arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Нови Град-Дан ослобођења Фото: СРНА

Обиљежен Дан ослобођења Новог Града

Полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје “Мајка партизанска” и историјским часом данас је у Новом Граду обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свјетском рату 1. маја 1945. године. Предсједник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је 1. мај 1945. године један од најзначајних датума за ову општину кад је ослобођена након фашистичке окупације која је трајала четири године, од почетка до краја Другог свјетског рата. – Нови Град је посљедња општина у тадашњој Босанској Крајини која је ослобођена од окупатора јер је била добро утврђена и брањена да би била одступница јединицама њемачке војске према Загребу – рекао је Тодић. На историјске чињенице данас је ученике новоградских школа подсјетила професор

Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима /ВИДЕО/

Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе “Михајло Пупин” из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије. “Изложба под називом ‘Историја има име, лице и причу’ резултат је истраживања матураната о жртвама Холокауста и геноцида над Србима у Другом свјетском рату на овом подручју”, рекао је новинарима ученик Мирослав Томић. Према његовим ријечима, изложба свједочи, како о Другом свјетском рату тако и о периоду који је претходио страдањима, о неким догађајима који су се збивали и раније и који су довели до рата. Изложба садржи различите плакате, свједочења, приче и људске

Котор Варош: Положени вијенци на спомен-обиљежја

У Котор Варошу су данас, у оквиру обиљежавања 24. априла – Дана општине, положени вијенци на спомен-костурницу НОР-а и спомен–обиљежје погинулим борцима у одбрамбено-отаџбинском рату. Начелник општине Котор Варош Далибор Вучановић присуствовао је полагању вијенаца на спомен-костурницу палим борцима у Другом свјетском рату, а положио је вијенце и на спомен-обиљежје борцима одбрамбено-отаџбинског рата. “Наша је трајна обавеза да гајимо сјећање на погинуле борце и да водимо сталну бригу о њиховим породицама”, истакао је Вучановић. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а, предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Трњак рекао да је 24. април, када је прије 71 године ослобођен Котор Варош, један од најзначајних датума у историји те општине. Трњак је изразио

Обележавање 22. априла

Музеј жртава геноцида обележио је 22. април пригодним скупом у Павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану. На самом почетку вршилац дужности директора Музеја Вељко Ђурић Мишина представио је активности из протекле године нагласивши плодну издавачку делатност. Потом је Душан Миловановић, историчар уметности – музејски саветник, пригодном беседом отворио изложбу „Белези великих злочина“. Ради се о збирци радова наших угледних ликовних уметника који својим садржајем подсећају на велика стратишта из година Другог светског рата. ГАЛЕРИЈА Извор: Музеј жртава геноцида  

Линта: Жељко Рајнер је отворени сљедбеник Анте Павелића

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује скандалозном изјаву предсједника Хрватског сабора Жељка Рајнера који је три одвојене комеморације у Јасеновцу назвао прославама јер се ту, како је навео, не изражава пијетет према жртвама већ представља подјелу коју није узроковала Влада. Подсјећам да се ради о човјеку који је отворени сљедбеник злогласног зликовца и злотвора Анте Павелића јер је крајем прошле године најавио да планира, када се створе услови, да преложи да се хрватски парламент преименује у Хрватски државни сабор- назив који је важио у вријеме усташке НДХ. Линта наводи још низ чињеница које показују да је Жељко Рајнер отворени сљедбеник Анте Павелића: није осудио марш 6.000 људи у

Василије Крестић и Мира Радојевић о геноциду над Србима

У СКЦ „Свети Сава“ у Суботици је представљена књига академика Василија Крестића Геноцидом до велике Хрватске. У подужем уводном делу, пре него је говорио аутор књиге, проф. Мира Радојевић је између осталог рекла: -Имамо овде књигу која се бави односима Срба и Хрвата и то може да напише само неко ко се тим проблемом бавио неколико деценија и ко је схватио да се проблеми не рађају преко ноћи. … Имамо једну књигу која показује задивљујуће знање једног историчара, проткано кроз познавање историје током неколико векова. Једно зање историчара који је више деценија свог живота и стваралечког рада потрошо да разуме, ја бих рекла, најтежи проблем са којим се после косовско-метохијског

Oпус пoсвeћeн гeнoциду

Нoвa књигa хистoричaрa Ђурe Зaтeзaлa: Рaди сe o другoм и прoширeнoм издaњу књигe “Рaдиo сaм свoj сeљaчки и кoвaчки пoсao”, пoд нaслoвoм “Гeнoцид у НДХ 1941.-1945. – свjeдoчaнствa” Кaрлoвaчки хистoричaр др.сци. Ђурo Зaтeзaлo ускoрo би трeбao издaти нoву књигу пoд нaслoвoм “Гeнoцид у НДХ 1941.-1945. – свjeдoчaнствa”. Рaди сe зaпрaвo o другoм и прoширeнoм издaњу њeгoвe књигe “Рaдиo сaм свoj сeљaчки и кoвaчки пoсao” кoja je изишлa 2005. гoдинe у издaњу СKД “Прoсвjeтa”. У њoj je aутoр писao o гeнoциду нaд српским стaнoвништвoм у НДХ и нaвeo 67 свjeдoчaнстaвa. У мeђуврeмeну je тa књигa прeвeдeнa нa њeмaчки jeзик и 2011. je изишлa у Њемaчкoj, у мjeсту Дaхaу, гдje je биo

Владимир Умељић – Геноцид као део културолошке традиције Западне и Средње Европе?

Ове године навршило се 75 година од формирања по врсти злочина најмонструознијег логора у Европи – Јасеновца. Април, месец оснивања НДХ, у Београду није повод за конференцију о Јасеновцу, али одржаће се она о геноциду над Јеврејима и Ромима и то под називом Ескалација и Холокауст: од стрељачких водова до душегупке у логору Сајмиште; две фазе Холокауста у Србији. О томе, али и другим стварима везаним за страдање Срба разговарали смо са Владимиром Умељићем, аутором књиге „Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем XX века (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма)“ Владимир Умељић рођен је 1951. године у Београду. Стоматологију, историју и теологију студирао је

Одржана трибина о Алојзију Степинцу

Дана 12. априла 2016. године на Правном факултету у Београду одржана je трибинa на тему „Алојзије Степинац: стара прича и нови детаљи”. О овој теми говорили су: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић (Митрополија црногорско-приморска), др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида), др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије) и мр Радован Пилиповић (Архив СПЦ). Општи закључак са трибине јесте да би канонизација бившег загребачког надбискупа Алојзија Степинца представљала рехабилитацију човјека који сноси велику одговорност за страдање српског народа у НДХ и била би први корак ка рехабилизатацији српског крвника Анте Павелића. Степинчево проглашење за светитеља би само продубило старе ране између два народа и двије цркве. Трибина je одржана у

Имена страдалих на једном месту

Архив Српске православне цркве и Музеј жртава геноцида потписали су Протокол о сарадњи који ће омогућити да те две институције у наредном периоду својим радом и заједничким пројектима допринесу научном објашњењу и стварању документационе и фактографске основе за разумевање српског страдања у протеклом веку. Протокол је потписао Његова светост патријарх српски Иринеј, а оверили директор Архива Патријаршије СПЦ Радован Пилиповић, директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина и председник Управног одбора Музеја, саопштено је на сајту СПЦ. Иначе, Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку упутио је позив свим државним органима и институцијама, као и друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца и

Басташић: Процес деусташизације Хрватске није никад ни почео

За разлику од њемачког друштва, које је након Другог свјетског рата прошло процес денацификације и никоме у Њемачкој администрацији не пада на памет да васкрсава поздрав “Зиг хајл”, у Хрватској процес деусташизације никада није ни почео, па не чуди да се тамо усташки поздрав “За дом спремни” све чешће чује, изјавио је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. “Ако се зна да је почетком деведестих управо усташка дијаспора дала младој хрватској држави министра одбране Гојка Шушка, финансирала набавку оружја и дала многе добровољце за `чишћење` Срба из Хрватске, а `врховник` Фрањо Туђман као монету увео `куну`, `здругове`, `бојовнике`, `сатнике`, `самокријесе` и још много тога из заоставштине Анте Павелића, не

Жртве - Јасеновац

Поповић: Усташка политика никада није прекинута

Србија мора да учини све да заштити српски народ у Хрватској, и да не дозволи да се усташка зверства почињена у Другом светском рату и током Олује – икада понове”, изјавио је Ненад Поповић, председник СНП “Очигледно је да континуитет фашистичко-усташке политике Хрватске према српском народу никада није прекинут. Зато Србија мора да учини све да заштити српски народ у Хрватској, и да не дозволи да се усташка зверства почињена у Другом светском рату и током Олује – икада понове”, изјавио је Ненад Поповић, председник Српске народне партије, током посете београдској општини Гроцка. Он је поводом 75 година од почетка Другог светског рата на простору тадашње Југославије и злочина након

Музеј Козаре Приједор (фото: архив)

Музеј Козаре: Доказе о покатоличавању Срба учинити доступним јавности

Музеј Козаре Приједор затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена прије и послије оснивања Независне Државе Хрватске, које садрже доказе о масовном покатоличавању православног живља у граду на Сани. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ову иницијативу покренуо професор приједорске гимназије у пензији Лазар Гвозденовић, који се и сам са истим захтјевом обратио и овом музеју и Архиву Републике Српске. “Сматрамо да је корисно за нашу историјску збирку и њене потребе да има копије ових докумената”, оцијенио је Радоњић. Школске матичне књиге свједоче о ђацима који су похађали приједорску гимназију и који су се у школској 1940/41. години изјаснили и били уписани

Хроника српског страдања

Састављена библиографија научних радова посвећених жртвама ратова у 20. веку. Ускоро имена 300.000 од укупно 1,2 милиона убијених СВИ научни радови о страдању српског народа у 20. веку, сабрани, нашли су се међу корицама јединствене библиографије, коју је сакупило Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Реч је о 2.000 наслова хронике масовних злочина у претходном столећу, објављених на српском језику, који су први пут систематично сакупљени и обрађени. Овим је, међутим, завршена само прва фаза овог задатка, будући да су чланови Друштва већ приступили сабирању књига, публикација и научних радова објављених у бившим југословенским републикама и иностранству. Публициста Миливоје Иванишевић најављује да ће Друштво ускоро

ustaski-svestenici.jpg

Пишем Вам ово као човјек човјеку…

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позиваjући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао jе надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске. За непуне четири године постоjања Независне Државе Хрватске усташке снаге су извршиле наjмонстурозниjе злочине икада виђене на овим просторима. Задоjени фанатичном мржњом према комшиjама, суграђанима и браћом по словенству, хрватске усташе, синови тисућљетне културе, утабали су крвави пут мржње, коjи се на овим просторима и данас осећа. Улога римокатоличке цркве у Хрватскоj, приликом „решавања српског питања“ у три познате етапе, била jе свакако замашна, ако не и систематска. О томе говоре многа стручна и научна дела, као и следеће писмо, на

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ “превидео” милион жртава

У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу. Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника. – Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно,

Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште

Ма колико звучало невероватно, Срби и даље не знају колико их је страдало у 20. веку. Овог капиталног посла ухватило се Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, а један од оснивача овог удружења Миливоје Иванишевић за “Вести” открива многе непознате детаље. Међу кључним је и чињеница да се и даље не зна колико је Срба страдало током Првог и Другог светског рата. – Прикривање злочина над српским народом у Југославији траје колико трају и ти злочини. Поред тога, српска страдања су упорно и на све начине оспоравали они који су томе највише допринели. Српске жртве су деценијама, или боље речено током целог двадесетог века, прећутно

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја

Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку – Српски меморијал, недавно је саопштило да је при крају прикупљање библиографије о броју страдалих Срба у 20. веку. Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за “Вести” открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ “превидео” 1,1 милион жртава. – Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања – истиче Иванишевић. До сада је,

Хрвати поносни и на хет-трикове из НДХ

Фудбалски савез Хрватске (ХНС) на званичној Фејсбук страници окачио је фотографију са свим играчима који су у дресу националог тима постигли хет-трик. „На данашњи дан 1996. године Горан Влаовић постигао је хет-трик у сусрету с Корејом, а прилика је то за присетити се и свих хет-трикова Ватрених, као и четири гола Младена Петрића у утакмици с Андором“, стајало је у недељу на страници ХНС, уз хештег „буди поносан“. Међу осморицом фудбалера који су се нашли на фотографији налазе се и двојица који су за Ватрене наступали током нацистичке Независне Државе Хрватске – Аугуст Лешник дао је три гола Словачкој у победи 6:1 1942. године, док је Фрањо Велфл две године

Извињење BMW-a због нацистичке прошлости

Берлин – Њемачки произвођач аутомобила “BMW” извинио се због своје ратне прошлости, признајући “са дубоким жаљењем” да је фирма снабдијевала нацисте возилима и да је користила робовску радну снагу. Њемачки аутомобилски гигант искористио је 100 година од оснивања компаније да се извине због нацистичке прошлости. Извињење и саопштење “дубоког жаљења” због улоге у кориштењу радника-робова ради снабдијевања Хитлеровог Трећег рајха оружјем и аеро-моторима компанија је изнијела заједно са визијом нове ере у развоју аутомобилске индустрије. У саопштењу се истиче да се компанија суочава са “мрачним поглављем своје историје” у граду Минхену, одакле нацисти, односно нацистичка партија, вуку своје коријене, пише “Дејли мејл”. Компанија је користила присилне раднике, осуђенике и логораше

Миле Кекин

ВИДЕО: Миле Кекин објавио спот за песму “Ја нисам ваш”

Фронтмен загребачког бенда “Хладно пиво” Миле Кекин објавио је спот за песму “Ја нисам ваш”, са снажном политичком поруком која је изазвала различите реакције у Хрватској. “Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, ја нисам ваш, моји су добили ’45”, почетни су стихови песме којом је Кекин послао јасну поруку о томе шта мисли о тренутној политичкој ситуацији у Хрватској. Стихови песме “Ја нисам ваш”: “Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, Ја нисам ваш, моји су добили ’45., Нисам ваш од главе до пете, нисам ваш цијелим тијелом, Вријеме да се људи сјете да је црно црно, а бијело бијело… Ја нисам ваш, нисам ваш

Мирјана Стојановић

Преминуо посљедњи бањалучки логораш из Аушвица

Посљедњи бањалучки логораш из злогласног фашистичког логора Аушвиц Мирјана Стојановић биће сахрањена данас на гробљу “Свети Пантелија” у Бањалуци. Стојановићева је преминула је у недјељу, 7. фебруара, у 93. години. По доласку из Аушвица живјела је у Бањалуци са Надеждом Маслеша, сестром народног хероја Веселина Маслеше, а одликована је бројним признањима. Између осталог, добитник је и Плакете града Бањалука која се додјељује поводом 22. априла – Дана ослобођења града. Извор:  

Председница Хрватске у Блајбургу ( Фото Хина)

Хрватска поново званично слави Блајбург

ЗАГРЕБ – Председништво Сабора одлучило је данас да врати покровитељство над комеморацијом у Блајбургу, које је укинуто у мандату владе левог центра. За враћање покровитељства били су представници странака владајуће коалиције десног центра коју воде Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Мост, док је против била опозиција. Потпредседник Сабора из владајуће Домољубне коалиције Иван Тепеш рекао је да му је жао што одлука није донета једногласно. „Свака жртва је жртва и морамо јој одати почаст, а Блајбург је место и време да одамо почаст свим жртвама које су пале невине од маја 1945. на Блајбургу, Худој Јами, у Тезном и на Крижном путу”, изјавио је Тепеш, који је из десничарске Хрватске

Фото ФАХ - Ханџар

Министар културе Хасанбеговић диви се нацистичком имаму

Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић од првог дана у фотељи подиже медијску прашину. Осим што је антифашизам прозвао флоскулом и тиме подигао бијес јавности, а педесетак глумаца због њега и става Хрватског друштва драмских умјетника иступило из тог удружења, многе је изненадила и његова одлука да распусти Повјеренство за непрофитне медије којему је мандат требао истећи у октобру ове године. На свјетло дана опет је испливало неколико његових контроверзних изјава. Многе је изненадила и његова одлука да распусти Повјеренство за непрофитне медије којему је мандат требао истећи у октобру ове године. Наиме, у интервјуу који је 2013. дао за Погледе, говорио је о Хусеину еф. Ђози, који је током

Промовисана књига “Понор зла”

У Приједору је вечерас промовисана књига “Понор зла” Васе Предојевића, коју је организовало Удружење “Подгрмеч” из Лушци Паланке. Представљајући књигу публици у сали Позоришта Приједор, Предојевић је рекао да је ово његова девета књига, од којих је шест посвећено његовом родном Подгрмечу. “Ова књига је мој студијски рад за округли сто `Шушњар 1941` у Оштрој Луци. С обзиром на то да је престао да постоји наставио сам да радим на књизи која садржи два саопштења са тог округлог стола и дио који описује догађаје и познате личности које су обиљежиле Подгрмеч у различитим историјским периодима”, рекао је Предојевић. Он је додао да је ова књига историјски поглед на догађаје од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала