj Романиjи код Сокоца данас jе служен парастос за 4.000 припадника Воjске Републике Српске коjи су погинули за одбрану Сараjевско-романиjске региjе, а чиjа су имена уписана на унутрашњим зидовима овог храма. Парастос jе, поводом 20 година од одбране Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату, служило локално свештенство. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да jе 16. jун 1995. године дан када су готово све линиjе српске воjске биле пробиjене, те учињени надљудски напори, захваљуjући коjим су врло брзо враћени сви положаjи. “То jе био само jедан од крвавих дана на сараjевско-романиjском ратишту.

Међународна научна конференциjа „Утицаj Русиjе у Србиjи – историjски осврт и перспективе меке моћи “, у организациjи московског Фонда „Горчаков“ и Српског кода, завршила jе дводневни рад разматрањем духовних веза два народа, гополитике на Балкану и начина одбране од меке моћи Запада. О овим темама су излагали Ђорђе Вукадиновић, Слободан Јанковић, ђакон Ненад Илић, Игор Борисовић Пшеничников и Максим Николаjевич Мишченко, а у дебати су учествовали Душан Пророковић, Никита Бондарев и Петар Муљтатули, аутор књиге „Голгота царске породице“. Специjалан гост jе био директор Руског инстирута за стратешка истраживања др Леонид Петрович Решетњиков коjи jе изнео тезу коjа jе уграђена у закључак конференциjе да jе православље посебна цивилизациjа наjвиших вредности и

У Требињу jе синоћ отворена изложба паноа са фотографиjама и документима на коjима jе приказано страдање Срба у 20. виjеку са акцентом на Нато бомбардовање СР Југославиjе /СРЈ/ од 24. марта до 10. jуна 1999. године. Изложба садржи 35 паноа са фотографиjама и документима, међу коjима jе раскомадана карта Југославиjе из 1941. године, а на коjима су приказане све окрутности бомбардовања. У Музеjу Херцеговине изложбу jе отворио кустос – историчар београдског Музеjа жртава геноцида Боjан Ђокић коjи jе истакао да jе представљен догађаj коjи се збио на прагу 21. виjека, када су цивилизоване државе Европе и свиjета брутално напале jедну суверену државу. “Акценат jе стављен на 1999. годину, међутим изложба

Поглед jедан век уназад. Како шта нам данас, 2014, значи и говори 1914?   Угледни француски мислилац Ернест Ренан, промишљаjући о нациjи у свом чувеном предавању одржаном на Сорбони 1882, критиковао jе немачки романтичарски дискурс коjи jе о њоj постоjао и, може се рећи, био доминантан. Ни раса, ни jезик, ни религиjа, ни географиjа – ниjедан од тих чинилаца по његовом виђењу ниjе био пресудан за формирање jедне националне свести. За њену кохезиjу ниjе довољно заjедничко порекло, већ се мора обнављати кроз свакодневни плебисцит. Однос према прошлости, према истоj дефинициjи, може бити централни везивни елемент националног jединства, где заjедничка патња и туга спаjаjу више него заjедничка победа и успех. Коначно,

Свечаном сjедницом Скупштине града данас jе обиљежен Дан ослобођења Требиња у Првом свjетском рату. Требиње jе 13. новембра 1918. године ослободио Трећи батаљон 14. Пjешадиjског пука Тимочке дивизиjе, чиме jе окончана аустроугарска окупациjа ових простора.  “У Првом свjетском рату биолошко стабло српског народа било jе потпуно сасjечено. Због тога, и у овом тренутку, морамо се поклонити сjенима оних коjи нас толико обавезуjу, сjенима ратника, коjи су заставу слободе прониjели од Солуна до Београда и широм jугословенских простора, коjима jе господарила Аустро-Угарска царевина. Они не смиjу бити заборављени”, рекао jе на свечаноj сjедници градоначелник Требиња Славко Вучуревић. Он jе подсjетио да се град Требиње ове године активно укључио у обиљежавање 100

Сусрети су покушаj да се расеjан народ, расеjане лепе мисли, разнете крвне свезе, растрзане душе врате у своjе срце, у своjу колевку, у своj корен тамо где и припадаjу – да се вратимо у Србиjу и Србиjи. Завичаjно удружење Срба “Корjени” jе током викенда од 7. до 9. октобра организовало у Сомбору сусрете “Матица – Диjаспора”. Низом активности “Кориjена”, град jе показао сав своj сjаj и гостопримство. Простор Жупаниjе, Српске читаонице и градске куће су били високо репрезантативни и сви гости из Немачке, земаља региона и других краjева Србиjе, препознали су сjаj културе и традициjе коjа и данас плени.   У петак 7. октобра у 19 часова представљена jе књига “Српско

У Народном позоришту Републике Српске синоћ jе одржано документарно филмско вече, у оквиру коjег су приказана три филма о Првом свjетском рату. Документарно филмско вече jе други дио програма “У контексту” коjи организуjе Кинотека Републике Српске у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата. Публика jе вечерас имала прилику да погледа филмове “Сараjевски атентат” Суада Мркоњића, “Церска битка” Светозара Павловића, оба из 1964. године, и “Југославиjа по вољи народа 1914-1918” из 1988. године. Директор Кинотеке Републике Српске Милован Пандуревић рекао jе да jе филм “Сараjевски атентат” рађен поводом 50 година од тог атентата, те да се и тих 60-их година водило рачуна

У Галериjи Академиjе наука и умjетности Републике Српске синоћ jе отворена изложба “Србиjа и Срби на филму у Првом свjетском рату”. Изложба jе дио програма “У контексту”, коjи организуjе Кинотека Републике Српске у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свjетског рата Министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа рекао jе да нема општине у Републици Српскоj коjа ниjе да добровољце српскоj воjсци током Великог рата. “Имамо мало сачуваних споменика и трагова о томе. Наша jе обавеза да његуjемо традициjу и чувамо успомену на људе коjи су се борили за Србиjу и слободу свих народа на просторима бивше Југославиjе”, рекао jе Мутабџиjа новинарима