У брчанском насељу Грбавица, обиљежено je 28 година од масакра над 13 српских бораца који су починили припадници тзв. Армије БиХ на данашњи дан 1993. године. Брчко – парастос Фото: СРНА Тим поводом је на гробљу служен парастос, а потом је положено цвијеће на споменик погинулим борцима овог краја. Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је процес против починилаца почео, али није окончан и да рука правде још није стигла одговорне, те ће наставити да инсистира да они буду кажњени. – Овим данашњим окупљањем желимо да пошаљемо поруку да човјеку више никада не треба да падне на памет да у његовој свијети превлада толика мржња

Влада Србије одлучила је да се нишки Клинички центар убудуће зове Универзитетски клинички центар Ниш, а разлог је нови План мреже здравствених установа. БИО ЈЕ ВЕЛИКИ РОДОЉУБ, ХИРУРГ, ДОБРОВОЉАЦ, ЧОВЕК! НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЗЕМЉА! ВИРУС КОРОНА ЈЕ УСКРАТИО ЈОШ ЈЕДАН ПЛЕМЕНИТИ ЖИВОТ. Ова вест изненадила је и разочарала више од 12.500 потписника петиције и чланова Фејсбук-групе која негује лик и дело др Лазића има 53.100 чланова, ову групу води (администратор) Зоран Бајић. И даље мислимо да је др Лаза заслужио да КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР носи његово име и презиме. Уједињене две петиције са истим циљем, Зорана Бајића и Ђорђа Бојанића. ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ (отвори линк)… Петицију покренуо, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

Рeпубликa Хрвaтскa прoглaшeнa je oдгoвoрнoм зa физичкe и психичкe бoли тe стрaхa кojи je пoкojни Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у злoглaснoм лoгoру Пaкрaчкa Пoљaнa. Првoступaњскoм прeсудoм Oпћинскoг судa у Бjeлoвaру, oднoснo њeгoвe Стaлнe службe у Пaкрaцу, Рeпубликa Хрвaтскa jучeр je прoглaшeнa oдгoвoрнoм зa нeимoвинску штeту кojу je Ђoрђe Гуњeвић прeтрпиo кao жртвa рaтнoг злoчинa у Пaкрaчкoj Пoљaни. Пише: Тамара Опачић Гуњeвић, кojи je прeминуo у јуну прoшлe гoдинe, у рaту je вршио дужнoст пoмoћникa пoвjeрeникa Влaдe РХ зa Пaкрaц, a ширa jaвнoст зa њeгa je дoзнaлa нaкoн успjeшнe eвaкуaциje прeкo 300 бoлeсникa и лиjeчникa из тaмoшњeг Meдицинскoг цeнтрa крajeм септембра 1991. Нo вeћ 11. октобра 1991. Гуњeвић