arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

НАЈАВА: У Београду парастос за Србе убијене у Медачком Џепу

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске “Медачки џеп” (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у четвртак  09. 09. 2021. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем,                                                                                                                                              Предсједница: Драгана Ђукић

Помен на 13 закланих војника ЈНА у Хрватској

Свирепо убиство 13 заробљених припадника ЈНА на Коранском мосту документовао је у својој књизи “Логориште и Корански мост, да се не заборави”, пуковник Боро Ерцеговац којег је на писање покренула пресуда хрватског суда од четири године затвора кољачу Михаилу Храстову. Ерцеговац је навео да је књига уствари споменик онима који су убијени као заробљеници 21. септембра 1991. године, али и јунацима пробоја из касарне “Логориште” у Карловцу. Као ратног команданта, како је истакао, сусрет са породицама недужних жртава обавезивао га је на један овакав спомен. “Схватио сам да је то моја људска и морална обавеза, једна врста подношења рапорта мојим погинулим и преживелим саборцима. Мојим јунацима којима сам командовао. Ово

Медицинска школа у Нишу променила назив у ,,Др Миодраг Лазић“

Име школе је важан део њеног идентитета, али дефинише и идентитет средине, региона и заједнице којој припада, као и будућности какву гради. Отуда и иницијатива да школа понесе име доктора Миодрага Лазића, примаријуса, хирурга, ратног хирурга, директора Ургентног центра у Нишу, али пре свега великог човека, који је живео Хипократову заклетву и људски живот чувао као светињу. Колектив Медицинске школе је на седници Наставничког већа, одржаној 22. 6. 2020. године, једногласно прихватио иницијативу директора школе Мирослава Савића да школа понесе име овог великог човека. Савет родитеља, такође једногласно, и Ученички парламент својим одлукама подржали су иницијативу. Од Епархије нишке добијен је благослов Његовог преосвештенства владике нишког Арсенија. Важно је такође

Грубори: Годишњица масакра после „Олује“

Најстарија жртва имала је 90 година, а просек година жртава је око 70. Жртве су, или убијене хицем у главу или су живе спаљене. Великодушност победника у рату у Хрватској види се управо на примеру Грубора, где су „победници“ извршили ратни злочин, побивши све које су у том селу затекли 25. августа 1995. и попалили скоро све куће. Четврт века касније, Грубори су још зарасли у коров и не може им се ни прићи. На овај начин Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас“ оцењује данашњи долазак хрватских званичника, међу којима и председника Зорана Милановића и министра бранитеља Томе Медведа, на комеморацију у село Груборе, надомак Книна, у коме су хрватски

Ђорђе Пражић: Хрватски сан

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба. Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао

Парастос у Калуђерици побијеним Србима цапрашких села на Банији у Хрватској

У недељу 22. августа 2021. године,са почетком у 10. часова у цркви „св Јоакима и Ане“ у Калуђерици, удружења „Завичај“ и „Координација“ су организовали, по десети пут, парастос побијеним Србима цапрашких села на Банији у Хрватској. Помен је организован  поводом једног од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих који се десио 23. 08. 1991,  када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама „ЈНА“ протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 20 цивила, а више десетина ранили. У свет је отишла вест да су то учиниле јединице ЈНА. У њиховом крвавом походу зауставили су их мештани

Прaвду нa чистaц

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe руши ми хрвaтскo прaвoсуђe и зaвршaвa пoсao кojи ниje успиo тeрoристимa, кaжe Гojкo Чизмић кojeм je 1992. билa минирaнa викeндицa у Врсимa крaj Зaдрa. Пише: Паулина Арбутина Свe прaвнe биткe зa викeндицу минирaну у Врсимa крaj Зaдрa дaвнoг 4. jулa 1992. гoдинe, Гojкo Чизмић je изгубиo. У вишeдeцeниjскoj прaвнoj зaврзлaми, oдвиjaлa су сe три судскa прoцeсa кoje je пoвeo прoтив Рeпубликe Хрвaтскe и тo: зa oбнoву минирaнe кућe нa кojу му ниje признaтo прaвo jeр 1991. ниje биo приjaвљeн у Врсимa, зa нaкнaду штeтe нaстaлe услиjeд тeрoристичкoг aктa тe збoг нejeднaкoсти прeд судoм. Нo свa три случaja, кaкo

Велики херој: Споменко Гостић

На данашњи дан је рођен Споменко Гостић – дечак на вечној стражи (ВИДЕО)

На данашњи дан 15. августа 1978. године, рођен је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ. “Док моја нога не

Тужна годишњица: У Гораждевцу убијени Пантелија и Иван

Навршава се годишњица злочина у Гораждевцу, када су шиптарски терористи из аутоматског оружја пуцали на српску децу док су се купала на Бистрици. Tом приликом убили су Ивана Јововића (19) и Пантелију Дакића (12). У том нерасветљеном злочину, једном од четири највећа почињена над Србима од доласка међународне мисије на Косово, тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13). Еулекс је услед наводног недостатка доказа обуставио истрагу. За овај злочин нико није одговарао. Извор: До Христове Побједе-Илија Вујовић Везане вијести: ВИДЕО – РТС РТС: Злочин у Гораждевцу 17 година без казне – RTS ЗЛОЧИНЦИ још увек на слободи: Навршава се 17 година

Ђурђица Драгаш: Доста је било!

Много се ових дана пише, говори и расправља о српско-хрватским односима. Од 1995. увек је тако у августу! Отворе се старе ране, пробуде страхови, мржња, изговоре тешке речи, а онда се страсти смире…до следеће прилике. Ове године је ипак мало другачије. Представници Срба у Хрватској први пут су присуствовали прослави годишњице Олује у Kнину. Хрватски председник је на помену Србима убијеним у селу Грубори рецитовао песму Алексе Шантића “Остајте овде”. Да ли се нешто заиста мења? Има ли будућности за српску мањину у Хрватској? Ове године, више него икад, размишљам о томе… Питам се ко је у праву – они који су се, упркос свему, вратили у завичај или ми

Саво Штрбац: Хрватски феномен промене српских имена

Недавно су скоро сви медији у региону пренијели вијест да је Бранимир Главаш, оптуженик за ратне злочине, на Фејсбуку написао да је побио премало људи. Иако је уз „премало“  ставио смајлић, медији констатују да је контекст дискусије далеко  од шаљивог. Наиме, на Главашевом отвореном зиду, испод статуса у којем је најавио тужбу против Зорана Шпрајца зато што га је 5. јула у емисији РТЛ Директ назвао ратним злочинцем, развила се дискусија пуна мржње према том телевизијском уреднику, у којој се расправљало  о његовом поријеклу, спомињало се његово бивше, „српско“ презиме, предлагало да га се прогна, па и ликвидира, а доста од тога је Главаш и лајкао. А кад га је

Конзулат Републике Србије: Заборављени погром над српским народом у Хрватској

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине јер је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника), ангажовано око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране. Народ западне Крајине, њих више од 220.000, у колонама на тракторима и другим пољопривредним возилима, изложен честим нападима хрватских снага креће у повлачење на исток, у правцу Републике Српске (БиХ) и Србије. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво, наводе у Конзулату Републике Србије. Поставља се питање, зашто овако велико страдање једног православног народа остаје немо пред сведоцима историје? Зашто данас послије масовног егзодуса

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

Када чујем реч “олуја”, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива “да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше”. То нас је управо

Најава: Парастос жртвама тзв. операције Олуја у Београду 05. августа

Поводом 26. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватскевојске тзв. “Олуја“, удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Парастос погинулима који ће бити служен на Дан сјећања, у четвртак, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Драгана Ђукић, председница удружења “СУЗА”

Будућност Српске

“Српска свакако тежи Србији, али она тренутно не може опстати осим као екстензија Србије. Неопходно је вратити Српску у српски образовни, финансијски, безбједоносни, друштвени систем. Иако и Србија има своје потешкоће и огромне проблеме, Српској је интеграција са Србијом у свему у чему је то тренутно могуће – императив опстанка” Пише: О. Дарко Ђого Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило. Те исте симболе је данашња гарнитура политичара у Републици Српској

28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине

Јуче се навршило 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској пун српских цивила када је убијено троје људи, а 28 људи, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати “можда и због тога што су све жртве српске националности”. Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године

ЗАЛАЗЈЕ: Обиљежено 29 година од страдања 69 српских цивила и војника

Служењем парастоса убијеним и полагањем вијенаца на Спомен- плочи на Залазју код Сребренице, али и на другим стратиштима, обиљежена је годишњица страдања Срба овог краја које су припадници такозване Армије Републике БиХ убили у протеклом рату. Само на Петровдан 1992. године, прије 29 година муслиманске оружане формације из Сребренице убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача. Напад на Залазје био је мучки, муслимани су убили све што су стигли, мјештане су хватали и водили у сребреничке затворе-свједоче преживјели Сребреничани. – Мучки су их убили, у затворима, пробадали вилама. Мени су два брата убијена, ја сам рањен – рекао је Миле Станојевић. О убиству сребреничких Срба посебно судије Слободана

Свједочимо истину да су Срби страдали у Подрињу

У Братунцу је обиљежена централна комеморација поводом годишњице страдања око 3500 Срба у Средњем Подрињу, убијених током рата од 1992.- 1995. Године. Од око 3.500 настрадалих Срба из Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника у посљедњем рату, скоро половина су били цивили – дјеца, старци, жене. У нападу муслиманских снага уништена су 43 српска села са више од стотину заселака, као и више вјерских објеката и гробаља. Јецаји и мирис свијећа. Тако је данас изгледало градско гробље у Братунцу гдје лежи око 3.500 Срба настрадалих у протеклом рату. Ту леже и ближњи Славке Матић. Годину заредом пали три свијеће. За двије кћерке и мужа. Све их је изгубила

Обесили би их за ноге и тукли, на мучењу би им и нацисти позавидели

Убили су стотине Срба, па однели тела: Исповест логораша који су прошли тортуру Хусеина Мујановића. Јовичић: За једно вече сам избројао 123 гробна места, после су их прекопали. Управник логора за Србе у Храсници 1992. године, Хусеин Мујановић звани Хусо, добио је премалу казну затвора за мучење Срба и силовање Српкиња у објектима попут ОШ “Алекса Шантић”, зградама, подрумима, гаражама који су заједно чинили систем логора. Мала је то сатисфакција за стотине логораша који су прошли овај казамат смрти код Сарајева. То, за “Новости”, кажу логораши из Храснице, а поводом пресуде од десет година затвора, која је Мујановићу изречена у Београду. Овај случај је и затегао односе између Београда и

РАЗБИЈЕН МИТ О СРЕБРЕНИЦИ: Српски одговор на језиву кампању геноцидаша

Информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва Републике Српске у Србији у београдском Прес центру УНС-а организовао тематску трибину под насловом „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници“. На самом почетку, у име организатора и Представништва Републике Српске у Србији, скуп је поздравио шеф Представништва Млађен Цицовић, а модератор трибине је био уредник портала „Све о Српској“ и „Факти“ Ђуро Билбија. Радомир Павловић: Муслимани систематски протеривали и убијали Србе из српских села око Сребренице Потпредседник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић на почетку свог излагања истакао је да је човек који је рођен у Кравици у којој су муслиманске снаге, чији је командант био ратни злочинац Насер

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

Косовски новомученик отац Харитон

Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика. На његова плећа стављен је последњи и најтежи крст – мучеништво за Христа.

Мастиловић: Српска – једини гарант опстанка Срба западно од Дрине

Институционални оквир Републике Српске штити и гарантује опстанак српског народа западно од Дрине, након што је Други свјетски рат оставио демографску катастрофу по Србе у БиХ, оцијенио је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је на предавању у Теслићу о српском националном питању у БиХ у 20. вијеку истакао да српско национално питање и историјски процеси 20. вијека, поготово за Србе западно од ријеке Дрине, дубинске коријене вуку од 19. вијека. – Односно од 1844. године када је римокатолички идеолог Ћезар Балбо означио Дрину као границу два свијета, а као најважније питање за тадашњу Европу оцијенио да се православљу и Русији мора спријечити продор на топла мора, и то јачањем Пруске у

Сребреница: Усвојена декларација о страдању српског народа

Сребреничка Скупштина општине данас је усвојила Резолуцију о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку и осудила све злочине почињене над Србима, као и припадницима свих народа на простору бивше Југославије у том периоду. За ову одлуку гласали су српски одборници јер су бошњачки напустили сједницу након дуге расправе. Иницијативу за доношење Резолуције поднео је потпредседник Скупштине општине Радомир Павловић из СНСД-а, који је рекао да овај документ треба да покаже обим српског страдања и осуди злочине почињене над Србима у 20. веку. – На овај начин желимо да покажемо да је неоправдано проглашавати српски народ геноцидним након оволиких жртава и његове одбрамбене, слободарске и вечите борбе на страни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала