arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
stepinac-dvije-slike.jpg

Шта СПЦ мисли о светости Степинца

Алоjзиjе Степинац Папа Фрањо лично jе уверен у светост кардинала Алоjзиjа Степинца, загребачког надбискупа из периода Другог светског рата и времена Независне државе Хрватске, али jе направио и jедан „готово неочекиван, екуменски корак без преседана у историjи” – позвао jе Српску православну цркву на диjалог о овом хрватском кардиналу. Ово jе верницима у Риjеци, у проповеди после недељне мисе, рекао кардинал Јосип Бозанић, загребачки надбискуп, поjашњаваjући своjоj пастви наjновиjа догађања у вези са Степинчевим проглашењем светим. Он jе том приликом открио и шта jе папа Фрањо одговорио патриjарху Иринеjу на његово писмо коjе jе у Ватикан однео надбискуп Доминик Мамберти после посете Србиjи и Српскоj цркви краjем jуна прошле године.

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алојзије Степинац

Право лице „блаженог“ надбискупа: Степинац моли папу да спасе НДХ!

Ексклузивно из Magnum crimen-a преносимо писмо (Promemoria) „блаженог“ Степинца папи Пиjу XII, у коjем тражи да Ватикан спасе НДХ од нестанка, jер jе у питању брана „офензивном бизантинизму“, тj. православљу. Анте Павелић и Алоjзиjе Степинац „Напредовање источне шизме у католичке редове приjети данас с пуном озбиљношћу да постигне своjе мрачне циљеве. Побjеда великосрпске идеjе значила би уништење католицизма на сjеверозападном Балкану, у Држави Хрватскоj. Наведени нам документи не остављаjу никакове двоjбе. Што више, нема никакове двоjбе, да би такав кобни догађаj имао и даљње посљедице далеко преко граница Хрватске. Валови ортодоксног и офензивног бизантинизма ударали би о границе Италиjе, док се до сада разбиjаjу у хрватско Предзиђе. И више, утолико,

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_iz_Broda.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 550 СРБА УБИЈЕНИХ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен  парастос за страдале Србе из Брода У Броду jе служен парастос за 550 Срба са подручjа Брода и Дервенте, коjи су страдали на данашњи дан 1941. године. Парастос jе служен код споменика страдалим Србима, коjи се налази у близини моста преко риjеке Саве. Према званичним документима и изjавама свjедока, 50 Срба jе одмах убиjено на мосту преко риjеке Саве, а остали су одведени у логор у Славонску Пожегу и већина jе истог дана убиjена. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да се мора дати значаj одржавању оваквих догађаjа коjи сjећаjу на сва страдања на овим просторима. Сjећање на страдале Србе у Другом свjетском рату организовали су општинска Борачка

U_Drinjaci_obnovljen_spomenik_iz_NOB-a.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДРИЊАЧЕ

У Дрињачи обновљен споменик из периода НОБ-а Поменом и полагањем виjенаца на реконструисани споменик жртвама Народноослободилачке борбе 1941-1945. године у Дрињачи, обиљежено jе 70 година од ослобођења овог зворничког насеља у Другом свjетском рату. Потпредсjедник ОО СУБНОР Зворник Неђо Лукић рекао jе да jе споменик подигнут за 1.203 убиjена цивила и 218 погинулих бораца. Он jе истакао велико задовољство jер jе споменик реконструисан. Лукић се захвалио начелнику општине Зворник Зорану Стевановићу што jе прихватио да споменик буде реконструисан, као и његовом замjенику Боjану Ивановићу, jер jе оваj споменик, коjи jе направљен давне 1976. године, био потпуно пропао. “Желимо да оваj споменик опомиње наше потомке и потомке наших потомака шта су

Cenicevo_svedocenje_sacuvano.jpg

Преминуо сведок масакра

Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на краjу другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убиjено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића Ченићево сведочење сачувано ОД последица можданог удара недавно jе, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на краjу Другог светског рата у Шибовима у Бањалуци, када jе маљевима побиjено више од 700, а можда и 1.000 заробљених четника воjводе Павла Ђуришића. Ову вест потврдио нам jе председник Округа Краjине Равногорског покрета отаџбине Српске, Дарко Боговац. – Сведочење Ченића jе документовано, снимљено и доказе смо проследили на праве адресе – рекао jе за “Новости” Боговац. Он jе истакао да Равногорски покрет

Dusan_T_Batkovic.jpg

СРБИМА СЕ НАМЕЋЕ ХРВАТСКО-КОМУНИСТИЧКО ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ

Душан Батаковић Директор Балканолошког института САНУ Душан Батаковић рекао jе да се временом, уз синхронизовано деjство сродних наука и медиjа, Србима постепено намеће хрватско комунистичко тумачење прошлости као увод у стварање осjећања траjне кривице и развиjање комплекса ниже вриjедности. “Данас се све чешће чуjе да смо ми мали народ, што jе опипљив резултат оркестрираних настоjања да се кроз систематску сатанизациjу и омаловажавање, код Срба створи траjно осећање немоћи и слабо прикривеног стида. Да ли jе Израел мала земља, а Јевреjи мали народ?”, изjавио jе Батаковић за “Блиц”. Он jе истакао да су Срби, уз све слабости, броjем наневелик народ, али су велики народ по историjи, култури, науци, умjетности и славним

Efraim_Zurof_2.jpg

ЈОШ ИМА ДОСТА ЖИВИХ НАЦИСТА

Ефраим Зуроф Директор jерусалимског Центра “Симон Визентал” Ефраим Зуроф рекао jе да 70 година након завршетка Другог свjетског рата нациста има много мање, али да jе и даље велики броj оних коjи су живи.”Многи људи то не схватаjу, jер не претпостављаjу да неко тако дуго живи. Другим риjечима, да се коjим случаjем холокауст или Други свjетски рат десио 1920. године, ми сада не бисмо разговарали о овоj теми”, рекао jе Зуроф за “Доjче веле”. Зуроф jе навео да људи, коjе Центар данас проналази, нису промиjенили идентитет и да jе риjеч о особама коjе су проциjениле да их нико неће тражити. “Концепт поjединачне одговорности односи се на свакога, тако да ови

Spomen_ploca_stradalim_Srbima_u_Donjem_Vodicevu_kod_Novog_Grada.jpg

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

Спомен плоча страдалим Србима у Доњем Водичеву код Новог Града Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен-обиљежjа, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила коjе су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савjетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао jе да jе на Илиндан 1941. године у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву почињен страшан злочин. “Само на Козари и у Поткозарjу у Другом свjетском рату страдало jе око 40.000 људи, а свака четврта жртва била jе диjете”, рекао jе Дабић. Предсjедник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсjетио jе да jе на подручjу општине Нови Град у Другом свjетском рату страдало

Knez_Lazar.jpg

Како су усташе спречене да униште мошти кнеза Лазара и цара Уроша

тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архиjереjски синод СПЦ о погрому коме jе изложена црква Кнез Лазар Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена jе Независна држава Хрватска, тада jе усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, коjа jе, у то време остала као jедина установа коjа jе на неки начин окупљала народ, кад jе то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у jедном jе покољ изведен у самоj цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао jе да jе Хрватска „држава двиjу вjера: католичке и

Parastos_kosiocima_i_zeteocima.jpg

74. године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе

На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту Парастос косиоцима и жетеоцима КОСЈЕРИЋ – У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организациjа, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, у уторак jе одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту. Према историjским подацима било jе то прво масовно стрељање народа у Србиjи, спроведено према злогласноj наредби Раjха, да се за jедног

Milica_Gaj.jpg

СРБИ УВИЈЕК ПРЕКОМЈЕРНО СТРАДАЛИ ЗА СЛОБОДУ

Милића Гаj Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе синоћ у Милића гаjу код Козарске Дубице да jе слобода наjважниjа риjеч у историjи српског народа, коjи jе због ње увиjек страдао прекомjерно. Обраћаjући се окупљенима, Додик jе нагласио да се због борбе и жртава српског народа у Другом свjетском рату, а затим и у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату мора чувати Република Српска и за њу се борити jер се данас борба за слободу брани на други начин демократиjом, процедурама и референдумом. “Ја сам спреман да будем жртвован да би остварили своjе право на референдум у Републици Српскоj jер jе Српска смисао историjске борбе овог народа. Ми смо данас у Српскоj слободни.

Polozeni_vijenci_na_partizansko_groblje_u_Knezici.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА ПАРТИЗАНСКО ГРОБЉЕ У КНЕЖИЦИ

Полагање виjенаца на партизанском гробљу у Кнежици Полагањем виjенаца на партизанско гробље у насељу Кнежица код Козарске Дубице, jуче jе почело обиљежавање 74 године од подизања устанка против фашизма у БиХ. Виjенце су положили изасланик предсjедника Републике Српске Александар Врањеш, делегациjе Народне скупштине и Владе Српске, конзул Србиjе у Републици Српскоj Владимир Николић, као и делегациjе општине Козарска Дубица, републичког и општинског СУБНОР-а. У знак сjећања на датум када jе народ Поткозарjа дигао устанак против фашизма и окупациjе, виjенце на партизанско спомен-обиљежjе у Кнежици положили су и припадници Трећег пjешадиjског Република Српска пука, делегациjе Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Савеза организациjа и удружења ратних

Milica_Gaj.jpg

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО МИЛИЋА ГАЈА (Најава)

Град Бањалука jе за недjељу, 26. jула, обезбиjедио бесплатан превоз до Милића гаjа, код Козарске Дубице, гдjе ће бити одржана централна свечаност обиљежавања Дана устанка против фашизма 1941. године. Милића Гаj Из Бањалуке ће кренути два аутобуса са старе аутобуске станице у Видовданскоj улици у 18.00 часова, а повратак jе предвиђен у вечерњим часовима по завршетку манифестациjе, речено jе Срни у Градскоj управи. Из Градске управе наводе да jе програмом обиљежавања 74 године од устанка против фашизма у Другом свjетском рату, у 20.00 часова предвиђено полагање виjенаца на Партизанском гробљу у Кнежици, у 20.30 часова обраћање званичника, а у 20.50 часова умjетнички програм. Извор: Везане виjести: БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО МИЛИЋА ГАЈА –

Efraim_Zurof_002.jpg

Степинац, свештеник масовног убице

Геноцид се догодио у НДХ. Не само над Јевреjима, него и над Србима, и то много више него над Јевреjима   Ефраим Зуроф       (Фото Д. Ћирков) „Морам да похвалим премиjера Александра Вучића што jе отишао у Поточаре. Сви знаjу да се у Сребреници догодила трагедиjа, то jе чињеница. И Срби су били одговорни за ту трагедиjу. Али то не значи да jе то био геноцид. Међутим, приjем на коjи jе наишао српски премиjер нечувен jе. Неко долази, признаjе да његова земља дели кривицу за одређену трагедиjу и жели да покаже жељу да се суочи са тим злочином. А на какав приjем наиђе? Дочекаjу га као да jе злочинац. Део проблема

Svijece_001.jpg

СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД МАСОВНОГ ПОГУБЉЕЊА МЛАДИХ ЧЕТНИКА

Код jаме “Понор” у Миљевини код Фоче служен jе jуче помен за више хиљада припадника Југословенске воjске у отаџбини коjи су краjем маjа 1945. године убиjени на том мjесту. Према свjедочењима мjештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србиjи, коjи су мобилисани у септембру 1944. године, тадашња нова комунистичка власт убиjала jе као ратне заробљенике, без суђења. Мjештанин Миливоjе Станић, коjи jе тада имао осам година, присjећа се да су голобрадим младићима из авиона бацани леци да се предаjу и да им се ништа неће десити. “Масовно су се предавали. Онда би их у групама везивали у жице, убиjу прве и само их гурну у jаму,

Polaganje_vijenaca_na_spomenik_na_Patriji.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРОБОЈ НЕПРИЈАТЕЉСКОГ ОБРУЧА У КОЗАРСКОГ ЕПОПЕЈИ

Полагање виjенаца на споменик на Патриjи Делегациjе града Приjедора и градског одбора СУБНОР-а положиле су данас виjенце на споменик на Патриjи – мjесту гдjе су приjе 73 године партизански одреди извршили пробоj из опкољене Козаре у вриjеме велике неприjатељске офанзиве 1942. године. Замjеник градоначелника Приjедора Миленко Ђаковић jе, обраћаjући се присутнима на традиционалном народном збору, истакао да овим чином сjећања и народног зборовања данашње генерациjе изражаваjу поштовање према борцима Народноослободилачког рата (НОР) чиjа храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазиваjу дивљење. “Сjећање на све погинуле на овим просторима када jе гинула неjач, а моћно оружjе њемачког окупатора било уперено против jедног народа коjи се хероjски борио да опстане и

Posmrtni_ostaci_Srba_u_jami_Ponor_kod_Miljevine.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ МЛАДЕ КРАЉЕВЕ ВОЈСКЕ

Код jаме Понор у Миљевини код Фоче, у недjељу 28. jуна, биће служен помен за више хиљада припадника Југословенске воjске у отаџбини, коjи су на том мjесту страдали у маjу 1945. године. Према подацима Удбе, на подручjу Фоче и Калиновика, приjе 70 година убиjено jе 9.000 људи, углавном голобрадих младића из Шумадиjе и цивила из њихове пратње, док процjене новиjих истраживача помињу од 10.000 до чак 25.000 убиjених. Младићи, коjе jе Југословенска воjска у отаџбини мобилисала у септембру 1944. године, већином су стрељани након предаjе, као ратни заробљеници, а наjвећа гробница налази се у jами Понор у близини цркве и рудника у Миљевини. Децениjама након Другог свjетског рата, страдање младих

Promovisana_knjiga_Momcila_Diklica.jpg

ДИКЛИЋ: ЕВРОПА ЋЕ ПРЕПОЗНАТИ ПРАВО ЛИЦЕ ХРВАТСКЕ

Промовисана књига Момчила Диклића, ”Народ без шансе” Аутор књиге “Народ без шансе” Момчило Диклић изjавио jе вечерас у Београду да ће Европа тек упознати право лице Хрватске коjа се никада ниjе раскрстила са нацистичком и усташком прошлошћу, што за посљедицу има да Срба на том простору више нема, односно да jе оно мало преосталих изложено асимилациjи и покатоличавању. Диклић jе оциjенио да то што сада хрватски предсjедник Колинда Грабар Китаровић осуђуjе исписивање “свастика” по српскоj имовини и богомољама и што то чини и репрезентативац Хрватске Давор Шукер, не значи ништа друго него да jе “Хрватска завршила посао са Србима”, а сад хоће да се другачиjе представи Европи. “Европа ће њих

U_Srbcu_sluzen_parastos_stradalim_pripadnicima_JVUO.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА У ЛИЈЕВЧУ ПОЉУ

У Србцу служен парастос страдалим припадницима ЈВУО У селу Разбоj код Српца данас jе обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини на Лиjевчу пољу. Помен и Свету архиjереjску литургиjу у храму Преображења Господњег у Разбоjу код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникиjе, уз саслужење двадесетак свештеника Српске православне цркве из бањалучке региjе и Црне Горе. Неколико стотина грађана присуствовало jе помену за припаднике бивше Југословенске воjске у отаџбини, цивиле и свештена лица коjи су страдали краjем Другог свjетског рата, повлачивши се путем голготе од Острога, преко Лиjевче поља до Зиданог моста, Камника, Кочевског рога и Похорjа у Словениjи. Митрополит

Ministar_Milenko_Savanovic_na_Tjentistu.jpg

БИТКА НА СУТЈЕСЦИ – СИМБОЛ МОРАЛНЕ ЧВРСТОЋЕ

Министар Миленко Савановић на Тjентишту Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе Битка на Сутjесци симбол моралне чврстоће како треба да се брани сваки кутак земље, слобода и достоjанство. Савановић jе данас на Тjентишту, на обиљежавању 72 године од Битке на Сутjесци, истакао да о томе говори чињеница да се 21.000 партизана супротставила шест пута надмоћниjем неприjатељу. “Са овог мjеста желим да пошаљем поруку свим политичарима и политикама у БиХ и свjетским моћницима да мораjу бити свjесни чињенице да jе наш народ, превасходно српски народ, добар домаћин коjи jе спреман да подари све, али када jе у питању слобода, она се никоме не

Mitropolit_Amfilohije_u_Kamniskoj_Bistrici.jpg

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЕ ПОМОЛИО ЗА ДУШЕ СТРАДАЛИХ

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе данас се у гробљанскоj спомен-капелици у Камнишкоj Бистрици у Словениjи помолио за душе свих пострадалих жртава Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља. Митрополит се у капелици подигнутоj у спомен свим пострадалим жртвама Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља нарочито помолио за душе Светог свештеномученика Јоаникиjа црногорско-приморског и свештеномученика и мученика пострадалих са њим. Он се помолио и за хиљаде припадника Југословенске краљевске воjске у отаџбини и народа из Црне Горе уморених без суда и пресуде на самом краjу рата 1945. године на “злом путу” од од подгоричког Везировог моста до Зиданог Моста у Словениjи, саопштено jе вечерас из Митрополиjе. Митрополит Амфилохиjе ће сутра,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Далмацији

Маратовска jама, код Кистања. Усташе су 6. jуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Tribina_o_zlocinima_Crne_Legije_u_Podrinju.jpg

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом “Да се не заборави Сребреница, jуни 1943” рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

Bijela_traka_na_spomeniku_Mladenu_Stojanovicu.jpg

ОСУДА ПОСТАВЉАЊА БИЈЕЛЕ ТРАКЕ НА СПОМЕНИК НАРОДНОМ ХЕРОЈУ

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу “Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора”, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. “То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

Polaganje_vijenaca_kod_spomen_kosturnice.jpg

НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала