Od tri miliona Srba koliko je živjelo u NDH, milion je pokatoličeno. Čvrste dokaze o tome, prikupljene u hrvatskima arhivama,  iznosio je u svojim knjigama jedan Vasojević – Veliša Raičević Psunjski (o njemu opširnije u drugom dijelu ovog teksta). U ratu su ga tražili Hrvati, po ratu je za njim tragala Udba, ali on je uvijek izmicao pod lažnim imenima, a zahvaljujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi sačuvane su dvije njegove knjige „U ime Hrista – svetinje u plamenu“ i „Hrvati u svetlosti istorijske istine“ Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 22. decembra 2017. godine. Pripremio: Ljubiša Moračanin Jedini cilj pokrštavanja već krštenih Srba u NDH

Reditelj Darko Bajić povodom rimejka izložbe, posle pedeset godina, Slikara miloša bajića – “mauthauzen 106621”, u Domu vojske u Beogradu. Mama Danica strašno mučena, tata uspeoda preživi golgotu logora u Austriji Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 19. novembra 2017. godine. Nemački vojnici zvali su ga “drobilica za kosti” zbog okrutnosti koja je vladala iza žica: oko 7.000 Srba, pored ostalih zatvorenika iz 40 zemalja, izgubilo je tokom Drugog svetskog rata život u koncentracionom logoru Mauthauzen, blizu Linca, u Austriji. U Prvom svetskom ratu, samo u ovom logoru koji je tada pripadao Austrougarskoj, stradalo je oko 8.500 Srba. – Slikar Miloš Bajić jedan

Osporavanje genocida i drugih teških međunarodnih krivičnih dela bi, samo po sebi, trebalo da bude kažnjivo, samo ako se to čini u nameri izazivanja nacionalne, etničke, rasne ili verske mržnje Piše dr Milan Škulić Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. januara 2017. godine. Genocid se, s obzirom na njegov sadržaj, svojstvo pasivnog subjekta i pre svega, subjektivnu komponentu – genocidnu (uništavačku) nameru kod učinioca, često označava kao „zločin nad zločinima“, ili najteži, tzv. „kapitalni zločin“. On samim tim spada u zločin kod koga je međunarodni karakter najizraženiji. Prema rečima nekih autora, „plansko i sistematsko uništenje celih grupa ljudi se, ostavljajući širok krvav

Francetića „Crna legija“ počinila je stravičan zločin nad Srbima u selu Crkvine. Taj dan ubijeno je 165 civila, među kojima je bilo 40 članova porodice Pušonja. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 16. marta   2017. godine. Njemačka komanda je 10. aprila 1942. godine izdala naređenje da se pokrene ofanziva pod nazivom „Trio“ (u Jugoslaviji poznata pod nazivom „treća neprijateljska ofanziva“), čiji je cilj bio uništenje ustaničkih snaga i temeljno čišćenje područja od Han Pijeska prema Rogatici i doline rijeke Drine. Angažovane su elitne njemačke, italijanske, ustaške, domobranske snage i lokalna milicija (sastavljena većinom od domaćih muslimana). U ovoj ofanzivi angažovana je i zloglasna

Među onima koji su bili zatočeni u logoru na Banjici bio i slavni virtuoz na violini Vlastimir Pavlović. Muzičara priveli kao saradnika partizana. Robijalo 1.683 ljudi iz Braničeva Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 8.  oktobra 2017. godine. MEĐU ljubiteljima violine mnogo je onih koji rado slušaju maestralna izvođenja Vlastimira Pavlovića Carevca (1895-1965), čiji je “zaštitni znak” čuvena kompozicija “Svilen konac”, ali malo ko zna da je on bio jedan od zatočenika zloglasnog logora na Banjici. U logor je doveden u martu 1942. uz obrazloženje da je, boraveći u svom rodnom Carevcu kod Velikog Gradišta, po kojem je i dobio nadimak, “sarađivao s

Banija je, kao i cela Srpska Krajina, i sve naše Krajine rasute po svetu, moj zavičaj u jeziku. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 8 . oktobra 2015. godine. A od moje rodne kuće u Gradini, na Suvoj Međi, nema odavno ni traga, ni puhorne praščice, kao ni od mnogih drugih koji dele prognaničku sudbinu. Neki, nemački pedantni ljudi postarali su se dobro za to. Ali, srećom u nesreći, zavičaj se odavno preselio u moje knjige. Idem tamo, putujem svakoga dana i noći, iz retka u redak, reči u reč, u zavičajne daljine, i vraćam mu se sve bliži sa darovima kojima me

Kada mi je američki vojnik ponudio parče belog hleba koje je umočio u konzervu s medom, shvatio sam da sam preživeo! Od koliko njih sam jedini ja živ ostao… Priseća se trenutaka oslobođenja Ljubiša Letić, krepki osamdesetšestogodišnjak, bivši zatočenik broj 30.313 u koncentracionom logoru Flosenburg u Nemačkoj. Jedini je on od 3.500 Srba zatočenih u ovom logoru koji je živ dočekao kraj Drugog svetskog rata. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 29. marta  2016. godine. Čika Ljubiša sprema se da u subotu po šesti put obiđe Flosenburg i pokloni se senima onih koji su kosti ostavili u jednoj od deset masovnih grobnica u

Zatvaranje kruga dehumanizacije Srba sa Zapada u poslednjim balkanskim ratovima pri nasilnom raspadu druge Jugoslavije Etablirano javno mnjenje na Zapadu, kao što je poznato, apostrofiralo je isključivo „agresorsku i zločinačku velikosrpsku ideologiju“ kao jedinog uzročnika, tj. krivca ove poslednje balkanske tragedije, ratova pri nasilnom raspadu druge Jugoslavije. Taj stav je bio praćen masivnom dehumanizacijom (srpskog) protivnika, koja je faktički identična dehumanizaciji ciljnih grupa žrtava pre i u vreme velikih genocida u evropskom XX veku (Holokausta nad Jevrejima, Porajmosa nad Romima i Srbocida hrvatske države 1941-1945). U studiji se ovoj temi posvećuje više od 30 stranica, ovde ćemo tematizovati samo primer jednog vrlo samosvojnog redefinisanja pozitivne istorijske nauke od strane tadašnjeg

Ako ne znate previše o mađarskoj istoriji, možete se kao ja iznenaditi ako vas u Budimpešti šetnja nanese na red gvozdenih cipela, dečjih, muških i ženskih, raspertlanih i izuvenih uz samu ivicu dunavskog šetališta. Cipele deluju obično, svakodnevno, kao da se tu slučajno izuo neko ko je ujutro krenuo u školu ili na posao. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 27.aprila  2016. godine. Gvozdeni spomenik ostavio je na mene snažan utisak. Zastala sam kraj table na kojoj piše: „U znak sećanja na žrtve streljane u Dunavu od policije strelastih krstova 1944/45”. Pomislila sam da je reč o Jevrejima, iako to na tabli nije