arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

03.11.2021

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а

grubisno-polje-parastos.jpg

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

30.10.2021

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Близанци, српски јунаци, погинули су истог дана

29.10.2021

Само онај ко има близанце може да разуме ту судбинску, доживотну везаности браће рођеног истог дана и сата. А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута. Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску реч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку,

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28.10.2021

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27.10.2021

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Торпедни чамац-прво Душково радно мјесто

Проклетство бојовника Душка

24.10.2021

У грађанском рату деведесетих Душко ниjе био jедини хрватски воjник или полицаjац српске националности, коjем су хрватске оружане снаге убили чланове наjближе породице. Душков случаj jе изишао у jавност захваљуjући одважности и писмености његове ћерке Сање. Остали ћуте и пате очекуjући повећања бранитељских привилегиjа. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Душко Кнежевић jе рођен у Карловцу. Након развода родитеља у четвртоj години са маjком се вратио у Госпић. Његова маjка Душанка Вранеш jе бринула о њему и настоjала му пружити сву родитељску љубав. Душко ниjе био срећно диjете и притискали су га многи комплекси. Проблем jе покушао „рjешити“ одласком у воjну школу. Тешко да би се нормално уписао у воjну школу да ниjе

СРПСКИ ЗИД ПОНОСА у Нишу

23.10.2021

Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Познато је да је у Нишу заживела култура мурала. Нешто несвакидашње, што се догодило недавно, јесте израда мурала у дворишту Команде Копнене војске. Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Мурал је својеврсно

Линта: Хрватска слави злочинце над Србима у Госпићу

18.10.2021

Осуђени ратни злочинац и хладнокрвни убица Мирко Норац је за госпићке и личке Хрвате и већину хрватског народа херој домовинског рата који је по свом карактеру био освајачки и агресивни рат. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да планска ликвидација најмање 124 Срба у личком граду Госпић у љето и јесен 1991. године јесте важан доказ да је циљ проусташког режима Фрање Туђмана био стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба. То потврђује чињеница да је државни врх спречио истрагу о тим ликвидацијама иако је било добро познато ко су наредбодавци и извршиоци наведених монструозних убистава. За наведена убиства требало је да буде осуђено

ПУНИХ 30 ГОДИНА ОД УБИСТВА ЧЕТВОРОЧЛАНЕ ЕКИПЕ РТС-а

13.10.2021

Навршило се 30 година од када је на путу Петриња-Глина у Хрватској убијена четворочлана екипа Радио-телевизије Србије /РТС / из Шапца, за шта до данас тужилаштва ни Хрватске нити Србије нису покренула истраге, саопштено је из Удружења новинара Србије /УНС/. Тада су убијени новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице. Аутомобил у којем се налазила екипа РТС-а нападнут је из засједе и изрешетан 9. октобра 1991. године. Истраживање УНС-а, под називом “Досије о убијеним и несталим новинарима”, показало је да тужилаштва Србије и Хрватске до данас нису покренула истраге овог злочина. Командант

Kандидат за главног директора ХРТ-а уређивао лист који је објављивао спискове Срба и неподобних Хрвата у рату

10.10.2021

Један од озбиљнијих кандидата за главног директора Хрватске радио-телевизије Дражен Рајковић раних деведесетих година уређивао је одавно угашени, али трајно злогласни Слободни тједник, пише Index.hr. Kако наводе, реч је о листу који је у јеку рата објављивао вулгарну ратну пропаганду и спискове Срба и неподобних Хрвата, настањених на територији под контролом легалних хрватских власти, називајући их сарадницима окупатора, KОС-овцима или једноставно четницима. У том ратном периоду су такве листе у најблажем случају озбиљно загорчавале животе жртава, а у драстичнијим примерима директно водиле у смрт. „СТ је оштрио сечива, а методе егзекуције демократски препуштао огорченим грађанима. Kад вам у јавност изађу име, презиме и адреса уз назнаку да сте четник или,

Зоран Милановић: Срби из Хрватске отишли захваљујући Београду, хрватска војска није стигла да их потера

07.10.2021

Тај народ (Срби) је отишао из Хрватске захваљујући Београду. Није га потерала Хрватска војска јер није ни стигла, чак и да је имала такву намеру, рекао председник Хрватске. Председник Хрватске Зоран Милановић казао је, поводом изјаве српске премијерке Ане Брнабић да она није премијерка свих Срба, него Србије, да не слуша њене изјаве, нити изјаве било кога од тих „јунака доба злог“ у Србији. Брнабић је јуче у Мостару том изјавом реаговала на ранију Милановићеву изјаву да је он председник свих Хрвата. „Једина особа која у ствари говори кроз своје разне деривације је председник Србије (Александар Вучић), ово све друго су његови портпароли. Тако да с њима нема смисла улазити

Рафаел Израели: Рат у БиХ био је исламска револуција

06.10.2021

Стручњак за тероризам и исламски радикализам Рафаел Израели рекао је да је рат у БиХ био исламска револуција у којој су учествовале многобројне радикалне исламистичке фаланге из цијелог свијета и коју су финансирале арапске земље. “Трагови Изетбеговићеве исламске револуције очигледни су данас у Рашкој области (тзв. Санџаку) и на самопроглашеном Косову. Није изненађење да су Срби 1996. године морали да напусте Сарајево, јер им није било мјеста у тако радикализованом исламском окружењу”, рекао је Израели за “Вечерње новости”. Израели, који је један од аутора извјештаја Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995. године, каже да се он и његове колеге нису одређивали ко је

Објављени први кадрови филма и серије “Олуја”, емотивне сцене леде крв у жилама

01.10.2021

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

Емисија Вече преко Дрине – Ненад Кецмановић и Слободан Антонић (ВИДЕО)

30.09.2021

Шта нас чека са ове, али и са оне стране Дрине, говоре истакнути политиколог др Ненад Кецмановић и водећи социолог др Слободан Антонић. Водитељ емисије је Младен Стојановић. У другој емисији из серијала “Вече преко Дрине”, између осталог се говори: Да ли је људскост појединца у глобалистичком погледу на свијет сведена искључиво на конзумирање роба, лако промјењљиву радну снагу и извор сексуалног задовољства? Ко и зашто жели свјетску владу? Зашто је грађанска идеја немогућа у БиХ? Хоће ли се Република Српска отцијепити или нестати у неком новом ратном сукобу? Шта је национални идентитет и коме он смета? Да ли странци управљају простором од Дрине до Бихаћа, и да ли је

Ђорђе Пражић: ЗЛОУПОТРЕБА САМОУБИСТВА АДМИРАЛА БАРОВИЋА

30.09.2021

Већ тридесет година у приземне политичке сврхе, траје пропагандна злоупотреба самоубиства контраадмирала Владимира Баровића, једног од омиљених и поштованих официра у ЈРМ. Контраадмирал Владимир Баровић извршио је самоубиство 29. септембра 1991. године, у канцеларији Команде Војнопоморског упоришта Вис. Тих дана требао је да прими дужност начелника штаба Команде Војнопоморске области (КВПО) а на Вис је дошао са дужности команданта 5. Војнопоморског сектора (ВПС) Пула. Претходни начелник штаба КВПО контраадмирал Фридрих Морети је на властити захтјев отишао у пензију а у отвореном писму у дневном листу „Слободна Далмација“ оптужио је ЈРМ (ЈНА) за агресију и злочин према Хрватској. Контраадмирал Баровић је имао добар професионални углед међу припадницима ЈРМ. У свом опроштајном

Слободан Антонић: Наше црвене линије – деца и Косово

25.09.2021

Морамо да зауставимо и обрнемо процес – да тражимо да нам се врати наша окупирана територија, и да одавде оде непозвана војска туђинаца. Наше црвене линије су деца и Косово. Безочно нас гурају и сабијају, ми смо се и бранили и повлачили, али за то двоје стварно немамо више где. У сенци избора 2017. покушано је да се у српска обданишта и у школе на мала врата уведе „сексуално образовање“ (о томе сам писао овде). Било је, рецимо, предвиђено да деца у обдаништима одговарају на питања ко их све доле „додирује“ (овде 12) и где воле, а где не воле да их „додирују“ (овде 30), а средњошколци је требало да уче како се ставља „заштита“ на анус

Карловац: Мост назван по јединици чији је припадник погубио тринаест заробљених резервиста ЈНА

24.09.2021

Суђење Михајлу Храстову трајало је више од 20 година и проглашен је кривим за ратни злочин Градско веће Карловца већином гласова одлучило је да мост преко Коране, на улазу у град, назове по јединици хрватске специјалне полиције „Громови”, чији је припадник Михајло Храстов осуђен због убиства 13 заробљених резервиста ЈНА на том мосту 21. септембра 1991. Локални медији јавили су да је одлука о преименовању у „Мост специјалне јединице полиције Гром” донета јутрос у 3.40, после маратонске седнице која је трајала 11 часова и то практично на 30. годишњицу ратног злочина због којег је Храстов после вишегодишњег судског поступка осуђен на четири године затвора. Расправа о тој тачки, која је

Куда води “Пут у непознато”

17.09.2021

У кући Ђуре Јакшића која је у Београду позната као уточиште уметности и уметника, у среду, 15. септембра 2021. године, представљен је документарни филм “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића. Актери филма су данас одрасли људи, који су током акције“Олуја“ били деца довољно стара да запамте и пренесу свој лични доживљај рата, напуштања кућа и пута на који су кренули не знајући куда ће их одвести. Данас су они високо образовани људи, укључени у друштво и дају огроман допринос у својим струкама и пословним подухватима. Након што је продуцент Драгана Јуришић поздравила присутне, аутор је најавио да ће филм бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја, и истакао:„Циљ

Гујон објавио почетак медијске кампање за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ

14.09.2021

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на конференцији за медије објавио почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске. У Федерацији БиХ у току je усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу. Гујон је нагласио да медијска кампања представља пети корак у овом процесу, а да је Управа за дијаспору и Србе у региону претходно обавестила дипломатско-конзуларна представништва, удружења у иностранству и СПЦ, као и да

Конзумација Бориса Милошевића

12.09.2021

Мој најјачи утисак овогодишњих одвојених, у односу на прошлогодишње заједничке, прослава „Олује” и помена српским жртвама у Груборима је већ поменута Пленковићева изјава „да је та симболика конзумирана прошле године”. Колико је прошле године снажно одјекнула вест да ће потпредседник Владе Хрватске из српске заједнице, Борис Милошевић, учествовати на прослави 25. годишњице „Олује”, која се у тој држави слави као „Дан побједе и домовинске захвалности”,  толико је ове године,  с нешто блажим интензитетом, одјекнула и вест да исти човек неће учествовати на прослави 26. годишњице те акције. И, на срамоту свих прогнаних Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у РХ, појавио се „злосрећни” Милошевић на прослави

Побио 13 заробљеника ЈНА, у Kарловцу му направили мурал ФОТО/ВИДЕО

10.09.2021

Михајло Храстов бивши хрватски полицијски специјални агент, добио је мурал у Kарловцу непосредно пре 30. годишњице злочина који је починио и за који је осуђен. Осуђен је за убиство 13 и рањавање два разоружана резервиста Југословенске народне армије (ЈНА) у рату у Хрватској. Злочин је починио 21. септембра 1991. године на Kоранском мосту у Kарловцима. Осуђен је на четири године затвора. Одбор за условни отпуст Министарства правде пустио га је 2016. године на условни отпуст након што је одслужио две године и 10 месеци казне. Мурал се налази испод надвожњака. Храстов је у средини, а лево и десно су грбови две јединице. Извор: B92

Парастос поводом годишњице злочина хрватске војске у акцији “Медачки џеп”

09.09.2021

Удружење породица несталих и погинулих лица “Суза” организовало је у Цркви Светог Марка у Београду, поводом 28. годишњице злочина хрватске војске у операцији “Медачки џеп”, парастос за убијене Србе. Хрватска војска је 1993. године извршила операцију “Медачки џеп”. У тој операцији, која је трајала од 9. до 17. септембра 1993, убијено је тридесет шест цивила и педесет два војника Републике Српске Крајине. Судбина неких жртава још увек је непозната, а злочинци који су за то одговорни и даље су на слободи или су добили благе казне. То су, међутим, само бројеви иза којих се крију ужасне људске приче, о чему говори Миле Рајчевић, некадашњи мештанин Дивосела – места које, према његовим речима,

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из „Медачког џепа“

09.09.2021

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена јужно и југоисточно од Госпића у тзв. “Медачком џепу”, која су се до тада осамнаест мјесеци налазила под заштитом УН-а. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање УНПРОФОР-а, потрајало до 17. септембра исте године. Трагедија “Медачког џепа” одвијала се пред очима УНПРОФОР-а, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да преузме контролу над овим подручјем

Принцип ''спржене земље'' - Медачки џеп послиjе напада хрватске воjске

Годишњица масакра у Медачком џепу

09.09.2021

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. “Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Након што је потписан Споразум о контроли “Медачког џепа”, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра

Нови Обилић: Прича о Ивану који је повео 12 српских војника на 300 ОВК специјалаца

09.09.2021

Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 бораца специјалне јединице ОВК (сви у црним униформама). Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено. Известио је да је разумео наређење. Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: